Uz jedan trik paradajz može da rodi duplo tokom sezone, a caka je isključivo u sadnji

Paradajz je jedna od najzahvalnijih biljaka u bašti jer uz pravilnu negu može dati veoma veliki prinos. Ključ dobrog roda je snažna biljka sa razvijenim korenom koja ima dovoljno hrane, vode i sunca tokom cele sezone. Kada se nekoliko važnih pravila primenjuje od početka sadnje do kraja rasta, moguće je znatno povećati količinu plodova koje svaka biljka daje.

Jedan od najvažnijih koraka je pravilna sadnja rasada. Paradajz se može saditi znatno dublje nego druge baštenske biljke jer na stabljici koja je u zemlji razvija dodatno korenje.

Rasad je dobro posaditi deset do dvadeset centimetara dublje nego što je rastao u saksiji. Pre sadnje uklone se donji listovi, a deo stabljike koji ostane bez listova zatrpa se zemljom. Na taj način nastaje veći i snažniji korenov sistem koji može da snabde biljku sa više vode i hranljivih materija, što kasnije dovodi do većeg broja plodova.

Skidanje zaperaka vrlo važno

Veliki uticaj na rod ima i uklanjanje zaperaka. Zaperci su mali izboji koji rastu između glavne stabljike i lista. Ako se ostave, biljka razvija mnogo lišća i troši energiju na rast zelene mase. Kada se zaperci uklanjaju dok su dugi oko tri do pet centimetara, biljka usmerava energiju na cvetove i plodove. Kod visokih sorti obično se ostavlja jedna ili dve glavne stabljike, a zaperci se uklanjaju jednom nedeljno tokom cele sezone rasta.

Zemljište u kojem paradajz raste treba da bude bogato hranljivim materijama. Pre sadnje dobro je u zemlju dodati kompost ili zreo stajnjak jer paradajz troši mnogo hrane tokom rasta. Tokom vegetacije korisno je na svake dve do tri nedelje dodati đubrivo koje sadrži više kalijuma jer kalijum podstiče stvaranje cvetova i plodova. Biljke koje imaju dovoljno hranljivih materija razvijaju snažne stabljike i daju veći i brojniji paradajz.

Koliko je zalivanja je potrebno

Zalivanje mora biti redovno i dovoljno duboko. Paradajz najbolje uspeva kada je zemlja stalno blago vlažna, ali ne natopljena vodom. Zalivanje dva do tri puta nedeljno tako da voda prodre duboko u zemljište podstiče razvoj dubokog korena. Voda se uvek dodaje direktno u zemlju oko biljke, a ne po lišću jer mokro lišće može podstaći razvoj bolesti. Dobru pomoć predstavlja i malčiranje zemljišta slamom ili suvom travom jer malč zadržava vlagu u zemlji i smanjuje isušivanje.

Sunce i razmak između biljaka takođe imaju veliki uticaj na prinos. Paradajzu je potrebno najmanje osam sati direktnog sunca dnevno kako bi razvio mnogo cvetova i plodova. Biljke se obično sade na razmak od pedeset do sedamdeset centimetara kako bi svaka imala dovoljno prostora za rast i dobru cirkulaciju vazduha. Kada su biljke pregusto posađene, povećava se rizik od bolesti, a plodovi su često manji.

Dodatnu korist može doneti uklanjanje donjih listova koji dodiruju zemlju jer se tako smanjuje mogućnost širenja bolesti iz zemljišta. Neki baštovani takođe lagano protresu cvetne grozdove tokom cvetanja kako bi poboljšali oprašivanje.

(Blic/podravski)