Kako svaki Beograđanin na terasi ili u dvorištu može da pomogne pčelama i zašto je to važno za celo čovečanstvo

Procenjuje se da u Srbiji živi preko 700 različitih vrsta pčela, dok ih je samo u Beogradu oko 250. Jedan od najboljih načina da pomognemo pčelama, neverovatnim, vrednim insektima koji su neizostavni akteri u našoj proizvodnji hrane, jeste sadnja. To može svako da učini na svojoj terasi ili dvorištu.

Inače, pčele su od ključne važnosti za opstanak života na Zemlji jer svojim radom omogućavaju oprašivanje više od 80 odsto biljaka i učestvuju u stvaranju svakog trećeg zalogaja hrane koji ljudi konzumiraju!

“Najbolje je da to budu neke kasnocvetajuće vrste, jer u Beogradu s proleća imamo dosta biljaka koje cvetaju u prirodi. Lavanda cveta u junu, neven je sjajan jer cveta čitave godine, tu su i miloduh, nana i lepa kata (aster) koja cveta krajem avgusta i tokom septembra. U suštini, nema greške šta god da se posadi”, savetuje David Mardešić je jedan od osnivača Medonosnog vrta – gde se takva sadnja može videti u praksi.

U ovoj zelenoj oazi na Dunavskom keju raste preko 5.000 biljaka, uglavnom medonosnih vrsta.

Cilj je da se na taj način obezbedi hrana za tamošnje košnice medonosnih pčela, ali i za sve druge oprašivače koji posećuju ovu bašticu, od ptičica preko divljih, solitarnih pčela do različitih vrsta leptira.

Ali iz Medonosnog vrta teže da se prošire dalje od ovog prostora.

“Zajedno sa GAIA Pokretom, Silosima i Beogradskim udruženjem pčelara, ove godine pokrenuli smo inicijativu da se na svim novim površinama, gde se planira sadnja, ukrasno bilje zameni medonosnim”, otkriva Mardešić.

Kako objašnjava, inicijativa je zamišljena tako da se u narednim godinama postepeno povećava zastupljenost medonosnih vrsta prilikom sadnje na javnim površinama, sa ciljem da one vremenom postanu većinski izbor pri novim sadnjama u Beogradu.

Inicijativa je dobila podršku JKP “Zelenilo-Beograd” i Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Ipak, briga o pčelama ne staje na sadnji medonosnog bilja i drveća kao što je lipa, koja svojim opojnim mirisom ulepšava tople junske večeri.

Iza nas je najtopliji avgust u istoriji merenja u Srbiji – tokom kojeg je čak 30 dana u Beogradu imalo temperature preko 30 stepeni. A kako pokazuju dugoročne prognoze, tropski dani nas ne napuštaju barem do sredine septembra.

Tokom leta, a pre svega toplotnih talasa, vodeće sredstvo za pomoć pčelama je – voda.

“Ostavite im plitak tanjirić sa nekoliko kamenčića i vodom u zelenilu oko svoje kuće ili zgrade”, savetuje David Mardešić iz Medonosnog vrta.

Kamenčići su važni kako bi pčele imale gde da slete, a da se ne utope, dok za veće životinje, poput ptica, pasa lutalica ili ježeva, možete postaviti dublje posude.

Ne treba skupljati suvo lišće

U svetlu visokih temperatura i jake suše, ispod pojedinih stabala po gradu mnogo ranije mogli smo videti tepih od opalog lišća, ali ta pojava postaće dolaskom jeseni još primetnija i rasprostranjenija.

Kada se to desi u vašem dvorištu, najbolji savet je da ne uradite ništa. Umesto da ga skupljate u kese, lišće sa travnjaka samo prebacite u leje i ispod drveća. Tu će pčele u hibernaciji, bubamare i druge bubice pronaći utočište, a raspadanjem lišća zemlja će dobiti prirodno đubrivo.

Odgovorno korišćenje pesticida

S obzirom na to da su jedan od glavnih faktora ugrožavanja pčela, odgovorno korišćenje pesticida takođe je bitan deo slagalice – naravno, u slučaju da je hemija neizbežna.

“Ako u komšiluku imate nekog ko ima voćnjak i vidite da prska voćke dok su u cvetu, priđite mu i ljubazno mu objasnite da time pravi štetu”, preporučuje urbani pčelar.

“Prskajući dok su biljke u cvetu, rasteruju se pčele koje bi došle da opraše voćnjak, pa na kraju neće biti ni roda. Na kraju krajeva, prskanje insekticidima u fazi cvetanja je u našoj zemlji i zakonom zabranjeno.”

Ne kosite ceo travnjak, ostavite malo trave

“Ukoliko imate vikendicu, ne morate da kosite čitav travnjak”, napominje David Mardešić.

Kako savetuje, potrebno je da pokosite samo deo, tu gde biste sedeli, dok ostatak slobodno može da ostane zaparloženo.

“Nekome to izgleda zapušteno, ali to je lep kutak za oprašivače”, dodaje.

Šta da radite ako vidite roj pčela

Prolećno rojenje često dovede čitave pčelinje zajednice na fasade zgrada ili krošnje u gradskim parkovima – zato je važno znati kako reagovati i kada pčele same stignu u vaše komšiluk.

Iako je to volonterska aktivnost, ako primetite rojeve pčela u svom komšiluku, možete kontaktirati Beogradsko udruženje pčelara, koje je 2020. na Košutnjaku pokrenulo azil za pčele.

Svakako, pčele ne treba posmatrati kroz prizmu koristi. Štaviše, da nam oprašivači ispostave račun za samo jednu godinu svog direktnog učešća u proizvodnji hrane, čovečanstvo bi im dugovalo između 235 i 577 milijardi dolara, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

“Košnica znanja” za najmlađe

Kroz saradnju sa Fondacijom Novak Đoković, realizuje se projekat „Košnica znanja” – deca predškolskog uzrasta dolaze na besplatan, edukativni izlet u Medonosni vrt gde uče o pčelama i medonosnim biljkama, obilaze pčelinjak u dečjim, pčelarskim odelima i na kraju probaju med.

“Deca na kraju dobijaju teglicu meda i par medenjaka, kao i knjigu, a u vrtić se vraćaju sa utiscima koji ih drže mesecima kasnije”, ističe David Mardešić.

Kako navodi, do sada ih je posetilo pedesetak vrtića, a do kraja sezone očekuju mališane iz još oko 20.

(Klima101)