“POPIO GUTLJAJ PIVA, PA SE SRUŠIO” Ovako su izgledali poslednji trenuci vlasnika hita “Mali mrav”, a njegov sin je oženjen našom poznatom pevačicom

Pevač Tomislav Čolović, koji je ostao upamćen po vanvremenskom hitu “Mali mrav”, preminuo je pre 16 godina – tačnije 9. februara 2008. godine, iznenada u jednoj kafani u svom rodnom Kraljevu. Njegova iznenadna smrt u boemskom okruženju, koje je ujedno bilo i njegov dom, ostavila je neizbrisiv trag na estradi i u srcima onih koji su ga poznavali.

Kako je legendarni pevač proveo poslednje sate

Tomislav Čolović je svoj život bukvalno završio tamo gde ga je i proveo – u kafani. Vlasnik kafane Čeda, koji je pevača poznavao od malih nogu, podelio je detalje o toj kobnoj noći:

– Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je – rekao je on.

Čeda u tom trenutku nije bio u lokalu, već ga je pronašla konobarica koja je odmah pozvala gazdu.

– Voleo je da se osami. Poručivao je meze, pršutu, sir, a od pića je voleo pivo. Nije nikada pevao. Ovde je imao svoj mir. Odličan i dobar, ali pri alkoholu nije bio najbolji. Bio je pošten, nije nikog prevario. Cenili su ga – prisećao se njegov prijatelj Čeda.

Nakon njegove smrti, u kafani je tri-četiri godine stajala njegova fotografija tačno iznad stola gde je izdahnuo.

-Tri-četiri godine je posle njegove smrti iza stola stajala njegova fotografija. Tada su dolazili i njegova bivša žena, sinovi, pa su rekli da će doći ponekad, ali nikad više nisu došli. Dugo smo se znali Tomislav i ja, čak i njegovog brata poznajem. Tad se prvi put desilo da neki gost umre za stolom. Ali kafana je bila njegov život, on je ceo život proveo u kafani. Volim da slušam njegove pesme, ali ne znam da pevam, bio sam u podrumu kad je bog sluh delio – zaključio je on.

Ispovest sina Milana

Muzički dar Tomislava Čolovića nasledili su njegovi sinovi – Aleksandar, koji svira bubnjeve, i Milan, član poznatog orkestra Aleksandra Sofronijevića, oženjen bivšom zvezdom “Granda” Radom Sarić.

Milan je otvoreno govorio o tome kako ih je otac odmalena uvlačio u svet muzike, što je imalo i svoju cenu.

– Kada smo bili mali brat i ja, otac nas je vodio na svirke. Tako smo i naučili da zarađujemo. Ja sam mnogo voleo da idem na njegove svirke. Ja sam ga molio da me vodi, što kasnije mislim da je bila greška. Zašto? Zato što sam prerano ušao u sve to, sa 10-11 godina. Ja naučim njegov repertoar, otpevam “Malog mrava”, ne vidim se iza bubnjeva. On nas najavi, mi to odradimo vrhunski, ali šta ćeš, ne možeš da ideš kući jer moraš da čekaš kraj. To je bilo po pet-šest sati čekanje. Sutra odem u školu, drugi čas ja spavam. Ne mogu da izdržim. Prerano sam ušao u sve to. Skoro 30 godina već imam kako se bavim muzikom. To je nečiji radni vek. Nije lako ući u sve to i zarađivati taj muzički dinar, doživljavati neke stresove… Čas si najbolji, čas si najgori, čas valjaš, čas ne valjaš.. Ima raznih ljudi koliko god ti bio vredan i radan, nije lako – pričao je Milan.

On je pričao i o tome da li bi Tomislav bio bolji za sebe i porodicu da nije živeo boemskim načinom života.

– Pa, tako je kada uđeš u čašu, ali bio je dobar i za nas, daleko od toga da nije, ali da je nekada znao da povuče ručnu bilo bi mnogo bolje. Bilo bi bolje i za nas, ali i za njega samog. Mislim da bi se bolje sačuvao, jer sve te neprespavane noći, ta pijanstva, bacanje para, njemu novac nije bio bitan, zaista mu nije bio bitan i jednostavno to je bilo vreme kada se jako dobro zarađivalo, on je imao mnogo jakih nastupa, koncerata… Bilo ko da mu je tražio pomoć, ako je bio u prilici, on mu je dao – iskren je bio Milan.

Milan svog oca pamti isključivo po dobru i ističe da mu je pred samu smrt ostavio savet koji mu je ostao duboko urezan u sećanje

– Ja se trudim da ga pamtim samo po dobrom i teško mi je i kada pričam o njemu, emocije mi naviru i razmišljam šta bih sve dao da je živ. Kada roditelja izgubiš, verovatno tek tada shvatiš ko si, šta si i gde si i koliko ti je on značio. Često toga nismo bili svesni toliko dok je bio živ. A što se tiče lekcije… Pred smrt mi je dao jedan savet, bukvalno mi je rekao ovim rečima: “Ponosan sam na vas, srećan sam. Samo nemoj da praviš greške koje sam ja pravio. Ne treba ti piće. Sada kada razmislim, mnogo toga mi je lepog donelo, ali i mnogo toga lošeg. Na mene si. Imaš nešto “iks” u sebi, od tebe će biti nešto. Ti možeš da napraviš posao, ali nemoj da praviš te greške koje sam pravio ja.” I to mi je ostalo urezano u glavi – ispričao je Milan svojevremeno za Espreso.

(Kurir)