MARTI KOS SE OMAKLO, KONAČNO POTPUNO ISKRENA! Evo zašto Srbija zaista ne otvara klastere i zašto nas EU NEĆE!

Izjava komesarke za proširenje EU Marte Kos da od Srbije očekuje “da isporuči više” i u potpunosti uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom predstavlja do sada najdirektniju potvrdu da je neuvođenje sankcija Rusiji jedini pravi razlog što Srbija od početka rata u Ukrajini nije otvorila nijedan novi pregovarački klaster.

Poruka Marte Kos ovoga puta je bar iskrena. Nije bilo priče o nedostatku ekonomskih reformi, o pravosuđu, o vladavini prava i slobodi medija. Od Srbije se traži da uvede sankcije Rusiji i odrekne se saradnje sa Kinom.

“Videćemo ozbiljnost nove Vlade”

– Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom – rekla je Marta Kos u utorak tokom predstavljanja plana Evropske komisije za pripremu EU za buduće proširenje pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta.

Ona je naglasila da “Srbija nije u grupi najnaprednijih zemalja koje će dobiti posebne mape puta u procesu pristupanja EU“, te da su to Crna Gora, Albanija, Moldavija i ratom razorena Ukrajina.

Zoran Milivojević, diplomata, ističe za “Blic” da će i nakon novog dokumenta Evropske komisije za proširenje EU glavni kriterijumu procesa evrointegracija ostati isti.

– To je, pre svega, usaglašavanje sa spoljnom politikom EU što ukazuje da će i dalje dominirati politički kriterijumi usaglašeni sa geopolitičkom strategijom koju je usvojila EU. Izjave Marte Kos je samo potvrda te strategije – ocenjuje za “Blic” Milivojević.

“Traži se lojalnost”

Kako kaže, Brisel šalje kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana tri poruke:

• naš region je važan za EU
• neophodno je usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i
• traži se lojalnost aktuelnoj geopolitičkoj strategiji EU

Dodaje da to znači otklon od Rusije i Kine jer u Evropskoj komisiji smatraju da “ove dve dražave gledaju da ospore EU”.

– Zapadni Balkan je svakako interesna sfera EU koju želi da zaokruži prijemom našeg regiona u članstvo. Sve to znači da kada je reč o kandidatima za članstvo u EU nije suština u vladavini prava i demokratiji nego u geopolitici. Srbija bi u tom slučaju morala da se odrekne saradnje sa Rusijom i Kinom, a ne treba zaboraviti i naš međunarodnu položaj i vojnu neutralnost – analizira Milivojević.

Po njegovom mišljenju, Srbija neće napraviti nijedan novi korak u procesu evrointegraccija bez:

• otklona od Rusije i Kine
• lojalnosti geopolitičkoj strategiji EU.

“Nema uvođenja sankcija Rusiji”

– Mi svoju politiku vodimo i ona je bazirana na principima, a ne na tome da li nam se nešto sviđa i da li nam nešto odgovara u jednom ili drugom trenutku… Mi ćemo da nastavimo sa svojom politikom, koja je bila principijelna i koja se do sada pokazala ispravnom, koju niko nije voleo, ni oni na zapadu, ni oni na istoku, ali je vole građani Srbije, jer je to politika nezavisne i suverene države Srbije – rekao je letos Vučić.

– Naša politika ostaje – sankcija neće biti. Kada kažem neće biti, ne zato što je to jedan čovek odlučio, već zato što i dalje mislim da većina ministara želi da čuje moj stav po tom pitanju i da je većina u Narodnoj skupštini želi da čuje i moj stav po tom pitanju. Moj stav se nije promenio, tako da naša politika ostaje – kazao je Vučić tokom poslednjih nedelja svog predsedničkog mandata.

Ove nedelje, tokom kampanje za parlamentarne izbore u kojoj je nosilac liste “Ujedinjena Srbija”, rekao je da je sve što se u Srbiji dešavalo u protekle dve godine osveta za neuvođenje sankcija Rusiji.

Šta je rekla Marta Kos o novim pravilima proširenja?

Brisel je promovisao model tzv. fazne ili postepene integracije, koji na papiru deluje privlačno, ali u praksi krije brojne zamke i dodatne mehanizme uslovljavanja.

Kako je rekla Kos, usvojeno je pet koraka od kojih prvi podrazumeva praktična rešenja o upravljanju, vladavini prava i politikama, a u okviru toga je izdvojila upotrebu prelaznih ili prenosnih klauzula (pasarele) i proširenje glasanja kvalifikovanom većinom tamo gde to ugovori predviđaju.

– Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna zemlja sama može da stavi veto na odluke koje svi ostali podržavaju, na primer o sankcijama ili u borbi protiv poreskih prevara, ili u procesu pristupanja gde su međukoraci između otvaranja i zatvaranja poglavlja. Kada pregovaramo i zaključujemo međunarodne sporazume, treba da izbegavamo pribegavanje mešovitim sporazumima. Veca Unija treba da bude fleksibilnija Unija – mogli bismo da iskoristimo poboljšanu saradnju. To znači da grupa zemalja ide napred, sa mogućnošću da se druge pridruže kasnije – rekla je Kos.

• Prema njenim rečima u okviru ovog koraka trebalo bi da se prošire izveštaji o vladavini prava na druge zemlje kandidate.
• Kao drugi korak ona je navela ambiciozniji okvir za postepenu integraciju i podsetila na raspravu o mogućim promenama u metodologiji proširenja gde su predstavljene tri mogućnosti – status kvo, poboljšana postepena integracija i obrnuto članstvo.
• Kao treći korak, rekla je Kos, predložen je zajednički okvir za zaštitne mere za pristupanje za sva buduća proširenja, što znači da će sve države članice da uživaju jednaka prava.

• Četvrti korak je uticaj pristupanja na politike Unije, budući da je procenjeno da EU u većini oblasti politika može da apsorbuje proširenje u ovom trenutku, ali da postoje oblasti u kojima ce biti potrebna prilagođavanja. Kao primer ona je navela Ukrajinu gde obim, struktura i izuzetno visoka produktivnost njenog poljoprivrednog sektora nalažu razmatranje takozvanih ciljanih aranžmana, isključivo za osetljive poljoprivredne proizvode.
• Kao peti korak ona je navela mapu puta za zemlje kandidate rekavši da su identifikovane četiri zemlje koje prednjače u procesu – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, a koje su tokom proteklih godina ostvarile značajan napredak “u pogledu spremnosti”.