Da li kafa diže pritisak – zavisi od toga koliko često se pije: Kardiolozi ruše uvreženi mit

Da li će kafa izazvati nagli skok krvnog pritiska ne zavisi od njene jačine, već od učestalosti konzumiranja, pri čemu povremeno ispijanje kafe nosi veći rizik od svakodnevnog.

Promene u ishrani i načinu života spadaju u najefikasnije metode za regulaciju i snižavanje krvnog pritiska. Ipak, kada su u pitanju određene namirnice i napici poput kafe, često je teško proceniti da li u njima može nesmetano da se uživa ili ih treba u potpunosti izbegavati kako bi se smanjio rizik od hipertenzije (visokog krvnog pritiska).

Zbog toga kardiolozi i dijetetičari nude detaljne odgovore na pitanje da li kafa podiže krvni pritisak, a konačni zaključak pokazuje da je ova veza znatno kompleksnija nego što se na prvi pogled čini.

Da li unos kafe povećava krvni pritisak

Kod osoba koje već imaju hipertenziju ili teže prirodnom snižavanju vrednosti, postoji mogućnost da kafa izazove skok pritiska, navodi dr Čeng-Han Čen, specijalista interne medicine i interventne kardiologije u Kaliforniji. Međutim, ovaj efekat neće biti isti kod svakoga.

Glavni razlog za potencijalni skok pritiska nakon konzumacije ovog napitka leži u kofeinu.

– Kofein blokira adenozin, molekul koji pomaže krvnim sudovima da se opuste. Ovo može da izazove privremeni porast krvnog pritiska, posebno kod onih koji ne piju redovno kafu – objašnjava dr Ragavendra Baliga, kardiolog i profesor na Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohaja.

Skok pritiska nije zagarantovan nakon svake šoljice

Kafa deluje kao poznati stimulans, pa može privremeno da ubrza rad srca zajedno sa krvnim pritiskom, dodaje dr Čen. On istovremeno napominje da u medicini i dalje nije u potpunosti razjašnjeno zašto tačno kofein izaziva ove nagle skokove pritiska.

– Ipak, nema garancije da će kofein u kafi kod svakog podići pritisak. Svako drugačije reaguje na kofein – ističe za “Prevention” Džesika Kording, dijetetičarka iz Njujorka.

Dr Čen se nadovezuje tvrdnjom da tehnički slični skokovi pritiska mogu da se uoče i nakon konzumacije čaja, čokolade ili bilo kog drugog proizvoda koji sadrži kofein.

Šta kažu naučne studije

Naučna istraživanja nude različite uvide u ovaj fenomen. Jedna meta-analiza objavljena 2021. godine u časopisu “Journal of Functional Foods” otkrila je primetno povećanje krvnog pritiska kod odraslih koji su konzumirali kofein. Pritom je značajniji skok zabeležen kod ljudi koji su kofein unosili kraće od nedelju dana, u poređenju sa onima koji su ga konzumirali duže od sedam dana.

Druga studija, objavljena 2022. godine u časopisu Američkog udruženja za srce “AHA Journals“, otkrila je da su učesnici sa veoma visokim krvnim pritiskom koji su pili dve ili više šoljica kafe sa kofeinom dnevno imali gotovo dvostruko veći rizik od fatalnog ishoda usled srčanog udara, moždanog udara ili drugih kardiovaskularnih bolesti. Međutim, taj povećani rizik nije se odnosio na ljude sa nižim početnim nivoima krvnog pritiska koji su pili istu količinu kafe.

Zašto kofein ne deluje isto kod svih

Zapravo, svakodnevna navika ispijanja kafe može da dovede do manjeg broja skokova pritiska tokom vremena, naglašava dr Baliga.

– Kod onih koji redovno piju kafu, telo gradi izvesnu toleranciju. Iako mogu da se jave povremeni skokovi, hronična konzumacija ima umeren dugoročni efekat na krvni pritisak kod većine pojedinaca – objašnjava kardiolog.

To znači da svakodnevni unosi smanjuju verovatnoću naglih skokova u poređenju sa situacijama kada se kafa pije tek s vremena na vreme.

Ključni faktori koji određuju uticaj kafe na pritisak

Prema rečima lekara, postoji niz različitih elemenata koji određuju intenzitet uticaja kafe na krvni pritisak:

• Genetika: Varijante gena CYP1A2 ključno utiču na brzinu kojom organizam razgrađuje kofein, navodi dr Baliga.
• Godine starosti: Kofein ima znatno veći uticaj na mlađe ljude, izazivajući izraženije promene pritiska nego kod starijih osoba.
• Pol: Muškarci u proseku brže metabolišu kofein u odnosu na žene.
• Pušenje: Nikotin iz klasičnih i elektronskih cigareta ubrzava metabolizam i istovremeno pojačava uticaj kofeina na krvni pritisak.
• Vrsta i jačina kafe: Količina kofeina značajno varira u zavisnosti od vrste zrna i načina pripreme napitka, ističe dr Čen.
• Učestalost konzumacije: Tolerancija na kofein obično se razvija nakon otprilike dve nedelje redovne upotrebe, pa dr Čen napominje da nakon tog perioda kofein ima znatno manji uticaj na pritisak.

Da li ljudi koji imaju hipertenziju smeju da piju kafu

Osobama koje već imaju dijagnostikovanu hipertenziju dr Čen ne preporučuje povećanje unosa kofeina.

– Ako se kafa ne pije redovno, treba imati na umu da svaki put kada se unese kafa ili bilo šta što sadrži kofein, to može dovesti do naglog porasta krvnog pritiska. Ali ako se kafa pije prilično redovno, to je verovatno manji problem – objašnjava dr Čen.

Dr Baliga savetuje pažljivo praćenje sopstvenog organizma i individualnih reakcija nakon ispijanja napitka. Ukoliko se uoče bilo kakve smetnje ili lošiji osećaj, unos treba smanjiti. Uopšteno govoreći, dr Baliga preporučuje da se dnevni unos kofeina drži ispod 400 do 450 miligrama, što je ekvivalent za oko tri do četiri šolje kuvane kafe.

– Ovo je obično bezbedno za većinu odraslih, ali osobama sa hipertenzijom ili osetljivošću na kofein može biti potrebno manje – dodaje dr Baliga.

Pravilno merenje pritiska u kućnim uslovima

Kod hipertenzije lekari redovno savetuju samostalno praćenje vrednosti kod kuće. Dr Baliga predlaže nabavku automatskog aparata za merenje krvnog pritiska koji se postavlja na nadlakticu.

– Pritisak treba proveravati svakodnevno u isto vreme, poželjno više od sat vremena nakon obroka. Takođe treba izbegavati kofein i vežbanje 30 minuta pre merenja, a dobijena očitavanja obavezno treba podeliti sa lekarom radi daljih smernica – savetuje dr Baliga.

I male greške mogu značajno da utiču na vrednosti krvnog pritiska: od pogrešnog položaja ruke pri merenju pritiska, do pune bešike ili razgovora tokom merenja – svaki od ovih faktora može da dovede do netačnih očitavanja pritiska.

Kako bi se osigurala maksimalna tačnost očitavanja kod kuće, Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje primenu sledećih koraka:

• Ukloniti odeću sa ruke na kojoj se vrši merenje.
• Sedeti potpuno mirno najmanje pet minuta pre samog očitavanja, bez razgovora i bez upotrebe mobilnog telefona.
• Sedeti sa uspravnim leđima koja imaju oslonac, dok stopala moraju biti ravno oslonjena na pod.
• Ruku postaviti i osloniti na ravnu površinu.
• Sredinu manžetne pozicionirati na nadlakticu, tačno u visini srca.
• Merenje izvršiti više puta u razmaku od po jednog minuta, a zatim zabeležiti sve dobijene rezultate.

Za sve osobe koje imaju hipertenziju ili porodičnu istoriju ovog stanja, dr Čen naglašava da je razgovor sa izabranim lekarom o navikama poput unosa kafe od presudnog značaja.

– Ovo je zaista pitanje za lekara – zaključuje on, dodajući da zdravstveni radnik može pružiti personalizovane preporuke koje na najbolji način podržavaju zdravlje pojedinca.

Ujutru, popodne ili uveče – kada meriti krvni pritisak

Desna ili leva ruka: koja pokazuje pravi krvni pritisak i kada je razlika opasna

Kako momentalno sniziti krvni pritisak bez lekova