“MEĐUKORAK KA PUNOJ INTEGRACIJI” Pet država članica EU predlaže postepeni ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište

Pet članica Evropske unije predložilo je “aktivnu i sistematsku” postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u glavne sektore jedinstvenog tržišta EU pre punopravnog članstva, na osnovu rezultata u usklađivanju s evropskim zakonodavstvom i vladavini prava, tvrdeći da bi takav pristup održao zamah proširenja, ubrzao reforme i sprečio uticaj trećih zemalja.

U non-pejperu koji su potpisale Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija, navodi se da bi postepena integracija po sektorima, “kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji”, trebalo da se sprovodi aktivno i sistematski “kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava”.

Dodaje se da takav pristup treba da uključi zaštitne mere u slučaju nazadovanja zemlje koja dobije pristup tržištu EU.

Ukazujući na zamor od reformi kod kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo, u dokumentu se ocenjuje da se postepena integracija proteklih godina pokazala kao koristan instrument u tom smislu ali da je taj proces bio spor i složen.

– Da bi se održao zamah proširenja i unapredila evropska integracija, potrebni su snažni i atraktivni podsticaji koji motivišu i građane i političke lidere u kandidatima da sprovedu nepovratne reforme. Pristup jedinstvenom evropskom tržištu zasnovan na zaslugama, ako je potrebno korak po korak, predstavlja takav podsticaj, ubrzavajući ekonomsku integraciju i regulatornu konvergenciju, uz očuvanje dugoročne perspektive punopravnog članstva u EU – navodi se u dokumentu koji je objavio table.media.

“Pristup koji bi ojačao tržište”

U okviru četiri slobode unutrašnjeg tržišta, “sistemska sektorska integracija” kandidata u jedinstveno tržište EU mogla bi da obuhvati oblasti kao što su puna primena zelenih koridora, ubrzana integracija u energetsko tržište i tržište električne energije i integraciju u jedinstveno digitalno tržište.

Pominju se i sektori transporta i logistike, integracija u strategije EU za konkurentnost i industriju, politike EU o kritičnim sirovinama, sprovođenje sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA), proširenje pristupa statusu ovlašćenih privrednih subjekata (AEO) za kandidate, kao i omogućavanje mobilnosti mladih.

– Ovaj pristup bi proširio i ojačao jedinstveno tržište, doprinoseći geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući kandidate i pomažući u suprotstavljanju uticaju trećih zemalja – navodi se u dokumentu koji je ministarka spoljnih poslova Austrije Beate Majnl-Rajzinger predstavila na sastanku ministara spoljnih poslova grupe Prijatelji Zapadnog Balkana i zapadnobalkanske šestorke prošle sedmice u Bratislavi.

Evropska komisija pozvana da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju

U dokumentu se poziva Evropska komisija da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju u jedinstveno evropsko tržište, uključujući jasne procedure za procenu da li je kandidat postigao visok nivo pripremljenosti u relevantnim poglavljima, kao i zaštitne mere u slučaju većih zastoja.

Potpisnice non-pejpera su navele da postepena integracija treba da se promoviše i u svim ostalim oblastima politike EU, posebno u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i institucionalnom faznom uvođenju.

Šefica austrijske diplomatije je na događaju u Bratislavi rekla da cilj treba da ostane puna integracija u EU, ali da treba stvoriti sistem podsticaja koji nagrađuje reforme, jača reformske napore i unapređuje evropsku perspektivu u zemljama kandidatima, preneo je table.media.

Majnl-Rajzinger je kazala da je proširenje najvažniji strateški instrument EU i da kao takvo treba da se sprovodi u fazama i primenom principa kvalifikovane većine prilikom odlučivanja o međukoracima.

Podsećanja radi, integraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište predložio je i Fridrih Merc, kancelar Nemačke u pismu koje je poslao evropskim zvaničnicima na čelu sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije.