“DAN D” ZA ZEMLJU KOJA IMA STANOVNIKA KAO NOVI SAD Za EU ili protiv: Tramp diše za vratom, Brisel sprema šampanjac, a skeptici tvrde da će IZGUBITI SVE

Iako niske temperature na Islandu obično traju oko pet meseci godišnje, tamošnja vlada je za presudni nacionalni referendum izabrala prijatan letnji dan. Stanovnici ovog nordijskog ostrva danas glasaju o još jednom svojevrsnom “otopljavanju” – odlaženju na birališta kako bi odlučili da li će obnoviti davno zamrznute pregovore o učlanjenju u Evropsku uniju (EU).

Island je zahtev za članstvo u EU prvi put podneo 2009. godine, u jeku finansijske krize koja je razorila privredu i domaćinstva u ovoj zemlji od svega 400.000 stanovnika (poređenja radi Novi Sad ima blizu 370.000, dakle, skoro kao ceo Island). Međutim, samo nekoliko godina kasnije, nova vlada desnog centra naprasno je stavila te ambicije na led, uz obrazloženje da bi ulazak u EU mogao da ugrozi suverenitet zemlje i kontrolu nad njenim bogatim ribljim fondom, piše CNN.

Više od decenije kasnije, aktuelna koaliciona vlada levog centra svoju kampanju je izgradila na obećanju da će organizovati referendum o nastavku pregovora sa Briselom “najkasnije do 2027. godine”, uz vođenje spoljne politike usmerene na čvršću saradnju sa EU, ostalim nordijskim zemljama i NATO alijansom.

Iako se debata uoči referenduma uglavnom vrti oko ekonomskih pitanja – poput uticaja eventualnog ulaska u zonu evra i promena u politici ribarstva – ovo glasanje se ne dešava izolovano od širih geopolitičkih zbivanja.

Referendum usred geopolitičkih tenzija

Otkako je prošle godine američki predsednik Donald Tramp povukao agresivne poteze u vezi sa Grenlandom, pitanja bezbednosti na Arktiku dospela su u sam vrh agende u Evropi i svetu. Island, koji nema sopstvenu vojsku niti ministarstvo odbrane, već se oslanja na jaku obalsku stražu, zatekao se u specifičnom položaju u svetu gde velika sila sve više primenjuje pritiske i ucenjivanje.

Ipak, zemlja već ima snažna partnerstva zahvaljujući:

• članstvu u NATO-u i Evropskom ekonomskom prostoru (EEP), koji omogućava slobodan protok ljudi, robe i kapitala kroz 30 država
• Island je takođe deo Šengenske zone
• Pored toga, Island je potpisao sporazum sa još četiri članice NATO-a o jačanju pomorske bezbednosti na Arktiku i u Severnom Atlantiku – regionima od ključnog značaja zbog pojačanog prisustva ruske ratne mornarice.

Analitičari ističu da je pitanje bezbednosti i te kako prisutno u kalkulacijama Brisela.

– U današnjem bezbednosnom okruženju, Island je za Evropsku uniju daleko važniji partner nego što je to bio pre, recimo, 10 godina. Ovo je potpuno drugačiji kontekst – objasnio je Almut Meler, direktorka za evropske i globalne poslove u Centru za evropske politike u Briselu.

Zašto je ovaj referendum važan za EU

U vremenima globalne nestabilnosti, unutar bloka od 27 država postoji i želja da se dokaže kako je “Unija i te kako živa i funkcionalna – da otvoreno prima nove članice i jača svoj geostrateški, geopolitički i bezbednosni uticaj”, dodao je Meler. To je naročito izraženo nakon “Bregzita” 2016. godine, koji je podstakao spekulacije o potencijalnom raspadu evropskog projekta.

Premijerka Islanda Kristrun Frostadotir (36) izjavila je u nedavnom podkast intervjuu da bi pojačano interesovanje Unije moglo da ide u prilog njenoj zemlji.

– Mislim da je ovo odličan trenutak za ulazak Islanda upravo zbog geopolitičke situacije u kojoj se nalazimo. Verujem da nam to daje i znatno jaču poziciju u samim pregovorima – rekla je Frostadotir.

Građani Islanda nisu navikli da o svojoj zemlji razmišljaju kao o strateški važnoj tački, ali se to sada ubrzano menja, navodi Ragnar Hjalmarson, viši savetnik u islandskom istraživačkom centru Varda. Island je bio neutralan tokom Drugog svetskog rata i od raspada Sovjetskog Saveza nije se suočavao sa ozbiljnijim pretnjama. Američka vojska, koja je godinama imala baze na ostrvu, povukla se 2006. pošto je procenjeno da je rizik opao. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu, američka ratna mornarica i NATO ponovo ulažu u ovo područje i pojačavaju svoje aktivnosti.

– Potezi Trampove administracije prema Grenlandu izazvali su određenu dozu straha. Ta bezobzirnost je stvorila nemir na Islandu – istakao je Hjalmarson.

Situaciju nije olakšala ni činjenica da je Tramp, govoreći o preuzimanju kontrole nad susednom arktičkom teritorijom, više puta pomešao Grenland i Island.

Ankete najavljuju tesnu borbu

Argument vlade, koju predvodi Socijaldemokratski savez, za glasanje “za” svodi se na sledeće: hajde da bar vidimo šta nam eventualni dogovor sa EU nudi.

– Time ostavljamo sve opcije otvorenim kako bismo videli kako bi sporazum uopšte izgledao. Možete biti suzdržani prema samom članstvu u EU, a i dalje glasati “za” obnovu pregovora jer želite da vidite konkretne uslove na stolu – objašnjava premijerka.

Glavni adut Kristrun Frostadotir jeste tvrdnja da bi ulazak u evrozonu doneo nove investicije i stabilnost za građane i privredu, koji se trenutno bave poslovanjem u labilnoj islandskoj kruni. Ona naglašava i da održavanje sopstvenih deviznih rezervi “papreno košta”, navodeći i druge prednosti članstva u EU, poput:

• bespovratnih sredstava za poljoprivredu u arktičkim uslovima,
• povoljnih kredita za infrastrukturu i
• integracije u evropske naučne projekte.

Premijerka ipak priznaje da je strah mnogih građana od prenošenja dela suvereniteta na Brisel potpuno razumljiv.

Sa druge strane, protivnici EU odsečno se protive obnovi pregovora, pozivajući se na očuvanje suvereniteta – naročito kada je reč o mogućnosti da strani brodovi dobiju pristup islandskim ribolovnim vodama. (Sektor ribarstva čini oko 6,5 odsto BDP-a Islanda, prema podacima Nordijskog saveta).

Istraživanja agencije “Galup” ukazuju na to da je ishod potpuno neizvestan – oko 51,5 odsto opredeljenih glasača podržava nastavak pregovora, dok se 48,5 odsto protivi. Mali procenat građana i dalje je neodlučan.

Ukoliko referendum prođe, to će otvoriti put za drugi nacionalni referendum – verovatno za više od godinu dana – na kom bi se građani konačno izjasnili o samom ulasku u EU. Islandski ministar spoljnih poslova izjavio je za lokalne medije da bi sami pregovori o pristupanju mogli da traju oko 18 meseci.