Otkrivamo sva trenutna žarišta afričke kuge svinja u Srbiji: Kako se prenosi, da li je opasna po ljude i kako je sprečiti? Slede hitne mere (MAPA)

Afrička kuga svinja (AKS) nastavlja da pravi ogromne probleme na domaćim farmama, a ekonomske posledice ove bolesti postaju sve teže za poljoprivredni sektor. Iako bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ona je jedna od najrazornijih za stočarstvo jer za nju još uvek ne postoji vakcina. Neophodno je zbog toga dosledno sprovođenje svih mera kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Hitan sastanak zakazan je za ponedeljak.

Stručnjaci upozoravaju da je afrička kuga, jedna od najopasnijih bolesti koje pogađaju svinjarstvo i da je, uprkos teškim scenama na terenu, eutanazija jedini način da se spreči dalje širenje virusa.

Nova mapa žarišta: Gde je situacija najkritičnija?

Prema najnovijim podacima, borba sa virusom vodi se na više frontova širom zemlje. Trenutno, kako je potvrđeno za “Blic Biznis” su aktivna žarišta na području:

• Sremskog i Mačvanskog okruga
• Grada Beograda
• Dela Kolubarskog okruga
• Orašja kod Velike Plane

Šta je afrička kuga?

Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom i vozilima.

Uprava apeluje na pojačane biosigurnosne mere i pravovremeno prijavljivanje svake sumnje na bolest.

I dalje važi, najveći problem problem kod ove bolesti jeste nepredvidivost.

“Veterinari ne žele da ubijaju životinje, ali drugog izbora nema”

Ljiljana Ivanjac, načelnica Odeljenja republičke veterinarske inspekcije, ističe da su trenuci potvrde zaraze najteži i za vlasnike i za struku. Budući da leka nema, propisi nalažu eutanaziju svih svinja u zaraženom objektu, kao i onih koje su bile u kontaktu sa njima.

– Nakon eutanazije sledi strogo kontrolisano uklanjanje u kafilerijama ili zakopavanje na posebnim lokacijama, što je jedini način da se zaustavi dalje širenje virusa. Važno je naglasiti da je meso koje se nalazi u legalnom prometu potpuno bezbedno za ljudsku upotrebu –

“Veterinari su se školovali da spasavaju životinje”

Predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i agroekonomski analitičar Goran Đaković kaže za “Blic Biznis” da se stvarna cena afričke kuge svinja ne može izračunati samo brojem eutanaziranih grla.

– Svaka zaražena farma znači prekid proizvodnje, gubitak prihoda i veliku neizvesnost za porodice koje od tog posla žive. Iako država isplaćuje naknadu za eutanazirane životinje, taj novac ne može da nadoknadi izgubljene mesece proizvodnje. Velike farme često ne mogu da obnove proizvodnju i do godinu dana, a posledice oseća čitav lanac, od proizvođača stočne hrane do prerađivačke industrije – kaže Đaković za “Blic Biznis”.

On naglašava da se iza svake eutanazije kriju i teške ljudske priče.

– Gledati uništavanje hiljada životinja nije lako nikome, a najmanje veterinarima. To su ljudi koji su završili fakultete da spasavaju životinje, a ne da ih uspavljuju. Ovo je verovatno najteži posao koji veterinarska struka može da obavlja. Međutim, kada vakcina ne postoji, a svaki propust može da ugrozi čitav stočni fond, oni nemaju pravo da se vode emocijama, već moraju da postupaju po pravilima struke – ističe Đaković.

Podsetimo, vlasnik farme „Mistral“ Jasminko Ristović rekao je juče da je ovo najteži trenutak otkako se bavi svinjarstvom.

“Godinama smo gradili ovu farmu, ulagali u proizvodnju i poštovali sve propisane mere biosigurnosti. I pored svega, virus je ipak dospeo na farmu. Najteže nam je što moramo da se oprostimo od životinja koje smo godinama gajili, ali smo svesni da je ovo jedini način da se zaštite druga gazdinstva – rekao je Ristović.

Najvažnija je prevencija

Sagovornici “Blic Biznisa” upozoravaju da je ključ u sprečavanju širenja bolesti dosledna primena mera biosigurnosti i brzo reagovanje pri svakoj sumnji na zarazu.

– Svako ko na vreme prijavi sumnju na bolest i poštuje propisane mere štiti ne samo svoje gazdinstvo, već i hiljade drugih proizvođača. Afrička kuga svinja nije problem jedne farme, već pitanje očuvanja srpskog svinjarstva, domaće proizvodnje hrane i prehrambene bezbednosti zemlje – zaključuje Đaković.

Simptomi afričke kuge

imptomi identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt.

U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća.

Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine vrši se eutanazija.

Kako se zaštititi od afričke kuge?

Preventiva. Važno je redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.

Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.

Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju.

Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze.

Lek, nažalost, ne postoji.