Drugoplasirani sa Galaksija kupa za “Blic Biznis”! “NeoRov” osvaja nagradu i rešava opasne misije: Sistem je namenjen istraživačkim i ronilačkim misijama

Drugo mesto na Galaksija kupu 2026, nacionalnom takmičenju elektrotehničkih škola održanomu Zaječaru u organizaciji ZETŠ i Nordeus fondacije,, pripalo je timu iz, Elektrotehničk e škole „Mija Stanimirović“ iz Niša koji čine Petar Kostić, Mihajlo Dinić i Aleksandar Đorđević. Projekat „NeoRov – Zaroni u skrivene dubine bez rizika“ višenamenski je podvodni dron namenjen istraživanju i smanjenju rizika u zahtevnim i opasnim situacijama, razvijen uz podršku nastavnice Ivane Blagojević i mentora Igora Erića iz kompanije Nordeus.

Petar: Najveći izazov jeste bio upravo osmisliti kućište koje je robusnu i čvrsto a pritom ne dozvoljana da voda prodre u njega. Ta vodootpornost kućišta nam je zadala i najviše muka.

Mihajlo: Najveći tehnički izazov odnosio se na štampanje kućišta od ASA plastike, koja zahteva kontrolisano okruženje. Održavanje stabilne temperature od približno 50 °C u zatvorenoj komori bilo je neophodno kako bi se postigla željena preciznost i kvalitet.

Aleksandar: Najveći izazov je bio postizanje preciznosti robotske ruke. Odlučio sam se za kose zupčanike jer oni imaju veću površinu kontakta, što smanjuje prazan hod i omogućava mnogo finije pokrete hvataljke. Bilo je teško precizno uklopiti te zupčanike koji su štampani da rade glatko, a da pritom ruka može čvrsto da drži predmete pod vodom

Petar: Sistem je namenjen istraživačkim misijama, ronilačkim misijama, spasilačkim misijama. Industrije jesu sledeće: Vojna industrija (razminiravanje i ispitivanje terena ispod same površine), Ekološke primene i misije u otkrivanju štetnih materija i očuvanje podvodnog ekosistema. Spasilačim timovi-ronioca gde imamo traženje osoba u teškim uslovima. Inspekcije u gasnim postrojenjima ispod same površine.

Mihajlo: Sistem je namenjen za istraživanje teško dostupnih mesta kao i misijama koje mogu da ugroze život ronioca. U našoj zemlji mislim da bi NeoRov najviše mogao da pomogne agenciji SEPA koja koja redovno uzima uzorke vode (Dunav, Sava, Morava…)radi ispitivanja zaganđenoati kao i njenog hemijskog i biološkog sastava.

Aleksandar: Naš sistem ima najveću primenu tamo gde je ljudima opasno ili nemoguće da priđu. U Srbiji bi to pre svega bila inspekcija hidroelektrana. Takođe, vidim veliku šansu u ekologiji, za proveru zagađenja na mestima gde su otpadne vode, jer NeoRov može da zaviri tamo gde je pristup sa obale ograničen.

Petar: Galaksija je zaista prerasla u jedno prestižno takmičenje, koje pruža mladim ljudima priliku da napreduju i razvijaju se u profesionalnom smislu. Prve godine kada sam učestvovao Nordeus fondacija je bila kao posmatrač, ali iz godine u godinu je takmičenje napredovalo sve više i više. Idanas ovo nije samo obično takmičenje, ovo je postala jedna velika porodica koja pruža podršku mladim ljudima a slobodno mogu reći i budućim naučnicima. Iz godine u godinu imamo sve naprednije i naprednije projekte i ponosam sa što sam deo ove Galaksija porodice.

Petar: Mentori su uvek bili tu za nas da nam nam daju savete kad je bilo najteže za sve, a i daju svoju ideju za razvoj i dalji napredak samog projekta.

Mihajlo: Nastavnica Ivana je uvek bila uz nas kao naša najveća podrška, pružajući nam ohrabrenje i vetar u leđa u trenucima kada nam je to bilo najpotrebnije. Njena posvećenost i vera u nas značile su nam mnogo tokom celog procesa. Sa mentorom iz Nordeusa ostvarili smo izuzetnu saradnju – komunikacija je bila odlična, a njegove sugestije su nam uvek pomagale da unapredimo naš rad i donesemo prave odluke.

Aleksandar: Nastavnica Ivana nam je bila najveća podrška i motivacija, a uz to nas je vodila kroz sva pravila i strukturu takmičenja. Sa mentorom iz Nordeusa smo se konsultovali oko njegovog stručnog mišljenja o našim idejama, što nam je pomoglo da dobijemo potvrdu da li je ono što radimo primenljivo u praksi i kako da naše rešenje bude još bolje.

Petar: Naravno da planiramo dalji razvoj. Ideja jeste da ceo sistem dovedemo do AUV rešenja, što je zapravo potpuno autonomni podvodni dron. A u ovom trenutku razmišljamo o dodavanju novih senzora, prelazak na bežičnu komunikaciju i dodavanje side-scan kamere za skeniranje i snimanje tla u mutnim vodama.

Mihajlo: Ja sam radio na 3D modelima i planiram da dodatno unapredim dizajn samog kućišta i mehaničkih delova. Fokus mi je na tome da konstrukcija bude još kompaktnija, izdržljivija i lakša za montažu, kako bi ceo uređaj bio praktičniji za upotrebu i transport.

Aleksandar: Planiram da robotsku ruku dodatno unapredim, da ima vise zglobova i da bude još preciznija, kao i kontroler koji želim da bude što više ergonomičan i da što prirodnije leži u ruci radi prirodnijeg i lakšeg upravljanja

Petar: Definitivno bih izdvojio unapređenje preduzetničkog duha i primenu Desing tihinking metode razmišljanja u realnim uslovima. Gde učenici pomoću mentora svakim sastankom postaju sve bolji u onome što rade i vole.

Mihajlo: Meni je posebno značilo to što sam kroz rad sa mentorima unapredio svoje veštine u 3D modelovanju i razumevanju kako dizajn treba da bude prilagođen stvarnoj primeni, a ne samo da izgleda dobro na ekranu.

Aleksandar: Naučio sam principe DFM-a (Design for Manufacturing) – kako da konstruišem delove koji su optimizovani za 3D štampu, uzimajući u obzir smerove štampanja, čvrstinu materijala i precizne tolerancije za mehaničke sklopove. Teorijsko znanje o statici i dinamici materijala prvi put sam primenio u praksi kroz izradu funkcionalnih prototipova, što nam je omogućilo da brzo testiramo i usavršimo mehaniku našeg projekta.

“Učenik treba da razume šta treba da uradi”

Nastavnica Ivana Blagojević je za “Blic Biznis” govorila o uspehu svojih učenika na Galaksi kupu.

Cilj nastavnika-mentora nije da im pokaže rešenje, već da im pomogne da nauče kako da razmišljaju.. Ako mladi nemaju prostor da greše, nema ni prave inovacije. Na početku treba dati jasan cilj, kontekst i ograničenja. Učenik treba da razume šta uopšte pokušava da uradi. Tada se daju konkretne smernice, dopuštaju se pokušaji, greške. Nastavnik interveniše samo kad nema napredka ili se krene u pogrešnom pravcu. Tu se onda razvija inovativno mišljenje. Kad učenici imaju ideju i pravac, nastavnik se onda povlači i ostavlja ih da samostalno donose odluke. Nastavnik se fokusira na pitanja i podršku u radu, a ne na korekciju. To gradi samopouzdanje i osećaj vlasništva nad idejom.

Direktna saradnja sa mentorima iz privrede obično pravi prelomni trenutak u načinu na koji srednjoškolci doživljavaju učenje, rad i sopstvenu budućnost. Umesto apstraktne slike oni počinju da vide konkretan put i smisao onoga što rade u školi. Kada mladi imaju priliku da rade na realnim izazovima i uče od ljudi koji svakodnevno primenjuju znanje u praksi, njihova percepcija učenja se menja iz korena. Gradivo više nije samo sredstvo za postizanje ocene, već alat za rešavanje problema i stvaranje vrednosti.

Istovremeno, učenici dobijaju jasniju sliku o različitim karijernim putevima, razbijaju predrasude o profesijama i razvijaju osećaj da i sami mogu da postanu deo tog sveta. Kroz takvo iskustvo ne razvijaju samo znanje, već i samopouzdanje, inicijativu i odgovornost. Upravo zato ovakvi programi imaju dugoročan uticaj – oni ne oblikuju samo kompetencije, već i način na koji mladi razmišljaju o svojoj budućnosti.

Novi resursi značajno olakšavaju rad nastavnika, jer omogućavaju fleksibilniji, interaktivan i projektno orijentisan pristup učenju. Istovremeno, oni stvaraju okruženje koje podstiče radoznalost, eksperimentisanje i kreativnost, čime direktno inspirišu učenike da se bave inovacijama i aktivno oblikuju svoju budućnost. Jer inspiracija često dolazi upravo iz okruženja. Drugim rečima, okruženje aktivno „gura“ učenike ka inovaciji.

Ključ je u tome da učenici tehnologiju „dožive“ kao sredstvo za rešavanje stvarnih ljudskih problema, a ne samo kao tehnički izazov. To se ne postiže predavanjem — već iskustvom. Učenike motivišem tako što tehnologiju povezujem sa stvarnim potrebama ljudi — kroz direktan kontakt sa zajednicom, rad na projektima sa društvenim uticajem i stalno isticanje svrhe njihovog rada. Kada vide da njihov rad može nekome da olakša život, tehnologija za njih prestaje da bude samo alat i postaje sredstvo za stvaranje pozitivnih promena.

U konkurenciji gde su svi radovi bili izuzetno kvalitetni, presudila je kombinacija jasno definisanog problema, fokusa na stvarni uticaj i sposobnosti tima da svoju ideju predstavi zrelo i ubedljivo. Upravo ta celovitost — od ideje do prezentacije — bila je naša ključna prednost.

U velikoj meri — da, mogu biti vrlo dobar “utaban put”, ali ne automatski i ne sam po sebi. Ona ne vode automatski do posla, ali grade ono što poslodavci najviše traže. Ova takmičenja su jedan od najboljih načina da se rano uđe u svet modernih tehnoloških i naučnih zanimanja kroz praksu, timski rad i realne projekte.