“NISAM SIGURAN DA ĆU BITI NA STUDENTSKOJ LISTI, ALI BILO JE KONTAKATA” Zoran Stojiljković za Blic TV: “Važno je šta će biti posle izbora”

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i predsednik Saveta UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je tokom gostovanja u emisiji “Nije srpski ćutati” da još uvek ne zna da li će biti na studentskoj listi na predstojećim parlamentarnim izborima.

– Političke partije će izaći sa nekom vrstom negativne kampanje i satanizacijom druge strane. Mislim da je glavno očekivanje vlasti, pa čak i dela opozicije, da vide ko je na studentskoj listi i da raspale, ne razmišljajući o programu. Nisam siguran da ću biti na studentskoj listi, bilo je nekih kontakata, ali nisu potvrđeni, ja sam inače sam svoj orkestar. Videćemo, verujte ne znam. Važno je šta će biti drugačije posle izbornog dana ako dođe do promene vlasti – rekao je profesor Zoran Stojiljković u emisiji “Nije srpski ćutati” na Blic TV.

Govoreći o tome šta bi, uprkos očekivanoj oštroj kampanji pred predstojeće izbore, trebalo da bude u fokusu, Stojiljković ističe da ključ ne leži u personalnim obračunima, već u jasnim i merljivim potezima koji bi građanima doneli opipljivu promenu. Umesto retorike, kako naglašava, potrebni su konkretni odgovori na pitanje šta će se raditi drugačije i koje će sistemske mere odmah uticati na standard i smanjenje nejednakosti.

– Počinjemo od onoga što je vidljivo. Za šta se možemo zalagati. Opet ću citirati mog kolegu (Mihaila) Arandarenka sa Ekonomskog fakulteta – uvešćemo progresivno oporezivanje. To košta i boli samo nekoliko procenata najbogatijih, a recimo čini jeftinijom i konkurentnijom onaj jeftiniji deo radne snage. Ovde kad govorimo o ovim profilima mi zaboravljamo, mi nismo fokusirali ljude – razlikuju se po broju članova porodice, po prihodima, po tome u kojoj delatnosti ko radi, po tome da li poseduju posebne stanove. Znači, neke vrste univerzalnih prava, linearnih, koje svima pripadaju u istom iznosu. Time ćemo odmah imati neke socijalne transfere – zaključio je profesor na Blic TV.

“Mi izlazimo iz problema u problem”

– Pogledajte kroz šta smo prošli za ove poslednje tri i po decenije. Lutamo u tom tranzicionom okviru, izlazimo iz problema u problem, iz jednog autoritarnog poretka u drugi. Kad pogledate našu liniju razvoja, ona je podoptimalna sa zadržanim visokim stepenom siromaštva i nejednakosti. Imate druge modele. Imate recimo Kinu. Ogroman razvoj, ogromno povećanje nejednakosti, to su nejednakosti na nivou onih u Americi ako ne i veća, ali imate dokidanje siromaštva. Mi nemamo ni tu vrstu razvoja, s tim da je sad stvar dosta tragična u ovih poslednjih desetak godina. Imate krizu demokratije, odnosno antidemokratski talas koji traje već 10-15 godina, većina zemalja vam je negde kao i mi klizila od takozvane manjkave ili defektne demokratije u hibridni režim i sad ide ka autoritarizmu, a imamo istovremeno i rast nejednakosti sa preko 3.000 milijardera ili nekoliko vodećih koji se približavaju tome da imaju bilion – kaže profesor Stojiljković.

“Treba se vratiti vrednostima poput solidarnosti i socijalne pravičnosti”

– Treba se vratiti nekim vrednostima poput solidarnosti, socijalne pravičnosti. Problem sa socijalnom pravičnošću i razumevanju socijalne pravde je što je to najkontroverzniji pojam. Njega interpretiraju ljudi zavisno od toga u kojoj se socijalnoj poziciji nalaze. Socijalna pravičnost za liberale je insistiranje na širenju demokratije i jednakosti na sferu društva i ekonomije, neka vrsta permanentno puzajućeg povratka u totalitarizam ili logičke besmislice. Socijalna pravda jeste nešto što drži društvo u nekoj vrsti jedinstva, zajedničkog razvoja, napredovanja, sprečava ovo što imate u poslednje tri-četiri decenije, da vam BDP poraste za dva ili tri puta, a da se relativni položaj srednjih slojeva i siromašnih uopšte ne popravi. Tako da je sada pitanje šta hoćete od tih vrednosti da realizujete – rekao je profesor Stojiljković..

Sindikati mogu biti most u podeljenom društvu

Prema podacima koje je izneo profesor Stojiljković, sedam od deset građana Srbije živi teško ili na ivici siromaštva – sa primanjima do medijalne zarade od 80-90 hiljada dinara, bez realne mogućnosti štednje. Tek oko 30 odsto zaposlenih ima platu iznad proseka od 112 hiljada dinara, što, prema analizama “Plate za život” i sindikalne potrošačke korpe, i dalje nije dovoljno za stabilan standard tročlane porodice. Istovremeno, deset do petnaest odsto građana živi komfornije, dok dva do tri procenta čini sloj ekstremno bogatih.

Kako tvrdi, u takvoj socijalnoj strukturi, pitanje uloge sindikata nameće se kao ključno. Profesor Stojiljković kaže da su sindikati nekada bili važan stub borbe za socijalnu pravdu i radnička prava, ali da danas deluju sa ograničenim poverenjem i smanjenim uticajem.

Ipak, smatra da sindikati mogu biti most u podeljenom društvu, uz uslov da dobiju veći institucionalni prostor i jasniji društveni “kišobran”.