“PRAVA ROBIJA POČINJE POSLE ZATVORA” Hiljade bivših osuđenika u Srbiji ne zna kako da započne novi život kad napuste ćelije, jedna stvar je najveći problem

Skoro 10.000 muškaraca i nešto više od 200 žena trenutno služi kaznu u zatvorima širom Srbije, ali prava borba za mnoge počinje tek kada izađu na slobodu. Van zatvora oni su bez dokumenata, posla i podrške, suočeni sa predrasudama koje ih često vraćaju na stari put. Iako zakon garantuje drugu šansu, statistika da je čak do 70 odsto povratnika pokazuje koliko je put povratka u društvo ipak ostaje težak i neizvestan.

Pravo na drugu šansu teško

Pravo na drugu šansu za njih, kao i za one koji su počinili teška krivična dela, kao što su ubistva i silovanja, garantovano je zakonom. Put do resocijalizacije, međutim, nije lak.

“Prava robija počinje tek po izlasku iz zatvora“, tako na novu šansu gleda bivši zatvorenik.

Bez ličnih dokumenata, posla, suočeni sa stigmatizacijom i prekinutim porodičnim vezama, to je teret s kojim većina započinje život na slobodi.

– Nema preciznih istraživanja, ali se procenjuje da je u našim zatvorima od 65 do 70 odsto povratnika. Taj podatak ukazuje na izazove u postpenalnoj pomoći – ukazuje Relja Pantić iz Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Nezakonito traženje potvrde

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti 90 odsto pritužbi bivših osuđenika odnosi se na nemogućnost zaposlenja.

Mnogi poslodavci od kandidata traže potvrdu o tome da li su osuđivani, iako je to zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije i Krivičnim zakonikom.

– Potreban je sistemski pristup da se naši preduzetnici edukuju i motivišu da se uključe i pomognu u rušenju diskriminacije i uključivanju bivših osuđenika na tržište rada, na pravilan i programski način. Možemo da im predočimo i koji su benefiti – ističe Boris Štrbac iz organizacije “Restart”.

Priprema za izlazak počinje još u zatvoru. Po izlasku na slobodu, mnogi u rukama imaju deficitarne zanate od kojih mogu da se izdržavaju.

– Od popravki, selidbi, transporta, košenja: to rade momci koji su bili na odsluženju kazne, i mnogi to znaju i zovu nas kako bi nas podržali – ukazuje Štrbac.

Brisanje iz kaznene evidencije

Pojedini zakoni propisuju zabranu rada bivšim osuđenicima u određenim delatnostima. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prosveti, na primer, ne mogu da rade lica osuđivana za teška krivična dela, poput silovanja, rodoskvrnuća i zanemarivanja deteta.

– Imamo više zakona koji su pred ocenom Poverenika. To su Zakon o računovodstvu i Zakon o prometu nepokretnosti, koji zabranjuju bilo kom osuđenom licu da se bavi ovim profesijama. Razmotrićemo da li ćemo ta dva zakona uputiti na ocenu Ustavnom sudu – objašnjava Pantić.

Institut zakonske rehabilitacije omogućava brisanje iz kaznene evidencije osoba koje su počinile lakša krivična dela, pa se one praktično smatraju neosuđivanim. Teže se, međutim, brišu predrasude i stereotipi.

(RTS)