Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Iran nastavlja da napada zemlje širom Zaliva kao odgovor u sklopu rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Pogodio je katarski energetski kompleks Ras Lafan pošto je Izrael napao iranski Južni Pars – deo najvećeg polja prirodnog gasa na svetu.

Do sada Katar i druge zalivske države nisu odgovarale na napade Irana.

Zašto izbegavaju udare i šta bi moglo da ih natera na akciju?

Velika ranjivost, ograničena dobit

Kad su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu kampanju protiv Irana 28. februara, Teheran je odmah odgovorio ne samo napadima protiv Izraela, već i protiv zalivskih država svrstanih uz SAD.

Sve zemlje su gađane – Bahrein, Kuvajt, Saudijska Arabija, Katar, Oman, a posebno Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).

Pored gađanja američkih vojnih baza na njihovoj teritoriji u regionu, zalivski zvaničnici kažu da je Iran udarao na civilnu infrastrukturu, poput aerodroma, hotela, stambenih naselja i, najistaknutije, energetskih postrojenja.

Ipak, zalivske države su odlučile da za sada same ne napadaju Iran i direktno se umešaju u rat.

„Iz te perspektive, ovo nije njihov rat, a odmazda rizikuje da ih pretvori od ranjivih posmatrača u krupnije mete, jer još uvek imaju mnogo više da izgube nego da dobiju“, kaže Sina Tusi, viši gostujući saradnik u američkoj grupi stručnjaka Centar za međunarodnu politiku.

Ova odluka da se suzdrže potiče od „mešavine ranjivosti, strateške kalkulacije i ograničene dobiti“, kaže Tusi.

Zalivske države imaju ekonomije koje zavise od energetske infrastrukture, brodskog prevoza robe i investitorskog poverenja, naglašava Tusi, „a Iran je pokazao da sve to može da ugrozii“.

Najizrazitije, Iran koristi Persijski zaliv i Ormuski moreuz – oba ključna plovna puta svetske ekonomije – kao glavnu polugu za pravljenje tog pritiska, kaže on.

Međutim, Bilal Sab, generalni direktor u Trends Riserč end advajzoriju i bivši zvaničnik Pentagona u prvoj Trampovoj administraciji, kaže da ako zalivske zemlje nastave da ne napadaju Iran, „praktično šalju signal Teheranu da može da im nanese ozbiljnu štetu bez ikakvih posledica“.

„Cilj uzvraćanja bio bi, na kratke staze, da prisile Iran da prestane sa napadima, a na duže staze, da stvore nekakvu meru odvraćanja od buduće iranske agresije.“

On dodaje da bi rizik bio „pozamašan“, jer ostaje nejasno da li bi bilo koji udar zalivskih država značajno uticao na rat ili uopšte bio strateški mudar.

Zalivske države takođe oklevaju da se svrstaju uz Izrael i njegove ciljeve za region, kaže Rob Gajst Pinfold, predavač iz oblasti međunarodne bezbednosti sa katedre studija odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Vlada osećanje da je Izrael uvukao SAD u ovaj rat“, dodaje on.

• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Tramp preti uništenjem iranskih elektrana, Teheran najavljuje potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara

‘Duh 2003. se i dalje oseća’

Za mnoge zalivske vođe, nasleđe rata predvođenog Amerikom protiv Iraka 2003. godine i dalje baca veliku senku na regionalno razmišljanje, kaže Pinfold.

Amerika je 2003. godine izvršila invaziju na Irak i brzo srušila sa vlasti Sadama Huseina.

Ali ono što je usledilo bio je vakuum moći koji je doveo do pobune, sektaškog nasilja i mnogo godina nestabilnosti u Iraku i širem regionu.

„Duhovi 2003. godine i dalje se nadvijaju nad svima“, kaže Pinfold.

„Oni su se tada plašili da će to otvoriti kapije haosa i nestabilnosti na njihovom pragu i da će dozvoliti Iranu da proširi vlastiti uticaj. I njihovi strahovi su se uglavnom ostvarili.“

Pinfold kaže da zalivske zemlje sada strahuju da SAD „vodi beskrajnu vojnu kampanju bez jasnog cilja ili puta kako da se stigne do prvog dana posle rata“ i da će region tada biti „ostavljen u haosu“.

Iako u Zalivu vlada nezadovoljstvo zbog toga što su Amerika i Izrael pokrenuli ovaj rat, one i dalje umnogome zavise od američke vojne zaštite.

Pored toga što su domaćini američkim vojnim bazama i trupama, veliki broj zalivskih država deli obaveštajne podatke i oslanja se na američke protivvazdušne sisteme odbrane.

Njihova protivvazdušna odbrana je presrela većinu raketnih napada iz Irana, prema zalivskim zvaničnicima.

„Iako zalivske zemlje dovode u pitanje Ameriku na političkom nivou, na operativnom i vojnom nivou taj odnos je bio testiran i zapravo je prošao prilično dobro“, kaže Pinfold.

Otkako je pokrenula napade prošlog meseca, Amerika je izlagala različite ciljeve vojne kampanje, od uništavanja iranske sposobnosti da izgradi nuklearno oružje do potpune smene režima.

Ipak, zalivske vođe vide diplomatiju kao jedini put do okončanja napada, kaže Pinfold.

„Jedini put da budu sigurni da se ni na jednog od njih više neće pucati je da postignu neku vrstu dogovora i da imaju neku vrstu pregovaranog kompromisa“.

Izdeljena regionalna dinamika

Iran nije gađao sve zalivske države s „istim žarom“, kaže Pinfold, pozivajući se na različite odnose koje ovaj ima sa svakom zemljom ponaosob.

Ujedinjeni Arapski Emirati su jedna od najčešće napadanih zemalja tokom rata.

Godine 2020, i oni i Bahrein su normalizovali odnose sa Izraelom.

Poređenja radi, Oman, koji gaji dugogodišnju ulogu pregovarača između Irana i Zapada, bo je mnogo manje napadan iz Teherana.

„Oman je jedina zalivska država koja je čestitala novom iranskom vrhovnom vođi Modžtabi Hamneiju“, naglašava Pinfold.

„To baš nije najbolje prošlo u drugim zalivskim prestonicama.“

Ipak, Muhamed Baharun, generalni direktor Centra za istraživanje javne politike iz Dubaija , rekao je da „Iran gura Zaliv u sve širu koaliciju protiv sebe“.

„Napadajući zalivske države, Iran ih pretvara u neprijatelje i rizikuje širi rat koji niko ne želi“, dodaje on.

Posle sastanka zalivskih ministara spoljnih poslova u Saudijskoj Arabiji, arapske zemlje su naglasile pravo na samoodbranu u skladu sa Članom 51 Ujedinjenih nacija.

Šta bi moglo da pokrene odmazdu?

Dok se zalivske države za sada suzdržavaju od odmazde, „politička računica bi vrlo brzo mogla da se promeni“, kaže H. A. Helijer, viši stručni saradnik pri britanskoj stručnoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi, naročito ako se napadi koji osujećuju izvor energenata nastave ili eskaliraju.

Jedna mogućnost koja bi mogla da promeni mišljenje bio bi veliki napad na energetska postrojenja, kaže on.

Posle napada na katarski energetski kompleks Ras Lafan, Iran se zarekao da će „potpuno uništiti“ američke saveznike u Zalivu ako se nastave napadi na njegova postrojenja.

Druga promena stavova u Zalivu mogla bi da se desi ako ih direktno budu napali iranski regionalni posrednici.

„Ako ih napadnu Huti… to bi otvorilo novi front“, kaže Pinfold.

U tom scenariju, zalivske države bi mogle da dožive sukob ne više kao samo američki i izraelski, već i njihov vlastiti, dodaje on.

U svakom slučaju, iako zalivske države za sada nisu uzvratile, Pinfold kaže da je iranska strategija „neverovatno visokorizična“.

„Iranci spaljuju sve mostove koje su imali sa zalivskim državama, što pokazuje koliko egzistencijalno Iranci doživljavaju ovaj sukob“, kaže on.

Helijer kaže da zalivske države „neće prihvatiti“ da ih Iran napada beskonačno, naročito kad su u pitanju civilni ciljevi.

Na kraju, on misli da će se iranska strategija visokih uloga – da napravi pritisak na zalivske države da ove zauzdaju Vašington – na kraju da im se obije o glavu.

„One bi mogle da odluče da je, iako su se od početka protivile američko-izraelskom ratu protiv Irana, sada ugrožena njihova bezbednost od iranskih represalija protiv njih, i da ima više smisla podržati američku kampanju kako bi se uklonila neposredna pretnja od Irana.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• ‘Dubai nije izgrađen za rat’: Kako sukob na Bliskom istoku utiče na ‘poslovnu oazu’ Emirata
• Režim u Iranu ‘nije poražen, ali je oslabljen’: Američki obaveštajci
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• Rusija cilja diplomatsku i ekonomsku dobit od rata na Bliskom istoku: BBC urednik
• Novi udarac Iranu: Ubijen ministar obaveštajnih poslova