I plivanje izaziva zanoktice: Zbog male povrede se završava i kod lekara – kako ih bezbedno ukloniti

Iako se najčešće povezuju sa hladnim danima i zimskim vetrom, dosadne i bolne zanoktice zapravo su čest letnji problem – dugotrajan boravak u vodi i plivanje u bazenima isušuju kožu oko noktiju brže nego bilo koji minus.

Mala veličina zanoktica ne bi trebalo da zavara, jer ova pojava može da postane ne samo estetska već i velika zdravstvena smetnja, a problem koji je vizuelno jedva primetan često boli mnogo više nego što se očekuje.

Zbog naizgled bezazlene zanoktice neretko može da se završi kod lekara, dok pojedine osobe obavezno moraju da se konsultuju sa stručnim licem pre uklanjanja zanoktice.

Šta je zanoktica i zašto tako jako boli

Zanoktice su mali komadi suve, ispucale ili oštećene kože koji štrče duž ivice nokta. Prvenstveno se pojavljuju na prstima ruku, dok je njihova pojava na stopalima znatno ređa.

Taj mali, kruti komad kože naizgled ne deluje kao nešto oko čega bi trebalo brinuti – sve dok se slučajno ne zakači za odeću ili neki predmet. Tada dolazi do cepanja kože oko nokta, krvarenja, otoka i velike osetljivosti.

– Pocepana zanoktica može da izazove jak bol koji se oseća nesrazmerno njenoj minijaturnoj veličini. To je zato što koža oko noktiju poseduje izuzetno gustu mrežu nervnih završetaka i receptora za bol. Zbog toga je čak i najmanja pukotina na tom mestu veoma primetna i bolna – objašnjava doktorka Neha Vjas, specijalista porodične medicine u Klivlend klinici.

Letnji i zimski krivci: Šta uzrokuje zanoktice

Zanoktice često izgledaju kao da se pojavljuju niotkuda, ali su one zapravo direktna posledica svakodnevnog trošenja i stresa kojem su izložene ruke.

Među najčešće uzročnike spadaju:

• Plivanje u bazenima: Hlorisana voda i so agresivno izvlače vlagu iz kože i čine predeo oko noktiju krtim.
• Česti “mokri poslovi”: Dugotrajno pranje posuđa ili čišćenje bez zaštite.
• Previše suva koža ruku: Prirodni nedostatak vlage i sebuma.
• Često pranje ruku i upotreba proizvoda za dezinfekciju: Agresivna sredstva na bazi alkohola uništavaju zaštitnu barijeru kože.
• Izloženost jakim sapunima: Sredstva za čišćenje sa agresivnim sulfatima.
• Navika grickanja noktiju: Čačkanje i grickanje kože oko noktiju stvara mikropovrede.
• Mehaničke povrede: Sitni rezovi, poput onih od papira, u blizini same nokatne ploče.
• Vremenske prilike: Hladno vreme, mraz i jak vetar tokom zimskih meseci.

– Zanoktica je najčešće rezultat udruženog delovanja više različitih faktora. Ona je nusproizvod svakodnevnog stresa i toksina iz okruženja koji se akumuliraju na rukama – objašnjava dr Vjas iz Cleveland clinic.

Zlatno pravilo: Nikada ne treba čupati ili grickati zanoktice

Iako je iskušenje veliko, prva i najvažnija stvar jeste da zanoktica ne sme da se cepa, vuče ili čupa. Grickanje zubima takođe je izuzetno loša i opasna ideja.

– Agresivno skidanje zanoktice stvara duboku otvorenu ranu, što direktno vodi do krvarenja, nesnosnog bola, ali i ozbiljnih bakterijskih i gljivičnih infekcija (poput paronihije) koje mogu da zahtevaju lečenje antibioticima – upozorava dr Vjas.

Vodič u 4 koraka: Kako bezbedno ukloniti zanokticu

Da bi se bezbolno i bezbedno uklonila zanoktica, potrebno je pripremiti sterilisane makazice za nokte ili specijalna klešta (sekač) za zanoktice i pažljivo pratiti sledeće korake:

1. Pranje ruku: Ruke temeljno oprati blagim sapunom kako bi se dezinfikovalo područje i smanjio rizik od unosa patogena u eventualnu ranicu.
2. Potapanje prsta u toplu vodu: Prst sa zanokticom držati u toploj vodi nekoliko minuta. Voda će omekšati kruti, zadebljali kožni preklop, pa će rizik od cepanja okolnog zdravog tkiva tokom sečenja biti minimalan.
3. Pažljivo odseći viška: Koristeći oštre, sterilisane makazice, zanoktica se pažljivo odseca što je moguće bliže korenu. Ključno je da se alat ne pritiska duboko u meso kako bi se izbegle posekotine. Kožicu treba samo seći, bez vučenja ili trzanja.
4. Zaštita kože: Odmah nakon sečenja, na to mesto naneti antibiotsku mast ili bogatu hidratantnu kremu kako bi se zatvorila, umirila i zaštitila tretirana koža. Prekrivanje prsta malim flasterom pruža dodatnu zaštitu.

Kada je zbog obične zanoktice neophodan odlazak lekaru

Za većinu zanoktica nije potrebna lekarska intervencija. Međutim, dr Neha Vjas naglašava da postoje situacije u kojima je stručni pregled obavezan:

• U slučaju dijabetesa: Dijabetes drastično povećava rizik od infekcija mekih tkiva i usporava proces zarastanja rana na perifernim delovima tela.
• Poremećaj koagulacije: Zdravstvena stanja koja uzrokuju obilno ili produženo krvarenje.
• Razvoj infekcije: Ako mesto oko nokta pulsira od bola, crveni se, otiče ili se pojavljuje gnoj.
• Ukoliko rana ne zarasta: Kada zanoktica ne prođe sama od sebe ni nakon nedelju dana.

Kako sprečiti nastanak zanoktica

Jednostavne promene u rutini nege ruku drastično smanjuju šanse za pojavu zanoktica. Korisno je uvesti sledeće navike:

• Konstantna hidratacija: Ruke redovno mazati kremama koje sadrže ureu, glicerin ili ši puter. Posebno je važno naneti kremu odmah nakon pranja ruku, dok je koža još vlažna, kako bi se zaključala vlaga.
• Upotreba rukavica: Prilikom pranja sudova ili upotrebe hemijskih sredstava za čišćenje kuće, obavezno je nošenje zaštitnih gumenih rukavica.
• Kontrola nesvesnih navika: Grickanje noktiju ili čačkanje zanoktica usled stresa treba zameniti drugim navikama (na primer, upotrebom antistres loptice).
• Zaštita ruku od hladnoće: Čim temperature padnu, pre izlaska na hladan i suv vazduh obavezno se obuvaju tople rukavice kako bi se sprečilo pucanje kože.
• Izbegavanje acetona: Prilikom skidanja laka za nokte preporučuju se isključivo uljani skidači bez acetona, jer aceton ekstremno isušuje nokatnu ploču i kožu oko nje.
• Nežan pristup tokom manikira: Sečenje živog dela zanoktica kod korena nokta ili njihovo agresivno guranje metalnim potiskivačima oštećuje nokatni matriks i direktno uzrokuje stvaranje novih zanoktica.

– Prevencija zanoktica često se svodi na preispitivanje svakodnevnih navika. Nekoliko jednostavnih prilagođavanja načinu na koji negujete ruke i nokte može zaista da smanji šanse da se pojave – poručuje dr Neha Vjas.