(VIDEO) “BELEŽI SE POVEĆANA SMRTNOST” Stručnjaci upozoravaju: Ovo je nova realnost u Srbiji, ekstremne pojave menjaju nam svakodnevnicu

Lekarski izveštaji i meteorološke mape pokazuju isto. Toplotni talasi više nisu kratkotrajne letnje epizode, već dugotrajna stanja, a ekstremne vrućine menjaju našu svakodnevicu. Ipak, šta raditi kada živa u termometru danima ne pada ispod trideset osam stepeni Celzijusa?

Kako se Beograđani nose sa visokim temperaturama i gde pronalaze spas od nesnosne vrućine, proverili smo na ulicama prestonice.

– Već sam očekivao generalno da će ovo leto biti toplije. Malo je nadmašilo moja očekivanja, ali ne sumnjam da će i sledeće leto biti toplo, tako da sam mogao da očekujem. Pa sad, videćemo da li ću biti u pravu ili ne – kaže jedan od Beograđana.

– Meni je ovo super. Ne kažem da mi je lako, ali sad pijem puno vode, trudim se da idem po hladu – navodi sugrađanka.

Ipak, nisu svi ljubitelji visokih temperatura.

– Meni toplina smeta emotivno i psihološki me nekako uznemirava ili kako bih to rekao, ovaj, čini me nervoznim, napetim – kaže jedan Beograđanin.

– Ko dočeka iduću godinu, nek dočeka – kratko odgovara jedan sugrađanin.

“Talasi vrućine su sve češći”

I dok građani pokušavaju da pronađu sopstvene mehanizme zaštite, naučna zajednica upozorava da ovo nije trenutno stanje, već dugoročni trend, a leta pred nama donosiće još učestalije, intenzivnije i duže toplotne talase.

– Talasi vrućine su sve češći, kao što vidimo u ovim predelima i u svim evropskim zemljama na celoj severnoj hemisferi. Oni su i topliji i duži i češći – navodi Elizabet Paunović, članica nacionalne ekološke asocijacije.

Iako ljudsko telo poseduje prirodne mehanizme termoregulacije, pri dugotrajnom izlaganju temperaturama koje prelaze četrdeset stepeni Celzijusa, naš organizam radi na samoj granici izdržljivosti.

Adaptacija na novu klimatsku stvarnost više nije pitanje ličnog izbora, već preživljavanja

– Naravno da se čovek, kao i svaki drugi živi organizam adaptira na prirodne uslove u kojima živimo. Naravno i na prirodne nepogode. U tom smislu postoji nekoliko mehanizama na koje se organizam adaptira, odnosno možemo reći da je to neki proces aklimatizacije. Znači, tu se aktivira čitav niz raznih naših fizioloških prirodnih mehanizama na koji način se mi branimo da ne doživimo neku dehidrataciju, toplotni udar – navodi Radinka Pekić, kardiološkinja.

Adaptacija na novu klimatsku stvarnost više nije pitanje ličnog izbora, već preživljavanja. Pitanje nije hoće li naredna leta biti vrela, već koliko smo spremni na život na četrdeset stepeni Celzijusa.

“Treba da se naviknemo da će nam ovo prosto postati verovatno normalna leta”

– Beleži se povećana smrtnost par dana po početku talasa koja počinje da pada par dana po kraju talasa. Sad kada ti talasi dugo traju i taj period zabeležene povećane smrtnosti duže traje – navodi Elizabet Paunović, članica nacionalne ekološke asocijacije.

– Treba da se naviknemo da će nam ovo prosto postati verovatno normalna leta, žarka leta, slabe zime i tako. Ono što mi možemo uraditi, to su one najjednostavnije stvari. Dovoljno hidratacije, malo i više nego što bismo inače pili i nadoknada elektrolita – navodi Radinka Pekić, kardiološkinja.

Iako istorija pokazuje da je čovečanstvo prebrodilo mnoge krize u borbi sa novim toplotnim rekordima, cena neprilagođavanja meri se ljudskim životima. Dok leta postaju sve vrelija, ostaje pitanje koliko smo kao društvo i pojedinci spremni za klimatsku budućnost koja je stigla.