(VIDEO) TIK-TOK PSIHIJATAR ZA GENERACIJU Z Aleksandra je ordinaciju otvorila baš tamo gde su mladi najviše i otkriva šta muči mlade u Srbiji: Anksioznost, depresija i panični napadi najčešće teme

Koja pitanja joj najčešće postavljaju u njenoj onlajn ordinaciji na TikToku i Instagramu, koje muke muče generaciju Z, zašto je važno destigmatigovati psihijatriju, gde je gornja granica stresa… O tome priča dr Aleksandra Aničić, specijalista psihijatrije i subspecijalista sudske psihijatrije, koja je na ovim društvenim mrežama otvorila profile na kojima pratiocima odgovara na „pitanja koja nisu smeli da postave“.

Dva su je razloga, kako otkriva za “Blic”, opredelila za pokretanje onlajn ordinacije na Instagramu i TikToku. Prvi – masovnost korisnika te dve društvene mreže, a drugi razlog je u tome što su obe pune najrazličitijih saveta iz svih oblasti života, uključujući i psihijatriju, ali je problem ko i kakve savete daje.

– Svako, naravno, ima pravo da snimi video i o temama iz psihijatrije i psihologije i plasira ga u etar, ali smatram da će ovaj projekat biti vredan i koristan jer će onima koji prate moje profile dati informacije koje su utemeljene na načelima psihijatrije kao nauke. Jedan dan snimam video koji obrađuje jedno pitanje i daje na njega odgovor – da bi oni koji prate mogli da razmisle o tome, a i ja da svako pitanje koje dobijem obradim na pravi način – objašnjava dr Aleksandra kako funkcioniše ova onlajn ordinacija.

Mladi otvoreno govore o problemima, ali ih često potcenjuju

S obzirom da je reč o mrežama koje najviše koriste mladi, naša sagovornica ističe da je odlika generacije Z da otvoreno priča o svojim psihološkim problemima.

– Mladi nemaju problem sa verbalizacijom svog problema, bez obzira da li su anksiozni, nervozni ili su doživeli “burnout”. Međutim, problem je što svoj problem minimalizuju, najčešće uz reči “ima ljudi kojima je i teže ili “dešavaju se i gore stvari”. Zabrinjava da priznaju da imaju problem, ali mu ne pridaju dovoljno pažnje. Dobro je detektovati postojanje problema, ali to je samo prvi korak da se on reši – priča dr Aničić.

Na pitanje da li smo upravo zato kao društvo sveni koliko je mladima potrebna pomoć na prevazilaženju psiholoških problema, ona odgovara da, na žalost, “nije sigurna da smo empatični prema mentalnim tegobama ljudi uopšte”.

– Zbog toga, između ostalog, jedan od razloga za pokretanje onlajn ordinaciju koja će biti bliža svima jeste i destigmatizacija psihijatrije u smislu da niste “obeleženi” ako imate neku psihičku tegobu i ako tražite pomoć – isitiče specijalista psihijatrije.

Anksioznost, depresija i panični napadi među najčešćim temama

Kada je reč o najčešćim pitanja koja joj postavljaju pratioci i šta je to što ih najviše muči, dr Aničić navodi pre svega ansioznost, depresiju i panične napade. Potom slede emotivni problemi.

– Zabrinjavajuće je kakve sve komentare na društvenim mrežama možemo da vidimo o emotivnom odnosu, toksičnim vezama i uopšte o patologiji veza. Bukvalno stičem utisak da se svaki problem i svaka situacija komentarišu iz prizme psihijatrije, da se na taj način radi psihijatrizacija stvarnosti, a to nije dobro jer jednostavno nije istinito – ukazuje dr Aleksandra.

Dosta pitanja, takođe, dobija od pratilaca koji doživljavaju sagorevanje na poslu i sva su, kako ističe, kao pod „kalup“ – da su pred njih postavljeni preveliki zahtevi u odnosu na mogućnosti.

– Trudim se da svaku priču razumem, napravim dobru trijažu i pomognem. Ali, ovo nije zamena za pravu ordinaciju već samo jedan korak bliže korisniku kako bi dobio pravi savet kada da se javi lekaru u potpuno pravim uslovima u ordinaciji – napominje naša sagovornica.

Kada porodica ne prepozna da pomoć zaista treba

Ne samo u ovoj onlajn ordinaciji, nego inače u praksi, dr Aničić primećuje da se mnogo puta dešava da pacijenti pre obraćanja psihijatru prođu porodičnu “trijažu” i da im se govori “da im nije ništa”, iako imaju evidentan problem.

– A porodica je zapravo ekstremno važna kod bolesti iz grupe psihoza, kada ne možemo računati na kritičnost pacijenta prema bolesti, jer od njih nećete čuti “nije mi dobro idem kod psihijatra”. Porodica igra tu važnu ulogu, najpre na prepoznavanju toga da nešto nije u redu, a onda i da motivišu pacijenta da dođu kod nas – kaže ona.

Uprkos tome, neretko se dešava da kada se jave incijalni simptomi psihološkog problema, porodica to negira.

– Zbog čega? Ljudi teško prihvataju tu činjenicu ili čak poslednji saznaju, kao u slučajevima zavisnosti deteta od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, pa se često pitate, kada se to već dogodi, “kako roditelji to nisu videli ranije”? Odgovor je da ne žmurimo svesno, nego žmurimo jer nemamo snage da se suočimo sa tim, što nikad nije dobro – kaže dr Aleksandra.

Stres nema granicu – pitanje je koliko dugo ga organizam može podneti

Konačno, na listi pitanja koja joj stižu na društvenim mrežama, jeste i u svim sferama života sveprisutni stres. Toliko učestao da smo se na život sa njim saživeli, ali se postavlja i pitanje gde je njegova gornja granica?

“Nema je”, odgovara dr Aleksandra Aničić, jer, kako objašnjava, svaki stres u dugotrajnom ponavljanju može dovesti do poremećaja i na nivou psihe i na somatskom nivou poput pojave hipertenzije ili šećera.

– Od čega zapravo zavisi stres? Od naše obrade informacija. Prosto rečeno, ne možete mi vi izazvati stres, već ga ja ga mogu sebi izazvati kroz obradu situacije u kojoj se nalazim. Dakle, zavisi od nas samih. Zato ne treba sebe testirati dokle se može izdržati, jer će vas stres iscrpeti i na kraju slomiti. Javite se psihijatru ili psihologu, žargonski rečeno i za džabe – možda će samo jedan inicijalni razgovor vam dati rešenje – savetuje specijalista psihijatrije.