Restaurisan klasik jugoslovenske kinematografije “O pokojniku sve najlepše”: Scenograf otkrio detalje sa snimanja – nekadašnji filmovi su bili kvalitetniji

„O pokojniku sve najlepše” je jugoslovenska komedija snimljena 1984. godine u režiji Predraga Antonijevića.

Radnja filma smeštena je neposredno posle rata, u jedno selo negde u Srbiji.

Predsednik narodnog odbora, zajedno sa seljacima, dovija se na razne načine kako bi izbegao obavezni otkup žita i druge državne dažbine. Meštani zato odlučuju da ga smene, ali on uspeva da se izvuče. Ipak, tokom pecanja uz pomoć eksploziva doživljava nesreću sa kobnim ishodom.

Film je digitalno restauriran u okviru projekta A1 Kinoteka, a tim povodom scenograf Milenko Jeremić prisetio se rada na ovom ostvarenju.

– Dete mi je tada imalo deset godina. Bili smo smešteni u Zelenkadi na Zlatiboru, a retkost je bila da porodica bude sa mnom dok radim film. Bila je to divna ekipa, sastavljena od vrhunskih profesionalaca iz različitih republika. Tomislav Pinter je bio direktor fotografije, tu su bili Zvonko Lepetić, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Petar Kralj, Pavle Vuisić… Nažalost, mnogi od njih danas više nisu među nama – kaže za “Blic” Jeremić.

Na pitanje sa kim je najviše sarađivao tokom snimanja, odgovara da se nije preterano družio sa glumcima.

– Družio sam se pre svega sa svojim ljudima. Slobodno vreme koristili smo za dogovore oko narednog dana i organizaciju posla. Iako film nije bio posebno zahtevan, radnja je smeštena u period neposredno nakon oslobođenja. Prikazivali smo seosku sredinu koja se gotovo nije promenila, a tema je bila nacionalizacija. Nije bilo jednostavno obezbediti svu potrebnu scenografiju i rekvizitu. Imao sam krave, koze, ovce, konjske zaprege, kamione, ma svega je bilo – priseća se on.

Govoreći o značaju restauracije domaćih klasika, Jeremić ističe da je to od velike važnosti za srpsku kinematografiju, posebno kada je reč o filmovima koji iz godine u godinu pronalaze novu publiku.

– Apsolutno mogu da potpišem da su nekadašnji filmovi bili kvalitetniji. Teme su bile prave. Danas u jednom danu imamo deset tema, ono što se nekada, pa i u Americi, dešavalo tokom čitave godine. Stalno se nešto zanimljivo događa – smatra scenograf.

Jeremić iza sebe ima gotovo stotinu filmova.

– Nisam ih ni brojao, ali po profesionalnom radu ovaj film svakako spada u prvu garnituru. Razlog je jednostavan, na svim ključnim pozicijama radili su izuzetno kvalitetni ljudi, od Pintera pa do kostimografa.

Tokom razgovora osvrnuo se i na Velimira Batu Živojinovića, sa kojim je bio kum i sa kojim se najviše družio van snimanja.

– Ne mislim da je bio najbolji glumac. Zameram mu što se bavio svim i svačim. Živeo je svoj život i nije mnogo vodio računa o tome šta bira. Igrao je kod svakoga, u raznim ostvarenjima, pa i u nekim lakšim filmovima kao što je bio “Ćao inspektore”.

Ipak, priznaje da su i takvi filmovi imali svoju publiku.

– Narod gleda, za sve postoji publika. Ali to ne može da se poredi sa filmovima kao što su “Tri” ili “Breza”. U njima je Bata pokazao da može da bude šta god poželi – ističe on.