(VIDEO)”MORA DA ODGOVARA ZA SVOJA DELA” Pevačica U SUZAMA ZBOG SINA: “Bivši je na izvršenju kazne, dete viđam u Centru za socijalni rad u Makedoniji”

Pevačica Jasna Šćepanović gotovo četiri godine vodi borbu za starateljstvo nad sinom, a za to vreme, kako kaže, propušta veliki deo njegovog odrastanja.

Kako Jasna Šćepanović ističe, ima dozvolu sina da viđa dva puta mesečno, i to u prisustvu socijalne službe. Pre nekoliko dana, bila je u poseti svom sinu, ali joj to nije bilo omogućeno.

– Bila sam u Republici Makedoniji, ali nisam bila na ročištu, nego sam kao po dogovoru otišla da posetim svoje maloletno dete i da provedem vreme s njim. Međutim, nije mi dozvoljeno. Moraću da napomenem, kao što sam već i na svom Instagram profilu objavila da je suprotna strana otišla na izvršenje krivičnih sankcija i samim tim mi nije dozvoljeno od strane socijalnog da uzmem dete i da provedem vreme s njim, nego mi je izričito rečeno da postoji odluka njihova da mi je dozvoljeno dva puta u mesecu i to prvog petka i trećeg petka u mesecu da mogu da dođem u prostorije Centra za socijalni rad i da potražim od njih da mi ustupe da provedem vreme sa svojim detetom u njihovom prisustvu.

Kako je istakla da je njen bivši partner na izvršenju krivičnih sankcija, pitali smo je ko zapravo brine o njenom sinu.

– Dobila sam informaciju iz Uprave Centra za socijalni rad da su bili u poseti mom šestogodišnjem sinu i da je dete u jako dobrim uslovima i da provodi vreme sa suprugom bivšeg partnera, kao i sa njegovom majkom. Postavila sam pitanje: “Znam da već godinama provodi vreme sa njima, ali da li mogu kao drugi roditelj da uzmem svoje dete dok je bivši partner na izvršenju krivičnih sankcija?” Na šta sam dobila odgovor da su oni napravili svoj nalaz mišljenja koji će mi dostaviti u Republiku Crnu Goru, a do tada da mogu shodno rešenju koje su napravili prethodno, kao što sam već i napomenula da provodim vreme u Centru za socijalni rad dva puta mesečno.

Poslednje viđanje sa sinom

Sa sinom ima svakodnevnu komunikaciju, ali priliku da ga vidi ne.

– Ja sam poslednji put provela četiri dana zajedno sa svojim detetom kada je bio Vaskrs gde su prisustvovali moji roditelji, a i takođe i bivši partner koji nam nije dozvolio da budemo nasamo sa detetom, nego je provodio vreme sa nama. Napomenuću da smo nakon te situacije imali jako dobru komunikaciju jer smo razgovarali slično da bi ja rekla samoj sebi: “Hvala Bogu da je konačno sve u redu.” Međutim, onoga momenta kada je 17. septembra otišao na izvršenje krivičnih sankcija, ja sam tada opet doživela od njega frustracije i dobila sam odgovor da sam ja kriva što je on poslat na izvršenje krivičnih sankcija. Iako sam ja ponudila rešenje njemu kao majka njegovog deteta uz prisustvo advokata da opet napravimo ljudski dogovor da ne bi došlo do izvršenja tih krivičnih sankcija. Bilo mu je ponuđeno rešenje na koje on nije pristao. I onda sam ja rekla da ja apsolutno nisam kriva da svako mora da odgovara za svoja dela jer sam ja po ko zna koji put pružila priliku da se to reši na ljudski način, jer ipak smo mi roditelji maloletnog deteta i to dete treba sutra da odraste i meni je jako žao. Nažalost, bila sam primorana da javno pričam o tome zato što sam beskonačno mnogo puta naišla na razne zabrane.

Kako kaže, na sve načine je pokušala sa bivšim partnerom da se dogovori oko viđanja sina, ali je to nemoguće, te će sudski.

– Razgovarala sam noć pre nego što sam objavila i video sa članom njegove porodice gde sam rekla da ću po ko zna koji put ispasti čovek i da ću dati poslednju šansu da mi se dovede dete da provedem dva dana sa detetom, jer je to i bila moja namera putovanja u Makedoniju, na šta sam dobila odgovor da će razgovarati sa njima i da se nada najboljem ishodu. Kada sam pozvala za odgovor, pošto sam videla da me niko ne kontaktira, dobila sam odgovor da će sve ići ipak preko socijalnog i onda sam bila onako jako povređena jer ja sam majka tog deteta i ja sam shvatila da moramo da razgovaramo jezikom koji se razume, a to je isključivo zakonski jezik.

Jasna ističe da njoj niko ne može da vrati propušteno vreme sa sinom.

– Kad je moj sin odveden 27. januara, bio je jako mali i propustila sam, kao što sam i navela, najosetljiviji period njegovog detinjstva i odlazak u školu. Meni niko ne može vratiti te uskraćene godine provedene pored njega, ali mi preostaje da se borim za buduće godine, da odraste u dobrog čoveka i da shvati da sve ovo što sam do sada radila i što sam izašla u javnost sa svojim problemom, da ja nisam izašla zarad svoje karijere, zarad skupljanja poena, nekog sažaljenja od drugih strana nego prvenstveno da jednog dana shvati da sam se zaista borila za njega po cenu svega i da nisam uspela da napravim dogovor. Trudiću se da u budućem periodu zaista pokušam da prvenstveno uzmem svoje dete da boravi sa mnom, a onda i da sve najosetljivije njegove godine odrastanja na neki način da pokušam da nadoknadim.

Bivši je na izvršenju krivičnih sankcija zbog falsifikovanja potpisa

Utučena mama nam je pojasnila zbog čega ne mogu da imaju zajedničko starateljstvo, ističući da je njen bivši uspeo da falsifikuje njen potpis za saglasnost i punomoćje.

– Starateljstvo je 100 odsto dodeljeno meni u matičnoj zemlji rođenja mog deteta, a to je Crna Gora i da mi imamo priznavanje strane presude. Međutim, ne postupa se i dan-danas po toj stranoj presudi. Iako mi imamo kao država Crna Gora i Makedonija sporazum za priznavanje strane presude koji je jasno deklarisan i u zakonu i u propisima. Međutim, ne postupa se po tome. U više navrata sam napomenula da je moj potpis falsifikovan za saglasnost za izdavanje pasoša, da su mi ukradena dokumenta tada u tom periodu. Dobila sam informaciju sada kada sam bila tamo da nije samo falsifikovan moj potpis za saglasnost, nego i moja punomoć. To su dva papira koja su falsifikovana. Sve to u razmaku od sedam dana. Prvo je izvađena, saglasnost, pa punomoć i tako je moje dete postalo državljanin Republike Makedonije, to jest ima dvojno državljanstvo i koliko sam ja staratelj u Crnoj Gori, toliko je on u Makedoniji. Radim na poništavanju postupka vađenja pasoša i postupka vađenja državljanstva. Isprave kao isprave nisu lažne zato što su izvađene “regularno”, zato što je samim tim moj potpis falsifikovan, iskorišćen, ali to se već bave ljudi koji su nadležni za to. Borbi nikada kraja.

Jasna otkriva i da li je njen bivši partner krivično odgovarao za te postupke ili će to tek biti u procesu.

– On je već na izvršavanju krivičnih sankcija za taj prvi predmet, tj. za zloupotrebu i falsifikovanje mog potpisa za saglasnost. Za punomoć će u narednom periodu postojati još jedan spor za koji će morati da odgovara i on i notarska kancelarija koja mu je i izdala to, a meni preostaje da se borim da svoje dete vratim u matičnu zemlju Crnu Goru i da provodim vreme s njim i da sve po zakonu bude onako kako treba.

Na pitanje šta dalje, kada se sve okonča, Jasna kaže:

– Što se tiče konsultacije s mojim advokatom, već je trebalo da se postupi po rešenju, jer samim tim druga strana je poslana na izvršenje zatvorske kazne i automatski treba da se postupi po tom rešenju da se dete tog momenta preda majci, pa da se kasnije pravi taj dogovor. Međutim, kao što sam na početku razgovora rekla i to ne mogu da ostvarim iz njima znanih razloga socijalnog u Gostivaru u Republici Makedoniji, tako da ostalo je sve da se rešava zakonskim putem i da se advokat dalje bavi s tim, a meni preostaje, da dva puta mesečno posećujem dete uz prisustvo socijalnih radnika.

Dete viđa u prostorijama Centra za socijalni rad

S obzirom na to da ima dozvolu da viđa dete u prisustvu socijalnih radnika, ističe da je to veliki udarac za nju.

– Jako teško. Prvi put sam to doživela kada mi je odveden. Imao je dve i po godine kada sam ga prvi put videla u prostorijama Centra za socijalni rad. To je za mene bio jako težak period i baš iz tog razloga sam gledala u kasnijem periodu da pokušam da promenim pristup drugoj strani ne bi li se nešto promenilo. Ja sam pokušala sve što se može pokušati ljudski mirnim putem. Međutim, urodilo nije plodom ovolike godine. On je tada bio mali, pa i nije nešto nešto puno ni razumeo, ali već sada ima šest godina. Sada će da napuni 31. oktobra sedam. On već ide u školu.

To što joj nije dozvoljeno da ga vidi je sinu objasnila na način da mora na neodložni poslovni put.

– I baš sada kada sam ga nazvala i rekla da sam došla i kada me je čekao, ja naravno, nisam uspela da ga vidim. Ja sam ga pozvala i rekla sam mu da moram hitno na put na poslovni put i da ću doći za deset dana, ali sam mu između redova rekla videćemo se u socijalnom. Mislim on opet ne zna šta znači reč socijalno, ali da bi mu to negde ostalo u podsvesti da nećemo moći kao pre da provodimo vreme da smo ograničeni vremenom. Pripremam se psihički, prvenstveno za 16. oktobar kada treba da ga posetim uz prisustvo socijalnih radnika.

Jasna ističe da nikada neće odustati od borbe za sinom.

– Ja sam neko ko na jedan jako oprezan način razgovaram sa njim baš iz tog razloga da to ne bi ostavilo neke posledice na njega, iako sam svesna da će za par godina shvatiti o čemu se radi. Ali opet se trudim nekako, koliko god mogu da to zakamufliram, da sakrijem da to ne ostavi posledice na njega. Vreme je najbolji pokazatelj. Nadam se samo da će ova moja borba uroditi plodom i da ću konačno odmoriti i psihički i fizički, jer zaista borba od četiri godine nije laka, ali neću odustati nikada.

Jasna otkriva i šta je okidač ovakvog sleda događaja i razlaza nje i partnera:

– Kulminacija svega je bila onda kada sam ja odlučila da ne želim više da ostanem u toj zajednici i da ja želim da idem svojim putem jer se nisam više pronalazila pored svog partnera. Smatrala sam da je vreme da krenem svojim životom i mislim da je to jedini razlog svega ovoga u proteklom periodu ta moja odbojnost njega i to moje rešenje da nastavim svoj put, jer se nisam pronalazila više pored njega. Mislim da je u većini slučajeva na Balkanu upravo taj povređeni muški ego i osveta, preko dece. Deca ispaštaju, a stariji se prepucavaju. Da je moglo ljudski da se reši – nije i onda kad već ne može ljudski, onda moramo da idemo zakonski i moramo da preuzmemo sve mere kako bi se tome konačno stalo na kraj.

Sin nije srećan

Pitali smo Jasnu da li je ona srećna, ali i njeno dete.

– Nemam odgovor na to pitanje. Pretpostavljam da nije. Ja kada sam bila jako mala, imala sam četiri godine. Moji roditelji su bili razdvojeni u periodu od devet meseci zbog nekih nesuglasica i tada je moja majka napustila kuću. Imala sam tada četiri godine i to je bio jako težak period za mene. Iako se naša majka vratila posle devet meseci tada i dan-danas živim sa tom traumom koliko je to jako teško bilo za mene. Kada ste mi postavili pitanje da li je srećan, pretpostavljam da nije, ali jednostavno je zaokupiran nekim drugim stvarima, ne znam kako muški mozak reaguje i prihvata te situacije i činjenice. Nadam se samo da jednog dana neću doživeti da mi kaže da nije bio srećan. Jer ja, kao i svaka druga majka, živim za sreću svog deteta i da bude srećan i zadovoljan i da nikada ne oseti surovost života. I to je jedini moj cilj u životu da nikada ne oseti po pitanju mene neku surovost, a naravno, svet je surov. Mi smo svi svedoci toga i okoline i društvenih mreža. Samo da on sa moje strane ne oseti, nego da zna da sam se ja svim silama borila, da sam ja ipak njegova majka i da sve što sam uradila je bilo za njegovu dobrobit – kaže ona i dodaje:

– Ja ću biti srećna onog momenta kada zagrlim svoje dete, kada posle ove dugogodišnje borbe konačno zaspem sa njim u krevetu, a da nemam onu muku ovde u želucu i da konačno budem srećna i kažem: “Uspeli smo. Ne uspela sam, nego uspeli smo i ja i moj sin.”

Svako njeno javno istupanje je i poruka njenom sinu da neće odustati. Dok je o ovome pričala, Jasna nije mogla da obuzda emocije, te je u jednom trenutku i zaplakala.

– Ja sve ovo što radim i sve ovo što govorim nosi samo jednu poruku, a to je da nikada nisam odustala od njega i da mi je oduzet, ali da neću nikad odustati od njega jer, ja sam njega rodila s namerom da mu budem majka i da budemo porodica. Nikad se ne zna šta nosi dan šta nosi noć. Jednog dana ste srećni, drugog dana ste tužni. Želim samo jednoga dana da bude ponosan na mene, prvenstveno zbog mog posla jer se bavim javnim poslom. I ja nisam još jedna “pevaljka”, narodski rečeno, koja je željna neke karijere. Ja sam za svoje dete spremna da se odreknem i svog posla i da sutra mogu slobodno da spustim mikrofon i da čistim ulaz u zgradu samo da moje dete bude srećno.

Gubitak rođenog brata

Jasna je doživela i veliku tragediju kada je izgubila brata.

– Život je jedna velika borba i sve što u životu čoveka snađe mora stoički da podnese, ma koliko pucalo sa svih strana, jer život nije zanimljiv ako nema nekih prepreka, uspona, padova. Odustajanja nema i predaje nema. Onog momenta kada mi je preminuo rođeni brat, ja sam shvatila suštinu života da čovek mora da sve što ga u životu snađe da podnese, koliko god to bilo teško. Iz razloga što smatram da Bog ima odgovor na sva naša pitanja zašto, kako i zbog čega i da je prvenstveno vera u Boga ta koja nas drži živima. I onog momenta kada mi je preminuo brat, shvatila sam onu čuvenu narodnu rečenicu: “I od goreg ima gore” i da ne treba prizivati zlo i da sve što vas snađe, da jednostavno morate da se borite sa tim, da su to sve neka Božja iskušenja.