“Ko preseče OVU KOLONU pratiće ga loša sreća”: Ablendovanje, sva četiri migavca, sirena u različitim zemljama imaju drugačije značenje, a negde se i PAPRENO KAŽNJAVA

Vozači koji kreću na put automobilom u inostranstvo obično se unapred informišu o ograničenjima brzine, putarinama ili cenama parkiranja u zemljama koje planiraju da posete. Međutim, retko razmišljaju o razlikama u kulturi i bontonu za volanom.

U mnogim zemljama vozači se pridržavaju nepisanih pravila kojima upozoravaju druge na opasnost, zahvaljuju se, izvinjavaju ili signaliziraju pravo prvenstva. Iako ova pravila na prvi pogled deluju univerzalno, njihovo značenje može se znatno razlikovati od zemlje do zemlje.

Srbija ima svoju prepoznatljivu kulturu vožnje. U gradovima je parkiranje gotovo prava olimpijska disciplina, a uključena sva četiri migavca često znače da je vozač samo “skoknuo nešto časkom da završi”.

Na otvorenom putu, domaće vozačke navike predstavljaju spoj improvizacije, odlučnosti i trenutaka istinske solidarnosti. Ali šta se dešava kada srpski vozači sednu za volan u inostranstvu?

Istraživanje kompanije za IT podatke carVertical pokazalo je da 47 odsto vozača smatra da nepoznavanje lokalne kulture vožnje može dovesti do opasnih situacija na putu, dok 33 odsto ispitanika veruje da ono ponekad povećava rizik u saobraćaju. Samo 10,9 odsto smatra da nepoznavanje lokalnih saobraćajnih navika ne predstavlja nikakvu opasnost, dok 8,5 odsto nije sigurno.

Kako se kultura i pravila ponašanja u saobraćaju razlikuju širom Evrope i na šta bi vozači trebalo da obrate pažnju pre nego što krenu na put?

Isti signal može imati potpuno drugačije značenje u različitim zemljama

Vozači širom Evrope koriste različite signale za komunikaciju na putu – od dugih svetala i sva četiri migavca do pokreta ruku i sirene. Međutim, njihovo značenje nije svuda isto: gest koji se u jednoj zemlji smatra znakom ljubaznosti, u drugoj može biti shvaćen kao nepristojan ili čak agresivan.

U Rumuniji je, na primer, blicanje gotovo poseban jezik na putu. Iako se najčešće koristi za upozorenja ili kao znak da se neko pomeri u stranu, ono može imati i potpuno drugačija značenja – od prijateljskog pozdrava među vozačima kamiona i taksistima koji se mimoilaze, do izražavanja divljenja kada se na putu pojavi redak i izuzetan automobil.

S druge strane, dugo i agresivno blicanje može poslužiti kao zamena za uvredu upućenu vozaču koji je upravo nekoga nepristojno isekao.

Potpuna suprotnost agresivnom korišćenju svetala predstavlja praksa u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je ablendovanje gotovo isključivo znak učtivosti i obzira prema drugim vozačima.

U Finskoj, isti ovaj signal poprima značenje koje se retko sreće bilo gde drugde u Evropi – u Laponiji, svetlosni signal automobila koji dolazi u susret najčešće znači samo jedno: irvasi na putu.

Još jedan čest signal širom Evrope jeste sirena, koja je prvenstveno namenjena upozoravanju na neposrednu opasnost. U mnogim zemljama vozači je koriste i kada im ponestane strpljenja – kao glasan način da drugom učesniku u saobraćaju poruče da krene.

Ipak, u Hrvatskoj, Rumuniji, Francuskoj, pa i Srbiji, kratak zvučni signal može jednostavno da znači “zdravo, komšija!”. I u Španiji vozači često zatrube kada na putu ugledaju prijatelje ili članove porodice.

U Francuskoj ili Portugalu sasvim je uobičajeno da, kada stignete kod prijatelja, zatrubite iz automobila umesto da pozvonite na vrata.

Signali koje će svaki evropski vozač razumeti

Iako se isti gestovi i saobraćajni signali mogu različito tumačiti u različitim zemljama, neka pravila su univerzalna. Tako se, na primer, uključivanje sva četiri pokazivača pravca koristi kao znak zahvalnosti među vozačima u Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbji i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Kada primete policijsku patrolu ili radarsku kontrolu, vozači u Srbiji često pruže ruku kroz prozor i pokretima dlana nadole upozoravaju druge učesnike u saobraćaju da smanje brzinu.

Upotreba sirene u saobraćaju ne znači uvek upozorenje na opasnost ili izraz nezadovoljstva. Kada kroz grad prođe svečano ukrašena kolona vozila praćena dugim i glasnim sviranjem, poruka je jasna – u pitanju je svadba!

Ovaj običaj je široko prihvaćen i ne smatra se agresivnim ponašanjem u Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Litvaniji i Letoniji. U Srbiji se čak veruje da ulazak u svadbenu kolonu ili njeno presecanje donosi lošu sreću.

U Italiji, Španiji, Portugalu i Rumuniji, sirena automobila često se koristi kao način izražavanja radosti i podrške nakon velikih sportskih događaja ili tokom javnih okupljanja.

“Blicanje je jedno od najrasprostranjenijih i najuniverzalnijih ‘tihih’ upozorenja među vozačima – koristi se kako bi se drugi učesnici u saobraćaju upozorili na policijske patrole, radare, saobraćajne nezgode ili prepreke na putu. Ovaj običaj je veoma zastupljen gotovo širom Evrope. Međutim, u Italiji je upozoravanje drugih vozača na prisustvo policije na ovaj način strogo zabranjeno zakonom“, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji carVertical.

Poznavanje lokalnih pravila i navika u vožnji, uz manju sigurnost van zemlje

Istraživanje kompanije carVertical pokazuje da vozači uglavnom dobro poznaju saobraćajnu kulturu svoje zemlje – čak 60 odsto ispitanika kaže da je upoznato sa nepisanim pravilima vožnje koja važe u njihovom okruženju. Međutim, sigurnost u to znanje opada kada se vozači nađu u inostranstvu. Iako do većih nedoumica i zabuna ne dolazi često, oko dve trećine vozača kaže da se van svoje zemlje barem povremeno susreće sa saobraćajnim običajima koji su im nepoznati.

Saobraćajna kultura razlikuje se od zemlje do zemlje – vozači ne komuniciraju na isti način u saobraćaju, a često se razlikuju i njihovo razumevanje i primena saobraćajnih pravila.

“Zbog nižih novčanih kazni i tolerancije radara, u Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Litvaniji i Letoniji postoji nepisano ‘pravilo’ da vozači često voze nešto iznad dozvoljene brzine. Međutim, u skandinavskim zemljama čak i najmanje prekoračenje može dovesti do visokih novčanih kazni, zbog čega mnogi vozači po povratku sa putovanja tek naknadno dobijaju obaveštenje od nadležnih organa“, objašnjava Buzelis.