Gastarbajter posle 10 godina presekao i pobegao iz Nemačke: “Pa makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio”

Nemci su sve nezadovoljniji sve lošijim stanjem u državi, a to osećaju i ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji su otišli da žive i rade u Nemačkoj.Zbog toga sada, mnogi razmišljaju o povratku kući.

Naime, u prvom tromesečju 2026. godine u Nemačkoj je bilo zaposleno oko 45,6 miliona ljudi, objavio je Statistički zavod. Između januara i marta u Nemačkoj je izgubljeno više od 486.000 radnih mesta. Iako se to dešava svake godine, pad je nešto dramatičniji nego što su Nemci navikli, jer je zabeležen gubitak od 61.000 radnih mesta koji nije postojao prošle godine.

“Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Plata mi je 2.300 evra, stan plaćam 1.050 evra, vrtić 280 evra, sve ode. Roditelji su u Bosni i sve su stariji. Deca ovde jedva govore naš jezik. Ponekad razmišljam da se vratimo. Da li se neko vratio posle toliko godina i da li ste se pokajali?”, glasilo je pitanje postavljeno u grupi “Život u Nemačkoj”.

“Pa makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio”

“Vratio sam se pre tri meseca. Plata mi je manja za 300 evra, ali jedem i pijem sa porodicom isto kao u Nemačkoj. Jednostavno živim mnogo kvalitetniji život, bez stresa, to sigurno. Sreća moje dece, moje žene i mene nema cenu koja bi me vratila u Nemačku, u onaj stres i životarenje. Pa makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio. Ako se tamo lomiš za 2.300 evra, a u svojoj državi možeš da radiš za nekoliko stotina evra manje, život koji ćeš živeti ovde i tamo je nebo i zemlja”, savetovao mu je jedan korisnik.

“Pod prisilom se sedi po kafićima”

Drugi mu je odgovorio sarkastičnim komentarom, pokušavajući da na duhovit način opiše “probleme” koji navodno čekaju one koji se vrate na Balkan.

“Nemoj da se vraćaš, opasno je. Ljudi umiru od gladi, nema struje ni vode. Cele noći moraju da gledaju utakmice i navijaju. Svima su opečeni prsti od skidanja jagnjetine sa roštilja. Pod prisilom se sedi po kafićima. More je na sat ili dva vožnje pa moraju da se kupaju u slanoj vodi. Posao pronađeš za pola sata i nema više lenčarenja.”

“Nisam se pokajala”

Svoje iskustvo podelila je i Mirjana, koja je otkrila da se nakon povratka iz Nemačke nije pokajala, iako danas radi za manju platu.

“Ja sam se vratila pre četiri godine i nisam se pokajala. Radim za manju platu, ali su mi srce i duša puni. Sami morate da odlučite šta i kako. Samo, tuđina je to i život brzo proleti. Srećno, šta god odlučili”, napisala je ona.

Takođe, jedan Ivica je ispričao da mu je povratak doneo manje stresa i da je u domovini pokrenuo sopstveni posao.

“Vratio sam se iz Nemačke pre pet godina i tri meseca. Otvorio sam firmu, trenutno nas je zaposleno šestoro. Raditi se mora u svakoj zemlji. Ovde sam svoj na svome, ne plaćam kiriju, ne plaćam preskupa osiguranja, ne plaćam godišnji porez na automobil. Stres mi je uglavnom manji. Uopšteno, nisam pogrešio”, napisao je svoje iskustvo Ivica.

“Srce je odlučilo”

Još jedan korisnik poručio mu je da odluku o povratku ne treba donositi samo kroz prizmu novca, već i kroz lično zadovoljstvo i mir koji čovek oseća.

“Ako si nesrećan i srce ti jasno šalje signale da je vreme da se vratiš, idi. Vraćam se, nadam se do kraja godine, i za platu devet puta manju nego ovde u inostranstvu. Srce je odlučilo. Ako umremo, umiremo zajedno, mislim metaforički.”

Svoje iskustvo podelio je i Ivan, koji kaže da mu život u Nemačkoj nije bio loš, ali da mu je povratak u domovinu pokazao koliko mu znači osećaj da je “na svome”.

“Nisam se pokajao ni sekunde. Lepo sam živeo i u Nemačkoj, kupio kuću i živeo bolje nego 50 odsto Nemaca, ali dom je dom”, napisao je Ivan.

“Podstanar si ceo život”

Drugačije mišljenje imao je korisnik po imenu Emin, koji smatra da je život u Nemačkoj ipak sigurnija opcija i upozorio da povratak nije za svakoga.

“Ne vraćaj se, bolje ti je u Nemačkoj. Radiš, plaćaš račune, podstanar si ceo život, jedva čekaš leto da odeš u rodni kraj. Ljudi moji, kako možete biti podstanari ceo život? Radite da biste umrli, a ne da biste živeli. U Bosni svako može da zaradi 1.000 evra ako želi da radi. Popiješ jutarnju kafu, pa onu u 11 sati, doručak naručiš i donesu ti ga na posao. Živim u svojoj kući od 150 kvadrata, nemam kredit. Zato mogu da odem u inostranstvo kad god poželim”, savetovao ga je Emin.

(Dnevno.hr)