ZGRADE SE RUŠE, BUKTE POŽARI, KREĆU KLIZIŠTA! Ovaj scenario preti jednoj saveznoj državi: Posledice bi mogle biti znatno RAZORNIJE NEGO ŠTO SE MISLILO!

Scena kao iz holivudskog filma: snažan zemljotres duž raseda San Andreas potresa Los Anđeles, uništava infrastrukturu, izaziva požare i pokreće klizišta. Naučnici već decenijama pokušavaju da utvrde kada i kako bi takva katastrofa mogla da se dogodi.

Sada istraživači upozoravaju da bi posledice takvog zemljotresa mogle da budu znatno razornije i da zahvate mnogo šire područje nego što se ranije mislilo, piše “Si-En-En”. Njihova nova studija pokazuje da su južni delovi raseda San Andreas, kao i delovi susednog raseda San Hasinto, dostigli najviši nivo nagomilane energije u poslednjih 1.000 godina, što povećava verovatnoću snažnog zemljotresa.

Najviši nivo nagomilane energije u poslednjih 1.000 godina

Ako bi jak potres pogodio bilo koji od ova dva raseda, seizmički talasi mogli bi da se prenesu i na drugi preko takozvane “seizmičke kapije”, upozoravaju autori studije. U tom slučaju, razaranja bi se istovremeno proširila od severa Los Anđelesa preko San Bernardina i Riversajda do doline Koačela u južnoj Kaliforniji. Sama Kalifornija, država na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, ima blizu 40 miliona stanovnika.

– Često neformalno kažemo da neki rasedi kasne sa oslobađanjem energije, ali je veoma značajno što sada imamo procenu zasnovanu na fizici koja pokazuje da se u ovom sistemu nakupilo više energije nego u poslednjih 1.000 godina – rekao je Metju Vajngarten, geolog sa Državnog univerziteta u San Dijegu, koji nije učestvovao u istraživanju.

Zemljotresi nastaju kada iznenadno pomeranje duž raseda – pukotine u Zemljinoj kori duž koje se stenske mase pomeraju jedna u odnosu na drugu – oslobodi energiju koja se godinama nagomilavala. Naprezanje raste usled pomeranja tektonskih ploča, ali pojedini delovi raseda ostaju “zaključani”, odnosno ne mogu slobodno da klize.

Manje od 100 kilometara severoistočno od centra Los Anđelesa, tektonsko naprezanje se već više od jednog veka gomila duž južnih delova raseda San Andreas i San Hasinto. Oba raseda predstavljaju granicu između Pacifičke i Severnoameričke tektonske ploče, koje se svake godine pomere jedna pored druge svega nekoliko centimetara, dok su pojedini delovi raseda blokirani.

Šta je “seizmička kapija”

Zbog toga se u tim segmentima godinama stvara napetost poput opruge koja je maksimalno zategnuta, ali nema gde da oslobodi energiju.

Prethodne analize pokazale su da postoji više od 50 odsto verovatnoće da će u narednim decenijama južni deo raseda San Andreas pogoditi zemljotres jačine najmanje 6,7 stepeni.

Međutim, rasedi San Andreas i San Hasinto spajaju se na području poznatom kao prevoj Kahon (Cajon Pass), koji istraživači nazivaju “seizmičkom kapijom”.

Ta “kapija” može da:

• zaustavi širenje pucanja između dva raseda ili
• omogući da se ono prenese sa jednog na drugi

Tokom zemljotresa kod Rajtvuda 1812. godine, jačine 7,5 stepeni, za koji naučnici veruju da je prešao preko prevoja Kahon, pucanje se proširilo duž oba raseda, San Andreas i San Hasinto, pri čemu je poginulo 40 ljudi.

Jačina zemljotresa bi mogla da bude i do 7,8

Kada bi se danas zemljotres proširio preko Kahona i zahvatio oba raseda, posledice bi bile izuzetno ozbiljne i pogodile bi široko područje. Istovremeno bi bila ugrožena ključna infrastruktura, uključujući glavne auto-puteve, železničke pruge i energetske koridore u više gradova.

– Ako bi došlo do zajedničkog pucanja oba raseda preko Kahona, magnituda bi mogla da bude između 7,4 i 7,8, a pogođeno područje bilo bi mnogo veće nego kod zemljotresa koji zahvati samo jedan rased – rekla je Lilijan Burkhard, vodeći autor studije i geofizičarka sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj.

Rekonstrukcija seizmičke aktivnosti

Kako bi utvrdili zbog čega se zemljotresi ponekad prenose preko Kahona, istraživači su rekonstruisali poslednjih 1.000 godina seizmičke aktivnosti na oba raseda i pratili kako se naprezanje gomilalo i oslobađalo.

Otkrili su da su zemljotresi prelazili preko ovog spoja kada su obe strane imale približno isti visok nivo naprezanja.

– Upravo takvoj situaciji se danas približavamo – rekla je Burkhard.

Prema simulaciji, segment San Bernardino na rasedu San Hasinto imao je najveće zabeleženo opterećenje u celoj hiljadugodišnjoj rekonstrukciji – 3,6 megapaskala, što je više nego pre gotovo 50 godina. Segment Južni Mohave na rasedu San Andreas dostigao je 2,8 megapaskala, nadmašivši prethodni rekord zabeležen pre desetak godina.

“Sada je vreme za pripremu”

Ranije simulacije pokazale su da su zemljotresi uspevali da pređu preko prevoja Kahon kada je razlika u naprezanju između ta dva segmenta iznosila svega 0,3 megapaskala. Danas ta razlika iznosi 0,8 megapaskala, navodi Burkhard, koja je veći deo istraživanja sprovela na Univerzitetu Havaji u Manoi.

– Novo u ovom istraživanju nije saznanje da se naprezanje vremenom povećava – to odavno znamo. Ključno otkriće je da upravo odnos naprezanja sa obe strane ovog spoja može da odluči da li će sledeći zemljotres ostati ograničen ili će prerasti u mnogo veće pucanje koje će zahvatiti oba raseda – rekao je Vajngarten, čiji tim proučava naprezanje i pokretanje zemljotresa na rasjedu San Andreas.

Burkhard naglašava da cilj istraživanja nije da izazove paniku, već da upozori na potrebu za hitnim pripremama.

– Južna Kalifornija suočava se sa ozbiljnim i sve većim seizmičkim rizikom. Vreme za pripremu je sada, a ne nakon sledećeg zemljotresa – zaključila je ona.

(CNN)