OD SRBIJE TRAŽIO DA PLATI DUG CRNE GORE PREMA HRVATSKOJ OD 2,7 MILIJARDI EVRA?! Skandal na sednici parlamenta u Podgorici! Nurković izneo šokantan predlog, Knežević mu odgovorio: “Ovo je na nivou apsurda!”

Tema današnje rasprave na sednici crnogorskog parlamenta su ustavne izmene, ali su se poslanici osvrtali na zahteve Hrvatske koje, kako su poručili iz Zagreba, Crna Gora mora da ispuni pre članstva u EU.

O ispostavljanju fakture u iznosu 2,7 milijarde evra koje bi Crna Gora trebalo da nadoknadi Hrvatskoj na ime vojne opreme a koja je, kako se navodi u hrvatskim zahtevima, tokom rata na prostoru ex Jugoslavije prebačena iz Hrvatske u Crnu Goru, govorio je poslanik Milan Knežević, upitavši da li Crna Gora ulazi u EU ili u Hrvatsku.

Potpredsednik Skupštine Mirsad Nurković je pokušao Kneževiću da objasni da to nije zvanični zahtev Hrvatske i da će taj dug morati da plati Srbija koja je preuzela obavezu sukcesora prilikom razlaza Srbije i Crne Gore.

Nurković je rekao i da je nakon “obnove nezavisnosti” Crne Gore, Srbija preuzela sva prava i obaveze prema trećim licima. Knežević je Nurkovića potom upitao da li zna šta Crna Gora može da uradi sa 2,7 milijardi evra.

– Možemo da nabavimo francuske miraže, uzmemo podmornicu, napravimo, flotu, pođemo na Mesec, napravimo raketni sistem…. – rekao je Knežević i dodao:

– A vi kažete da će Srbija da da te pare Hrvatima. E, pa onda dajte Srbiji brod ‘Jadran’, Prevlaku, Herceg Novi i …sve što Hrvatska traži. Ovo je stvarno došlo do nivoa apsurda da Srbija treba da plati Hrvatima ovo što oni traže od Crne Gore – rekao je Knežević.

Stisnite onda petlju, kazao je Knežević Nurkoviću i dodao da Vlada odmah treba da sazove telefonsku sednicu i donese odluku da Srbija treba da da Hrvatima 2,7 miilijarde evra, pa da, kako je naveo, “vidim kakav ćete odgovor dobiti”.

Knežević je rekao da Sporazum o sukcesiji sklopljenom prilikom razlaza Srbije i Crne Gore ne predviđa da Srbija preuzima obavezu da plaća ratnu odštetu.

Ironično je kazao da “pošto je naših dosta naših bilo i u turskoj armiji, predlažem da Turska preuzme ovu ratnu odštetu i plati Hrvatskoj 2,7 milijardi evra.

Knežević, koji je i predsednik Demokratske narodne partije, prethodno je na temu ustavnih promena rekao da aktuelna Vlada Milojka Spajića nema nikakav imunitet i da je kapitulirala pred Hrvatskom.

Knežević: Idemo li mi u Brisel ili u Zagreb. Ja da idem u Zagreb neću.

Kako je rekao, Crna Gora je zapravo “Satleristan”, aludirajući na šefa Delegacije EU Johana Satlera.

– Idemo li mi u Brisel ili u Zagreb. Ja da idem u Zagreb neću. Vi ste odlučili sinoć da promenite naziv bazena u Kotoru, da ne bude Zoran Gopčević. To je kapitulacija, pred proustaškom snagom u hrvatskoj vlasti. To niko nije uradio, to ne bi uradili oni koji su izdali 1941. i 1942. godine. Ne smete usta da otvorite od Hrvata – rekao je Knežević.

On je kazao da će izgleda svi građani Crne Gore morati da prodaju po bubreg na crnom tržištu, to je dve milijarde i 400 miliona, da pozajmim po sto miliona evra od dva kotorska klana, pa valjda otplatimo Hrvate.

– Jesu li to briselski, evropski uslovi? Hrvatska je poslala osam uslova i to predočila svim članicama EU. Još se sprdaju s nama – rekao je Knežević.

On je kazao da je rezerviste 1991. godine pozivao Milo Đukanović, da brane Ustav SFRJ. DNP, rekao je Knežević, neće prihvatiti nikakve dogovore sa Hrvatskom.

– Da se spremamo da dižemo ustanak ako treba da ne damo državu Hrvatima. Ali ne da se branimo od Hrvata, nego od Vlade, jer Vlada hoće da predaje suverenitet drugoj zemlji. Moraćemo izgleda se samoorganizujemo – rekao je Knežević.

Hrvatska dostavila članicama EU osam uslova za pristupanje Crne Gore

Hrvatska je državama članicama Evropske unije (EU) poslala dokument u kojem predstavlja svoju poziciju o otvorenim pitanjima sa Crnom Gorom, navodeći uslove koje Podgorica mora da ispuni pre nego što postane članica evropskog bloka, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora.

Dokument je, navodi se, ostalim članicama prosleđen početkom ove sedmice, a deo hrvatskih zahteva direktno je povezan sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i 31, koje obuhvata spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

U dokumentu, u koji je RSE imala uvid, navodi se da ključna otvorena pitanja “moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi EU”.

Zagreb poručuje da je opipljiv napredak presudan za široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.

Većina hrvatskih zahteva odnosi se na posledice ratnih devedesetih godina i svrstana je u okvir Poglavlja 23, koje se, zajedno sa Poglavljem 24, smatra ključnim za oblast vladavine prava.

Evo šta Hrvatska zahteva:

Među zahtevima su obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče postavljene na tom mestu, kao i promena imena gradskog bazena u Kotoru, nazvanog po vaterpolisti Zoranu Gopčeviću koji je, prema hrvatskoj strani, bio stražar u Morinju 19911992. godine.

Hrvatska traži i rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih vlasti, razmenu informacija i pristup arhivima.

Među zahtevima su i procesuiranje ratnih zločina, uključujući odgovornost po komandnoj liniji, kao i rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica u Crnoj Gori.

Preostala dva zahteva odnose se na Poglavlje 31, koje Crna Gora, prema navodima RSE, ne može da zatvori od 2024. godine zbog protivljenja Hrvatske, nakon što je crnogorski parlament usvojio rezoluciju o Jasenovcu.

Zagreb traži povratak školskog broda Jadran. Prema navodima Hrvatske, brod je bio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. izbio rat, a pripada Hrvatskoj na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001.

Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi poštovanje nekadašnje granice

Drugi zahtev odnosi se na granicu između dve države. Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi poštovanje nekadašnje granice između republika, u skladu sa principom “uti pošidetis juris”, kao i da se potpiše ugovor o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte.

Prema navodima iz dokumenta, Hrvatska bi nakon rešavanja pitanja kopnene granice bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, bez utvrđivanja rokova za taj proces.

Hrvatska je u dokumentu istakla da je dosledno podržavala evroatlantske integracije Crne Gore, uključujući ulazak u NATO, i da joj je ustupila hrvatski prevod pravnih tekovina EU vredan osam miliona EUR.

Istovremeno, Zagreb tvrdi da su “neočekivani jednostrani potezi” crnogorskih vlasti ponovo rasplamsali istorijske tenzije i doveli u pitanje široku podršku crnogorskom članstvu u EU.

“Nijedno od otvorenih pitanja još nije rešeno”

Prema dokumentu, Hrvatska je Crnoj Gori još u decembru 2023. predala neformalni dokument (non-paper) sa spiskom otvorenih pitanja, koji je podelila i sa državama članicama i Evropskom komisijom.

Bilateralne konsultacije održane su u januaru i maju 2025, a ministri spoljnih poslova dve zemlje sastali su se tokom ove godine desetak puta, svaki put na inicijativu Zagreba.

– Nijedno od otvorenih pitanja još nije rešeno – navodi se u dokumentu.

Hrvatska je poručila da želi da olakša, a ne da opstruira crnogorski pristup, i da su njeni zahtevi ograničeni, jasno definisani i ostvarivi.

(Tanjug)