Psiholozi tvrde da ako vam je automobil stalno prljav i neuredan, imate ovih 5 osobina

Ako su vam automobil i njegova unutrašnjost često zatrpani stvarima, prašnjavi ili jednostavno daleko od savršenog reda, to ne mora automatski da znači da ste neorganizovani ili nemarni. Odnos prema urednosti razlikuje se od osobe do osobe, a neuredan automobil ponekad može da govori više o prioritetima nego o sposobnosti da se organizujete.

Zaboravljena ambalaža, odeća na zadnjem sedištu, papiri koji se gomilaju ili prašina koja se nakuplja često su dovoljni da ljudi brzo donesu sud o vlasniku automobila. Ipak, takav zaključak ne mora biti tačan. Kako navodi “Psychologies”, način na koji neko održava automobil ne mora nužno da pokazuje kako organizuje druge delove svog života.

Neko može svoje vreme i energiju radije da posveti poslu, porodici, prijateljima, hobijima ili ličnim projektima, dok izgled automobila stavlja u drugi plan. Dok god vozilo funkcioniše i služi svojoj svrsi, njegovo sređivanje možda jednostavno nije dovoljno visoko na listi prioriteta.

Istraživanje Univerziteta u Minesoti, objavljeno u časopisu “Psychological Science”, dodatno je pokazalo da odnos prema neredu nije tako jednostavan. U eksperimentima su istraživači otkrili da su učesnici koji su radili u neurednom prostoru davali kreativnije ideje od onih koji su se nalazili u urednom okruženju.

To, naravno, ne znači da svaka osoba sa prljavim automobilom ima određenu ličnost. Ali ovakav odnos prema redu može biti povezan sa nekoliko osobina i načina funkcionisanja.

1. Tolerancija na nered

Neki ljudi jednostavno ne osećaju istu potrebu za urednošću kao drugi. Dok će nekome zatrpano sedište odmah izazvati nelagodu, drugoj osobi takvo okruženje može biti potpuno nevažno.

To ne znači da osoba ne ume da organizuje stvari. Moguće je da jednostavno ne smatra sređivanje automobila prioritetom. Takva osoba može istovremeno veoma dobro da vodi poslovni projekat, poštuje dogovore i organizuje svakodnevne obaveze.

Pritom, njen red može biti više funkcionalan nego vizuelan. Ona možda tačno zna gde se šta nalazi, iako bi drugome izgledalo kao da se u tom neredu ništa ne može pronaći.

2. Sposobnost da odredi prioritete

Kod nekih ljudi čišćenje automobila jednostavno dolazi posle drugih stvari. Ako su usmereni na posao, porodicu, određeni projekat ili aktivnost koja im je važna, održavanje automobila može da im deluje kao zadatak koji može da sačeka.

Umesto da vreme provedu u sređivanju kabine ili usisavanju, oni će možda radije završiti posao, videti se sa prijateljima, baviti se hobijem ili se odmoriti.

Zato neuredan automobil u takvim slučajevima više govori o tome šta osoba stavlja na prvo mesto nego o njenoj ukupnoj organizovanosti.

3. Kreativnost i otvorenost za nove ideje

Veza između nereda i kreativnosti posebno je privukla pažnju istraživača. U studiji Univerziteta u Minesoti učesnici koji su radili u neurednom prostoru stvarali su kreativnije ideje, dok su uredni prostori bili više povezani sa konvencionalnim izborima.

To ne znači da će neuredan automobil nekoga automatski učiniti kreativnim. Ipak, istraživanje pokazuje da urednost nije u svakoj situaciji jedini poželjan način funkcionisanja.

Manje organizovano okruženje nekim ljudima može pomoći da izađu iz uobičajenih obrazaca i razmišljaju drugačije. Zatrpan automobil zato u određenim slučajevima može biti samo odraz osobe koja nije naročito vezana za materijalni red i više je usmerena na ideje i iskustva.

4. Veća fleksibilnost prema društvenim normama

Osoba koja ne smatra da automobil mora u svakom trenutku da bude besprekoran može biti manje opterećena pravilima i očekivanjima koja se odnose na izgled.

Možda joj jednostavno nije važno šta će drugi pomisliti kada vide neurednu unutrašnjost automobila. To, međutim, ne znači da je takva osoba nužno tolerantnija ili otvorenija od nekoga ko voli savršen red.

Pre se može govoriti o tome da drugačije doživljava značaj društvenih konvencija i nema potrebu da se zbog njih prilagođava.

5. Prednost daje iskustvima, a ne izgledu

Za neke ljude mnogo je važnije kako će provesti slobodno vreme nego kako će izgledati njihov automobil.

Ako treba da biraju između sat vremena čišćenja automobila i vremena provedenog sa prijateljima, u šetnji, uz kuvanje, čitanje ili rad na ličnom projektu, verovatnije je da će izabrati ovo drugo.

Automobil tada ostaje pri dnu liste prioriteta. Dok god obavlja svoju osnovnu funkciju, njegov vlasnik možda neće osećati potrebu da bude stalno čist i uredan.

Zato prljav ili zatrpan automobil ne treba posmatrati kao konačan psihološki portret njegovog vlasnika. Isti spoljašnji znak može imati potpuno različito značenje u zavisnosti od osobe, njenih navika, prioriteta i okolnosti.

U(Aufeminin)