Kraj “prenaduvanog AI balona”? Lljubomir Kljajić za “Blic Biznis”: Kako se čuvaju autorska prava i doktrina “fer upotrebe” u eri veštačke inteligencije

Ljubomir Kljajić, zastupnik za patente, znake razlikovanja i ekspert za regulativu veštačke inteligencije (VI), sa iskustvom u pisanju prve konvencije o primeni VI u okviru Saveta Evrope, sada već tradicionalno, govori za “Blic Biznis”. Ovoga puta bilo je reči o sazrevanju primene veštačke inteligencije, izmenama koje zbog toga doživljava tržište rada i uticaju generisanih alata na svakodnevni lični izraz ljudi. Kljajić za nas reinterpretira pitanje ko je autor dela nastalog kao rezultat dobrog prompta, gde se briše granica, a gde regulativa podvlači crvenu liniju u 2026. godini.

Gledajući unazad godinu dana, koliko je prošlo od našeg poslednjeg razgovora, zanimalo nas je da li su se promene na tržištu rada i smena poslova usled primene VI odigrale brže nego što je Kljajić tada predviđao i na kom je to nivou upotreba VI sada kod nas i u svetu?

– Veštačka inteligencija više nije samo vizija budućnosti, već je pronašla svoj put i izvršila asimilaciju sa svakodnevnim životom i radom, odgovara Kljajić.

– Danas je VI postala opšta stvar i integrisana je u alate koje svakodnevno koristimo, poput ‘Microsoft 365’ paketa i ‘Google’ prevodioca. Njena primena je izuzetno široka – koristi se kao baza znanja u opštim administrativnim poslovima, u finansijama, pravnom sektoru, pa sve do kreativne industrije. Neki vizionari, poput Ilona Maska, čak predviđaju da će automatizacija rutinskih poslova omogućiti novi ‘svetski balans’, u kom će veštačka inteligencija preuzeti tehničke zadatke, dok će ljudima ostati više slobodnog vremena za kreativnost i lični razvoj, odnosno ‘živeti u izobilju’, objašnjava Kljajić citirajući Maska.

Dvostruka regulativa

Međutim, Kljajić ističe da sa masovnom primenom na radnom mestu dolaze i ozbiljni zakonodavni izazovi.

Podsetićemo da je 2024. bila obeležena donošenjem prvog sveobuhvatnog zakona o veštačkoj inteligenciji na nivou Evrope (Uredba o veštačkoj inteligenciji) i izveštajima američkog zavoda za autorsko pravo koji su iznenadili mnoge. Zanimalo nas je da li su ove institucije konačno uspele da vrate VI u okvire “pomoćnog alata” i obuzdaju opasnu slobodu koja bi, kako je lani rekao Kljajić, mogla precrtati čovekov rad, te kakva je regulativa sada?

– Evropska unija se trenutno suočava sa pritiskom sopstvenog regulatornog okvira. Velike kompanije koje imaju sedište u Evropi, poput Eriksona i Simensa, osetile su pritisak zakonodavnog okvira koji nameće Uredba o veštačkoj inteligenciji (engl. EU AI Act) zbog čega je upućen ‘omnibus predlog’ koji bi trebalo da odloži primenu određenih strogih odredbi kako ne bi došlo do kočenja tehnološkog razvoja. Primera radi, obavezno označavanje (watermarking) video, tekstualnog ili slikovnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom predloženo je da se odloži za 2. decembar 2026. godine, čime se kompanijama daje dragoceno vreme za prilagođavanje, kaže naš sagovornik.

Istovremeno, ovaj predlog donosi i stroge bezbednosne mere, poput apsolutne zabrane aplikacija VI koje bi omogućile generisanje eksplicitnog sadržaja koji uključuje decu.

Kljajić je istakao da postoje sudske odluke koje prave različitu praksu u Evropi i SAD oko autorskog prava. Sa druge strane Atlantika, slika je znatno drugačija i znatno liberalnija, kaže naš sagovornik, odgovarajući na pitanje o promenama na polju autorskog prava, odnosno patentne zaštite. Da li je i dalje aktuelna “fair use” doktrina o kojoj ste govorili prošle godine?

– Sjedinjene Američke Države forsiraju progresivniji pristup kako bi zadržale globalnu dominaciju u polju veštačke inteligencije. Američki sudovi, uključujući i Vrhovni sud, kao i odluke u aktuelnim slučajevima poput sage ‘Bartz’ protiv ‘Anthropic-a’, koja je najsvežija, zauzeli su stav da korišćenje autorskih dela za treniranje već sada poznatog ‘Claude’ modela VI ne predstavlja povredu autorskih prava, već spada pod doktrinu “fer upotrebe”. Ovo pravilo ne uključuje treniranje modela na piratskim kopijama dela. Štaviše, američki Zavod za patente i žigove (USPTO) nedavno je pod određenim uslovima dozvolio da se proces treniranja VI modela smatra patentibilnim.

Evropska pravna praksa, sa druge strane, postavlja oštrije granice kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine.

– Nemački sud u Minhenu, u predmetu Gema protiv OpenAI, nedavno je presudio suprotno američkom modelu – zaključeno je da korišćenje autorskih dela za treniranje modela predstavlja povredu autorskih prava. Sud navodi da samo privremeno učitavanje, preuzimanje i analiziranje tuđih podataka predstavlja neovlašćeno kopiranje, bez obzira na to što model VI te podatke na kraju procesa odbaci i zadrži isključivo naučene parametre. Upravo zbog ovoga se u stručnim krugovima sve glasnije zagovara uvođenje modela fer kompenzacije ili kolektivnih licenci, jer tehnološke kompanije na kraju komercijalno naplaćuju proizvode istrenirane na tuđem radu.

Amerika po svaku cenu želi da zadrži superiornost u ovom polju, a evropski stavovi koji su oličeni u odlukama nemačkih sudova, sa kojim i naš sagovornik deli mišljenje, predstavljaju racionalniji i pravedniji pristup.

Ipak, po pitanju samog autorstva ne postoji razmimoilaženje. Američki i evropski sudovi su saglasni: autonomna upotreba alata VI ne može rezultirati autorstvom za “mašinu”. Veštačka inteligencija mora ostati samo alat za ispoljavanje kreativnosti za izražavanje sebe – baš kao što arhitekta koristi računarski program ili olovku da bi izrazio sopstvenu kreativnost kaže Kljajić.

Na kraju, ovaj stručnjak za patente smatra da ključ budućnosti regulative leži u balansu i održavanju svojevrsnog “socijalnog mira”.

– Previsoki i prerani regulatorni standardi mogu zakočiti nauku i razvoj tehnologije. Veštačku inteligenciju treba posmatrati kao višenamensko pomoćno sredstvo slično sodi bikarboni, primera radi, koja se može korisno primeniti u kulinarstvu ili medicini, u zavisnosti od naše namere i kontrole. Ako VI koristimo kao pomoćni alat, on nudi neograničene benefite. Međutim, ukoliko ga tretiramo kao entitet koji treba da nas potpuno i bez nadzora zameni, onda je to problem i rizikujemo velike opasnosti – na šta upozorava nedavni primer naprednog agenta VI koji je, pokušavajući da samostalno reši grešku, slučajno obrisao kompletne podatke sa celog sistema, objašnjava naš sagovornik.

Kljajić napominje da ne možemo kriviti samo tehnologiju, krivica leži i na čoveku koji joj prepusti apsolutnu kontrolu. – Čovek mora uvek biti prisutan.

Regulativa i nezakonite prakse

Kada je reč o greškama i zloupotrebama koje brinu mnoge, Kljajić nedvosmisleno ističe ulogu prava.

– Zakonodavstvo treba da održi nivo svojevrsnog socijalnog mira, npr. uvodeći zabrane sistema VI koji bi generisali eksplicitne sadržaje vezane za decu, ali ne možemo očekivati da tehnološke kompanije budu naši ‘mama i tata’ i preuzmu svu odgovornost. Oni moraju biti obazriviji u smislu sajber bezbednosti i poštovanja prava intelektualne svojine, ali ne po cenu potpunog sputavanja razvoja tehnologije. Odluka o tome kako će se ovi alati koristiti na odgovoran način uvek ostaje na ljudima.

Iako VI nesumnjivo olakšava posao i donosi veliku uštedu vremena, ona pravi greške i trebalo bi imati rezervu čak i prema plaćenim alatima koji, kako mnogi primećuju postaju sve “manje pametni”, odnosno zahtevaju sve više ažuriranja. Kljajić deli lično iskustvo sa plaćenim modelom koji je prilikom obrade dokumenata potpuno zanemario zadate instrukcije i počeo da izvlači netačne podatke iz svog opšteg korpusa, umesto da se fokusira na primarni izvor.

– U složenom poslu patentnog prava, ovakve greške su nedopustive. Zbog toga se mora primenjivati takozvani ‘human in the loop princip’, koji nalaže da čovek uvek mora da proveri konačni rad koji sistem VI izbaci. Svi alati jasno naglašavaju da su podložni greškama, pa je svest o tome neophodna.

Države i institucije su već počele oštro da reaguju na nekontrolisanu i neprofesionalnu upotrebu veštačke inteligencije, za šta Kljajić navodi tri upečatljiva primera – od Kine do Velike Britanije.

Sud u Kini je proglasio nezakonitom praksu jedne kompanije koja je otpustila veliki broj zaposlenih kako bi ih zamenila sistemom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, štiteći time društveni balans. Kineski zavod za patente (CNIPA) izdao je saopštenje u kom upozorava da se pronalazači mogu suočiti sa novčanim kaznama ako koriste alate VI za generisanje patentnih prijava koje vrlo često znaju i da fabrikuju netačne podatke. Zastupnicima i advokatima preti čak i isključenje sa liste patentnih zastupnika ukoliko takve prijave „guraju“ ka zavodu bez provere.

Viši sud u Engleskoj je izdao zvanično upozorenje advokatima u vezi sa korišćenjem alata VI u pripremi dokumentacije za sud. Naime, u predmetu protiv Nacionalne banke Katara, advokat koji je bio na strani tuženog je upotrebom alata VI generisao netačne tvrdnje u smislu citiranih sudskih presuda, čime su delovali neetički, neprofesionalno ali su istovremeno doveli sud u zabludu, zbog čega kako se navodi u upozorenju mogu i krivično da odgovaraju, a ne samo disciplinski pred nadležnom advokatskom komorom.

“Polako će se izduvati donekle prenaduvani AI balon”

Prema rečima našeg sagovornika, odnosno sa pravno-regulativne strane, budućnost upotrebe veštačke inteligencije obećava.

– Budućnost je u tom smislu svetla. Rekao sam to čak i u trenucima dok sam još bio uključen u rad u Savetu Evrope, ljudi su bili jako skeptični u početku, svi su se plašili da će veštačka inteligencija svemu biti kraj, a to se nije desilo. Sada je svi koristimo. Ljudi su uvek nalazili način da prevaziđu pritisak i prilagode se. Bio je veliki pritisak na kreativnu industriju, a sad imate gomilu njih koji od toga profitiraju. Sve što se dešava danas će polako izduvati donekle prenaduvani balon VI. Podsećam da je to samo jedna komponenta računarskih nauka i jedna komponenta programiranja koja će postati jednako uobičajena kao što nam je danas ‘Google’ prevodilac, a pre više od 10 godina je bio neverovatna stvar, objašnjava Kljajić.

Kljajić je u prethodnom intervjuu naveo da bi više trebalo da se zabrinemo oko razvoja kvantnih računara nego oko veštačke inteligencije. Evo da li je promenio mišljenje i ima li nove “pretnje” na pomolu:

– Ne bih se ničega plašio. Mislim da će VI i dalje biti jedno pomoćno sredstvo kao što odvijamo šraf šrafcigerom, a ne prstima. Trenutna regulatorna praksa je dobar put da VI stavi u kategoriju apsolutnog alata i da ljudima bude jasno ako koriste takvo sredstvo potpuno bez ikakvog osećaja i za odgovornost i za zakon, nesumnjivo mogu osetiti posledice. Ako se dokaže da nemate autorstvo, možete da odgovarate za netačne informacije pred sudom i to će jednostavno profiltrirati upotrebu. To je ultimativni cilj kojem bi trebalo težiti.

Kada se na nekom sadržaju napiše da nije generisano veštačkom inteligencijom, što ljudi sve češće ističu, da li je to dobro ili loše? Ima li etika, ipak, perspektivu?

– Takva oznaka vrlo jasno raslojava šta su autorska dela i problematizuje u kojoj meri ljudi zapravo koriste alate da naprave nešto i to prodaju, a šta je njihov autentični izraz. To je definitivno mač sa dve oštrice u današnjem vremenu. Transparentnost je fantastična, ali sa druge strane, može da se diskredituje neki rad ili nečije zalaganje samo na osnovu jednog negativnog slučaja. Mislim da je dobra praksa da sadržaj generisan upotrebom alata VI bude obeležen kao takav, ali uz određeni kompromis. Na primer, ukoliko je sadržaj naknadno prepravljen ili dorađen od strane korisnike alata, da stoji i naznaka koja bi ukazala na poštovanje ‘human in the loop’ principa sa rečima poput ‘izmenjeno ili adaptirano od strane korisnika’ ili jednostavno ‘human in the loop verifikovano’, zaključuje sagovornik “Blic Biznisa”.

Do našeg narednog razgovora, ostaje da vidimo šta će doneti novih 365 dana kada je reč o veštačkoj inteligenciji.