Priština sanja o NATO, ali ove tri evropske zemlje joj stoje na putu: Rezolucija stiže iz SAD, a ovo je glavni KAMEN SPOTICANJA

Američki kongresmeni Kit Self i Majkl Loler predstavili su prošle sedmice Predstavničkom domu Kongresa SAD rezoluciju u kojoj je izražena podrška članstvu Kosova u NATOu. Dok u Prištini očekuju da ona urodi plodom, sagovornici Kosovo onlajna kažu da takva inicijativa nema veliku političku težinu, da su četiri zemlje koje ne priznaju Kosovo glavna prepreka njegovoj integraciji u NATO, kao i da je trenutno malo prostora za proširenje Alijanse, zbog čega bi Kosovo trebalo da se fokusira na unutrašnja i regionalna pitanja, kao i poboljšanje saradnje sa SAD. Iz Alijanse ukazuju da svaki naredni korak u saradnji sa Kosovom zahteva konsenzus članica NATOa.

U predlogu rezolucije Selfa i Lolera navodi se da bi integracija Kosova u NATO poslužila kao protivteža “neprijateljskim snagama koje destabilizuju region“, ali da su četiri članice NATO – a koje ne priznaju kosovsku nezavisnost – Španija, Slovačka, Grčka i Rumunija – prepreka tom cilju, podsećajući da je prijem novih članica nemoguć bez konsenzusa postojećih.

Pored toga, rezolucija poziva ove četiri zemlje da preispitaju svoj stav, uz navode da je članstvo Kosova u NATO – u neophodno kako bi se zatvorio strateški jaz u jugoistočnoj Evropi koji “protivnici pokušavaju da iskoriste“.

Očekivano, predlog rezolucije naišao je na odobravanje u Prištini. Kosovski političari su je pozdravili, a ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Gljauk Konjufca rekao je da je Kosovo je spremno da doprinese bezbednosti regiona i transatlantske zajednice.

Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će se Srbija boriti protiv ove inicijative, ukazujući upravo na podršku četiri države koje ne priznaju Kosovo.

Komentarišući rezoluciju, zvaničnik NATO – a naglasio je da svaki naredni korak u odnosima između Alijanse i institucija na Kosovu zahteva konsenzus svih članica vojnog saveza.

NATO: Neophodan je konsenzus

Iz Alijanse su pozvali institucije na Kosovu da pokažu fleksibilnost i ostvare napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

– Podstičemo institucije na Kosovu da učvrste dobro upravljanje u korist svih građana koji žive na Kosovu i da pokažu fleksibilnost i ostvare napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Tu treba da bude fokus. To će doprineti jačanju evroatlantskih aspiracija Kosova i učvršćivanju bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana – naveo je zvaničnik NATO-a u pisanom odgovoru za Kosovo onlajn.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović rekao je da predlog rezolucije dvojice američkih kongresmena ima minimalnu snagu i praktično je “mrtvo slovo na papiru“, jer se Kongres SAD ne pita ko će biti član NATO-a, a pred Kosovom su po pitanju članstva u Alijansi prepreka četiri države koje ga ne priznaju.

Napomenuo je da je rezolucija upućena američkoj administraciji, te čak i da je Kongres usvoji, ona ne obavezuje vladu u Vašingtonu da preduzme bilo šta po tom pitanju. A, čak i kada bi Vašington ipak želeo da se angažuje povodom rezolucije, Vujinović je ukazao da je NATO savez čiji su deo četiri članice koje ne priznaju Kosovo.

– Pošto se nova članica prima konsenzusom, mislim da je to prepreka koju ne mogu da prevaziđu – rekao je za Kosovo onlajn Vujinović.

“Interesantnije će biti ko ju je unutar Kongresa SAD podržao”

Kaže da će interesantnije biti, ako i dođe do usvajanja rezolucije, ko ju je unutar Kongresa SAD podržao.

– Koliko republikanaca, koliko demokrata, koliko nekih koji su malo bliži Srbima ili Albancima. To je interesantnije nego formalni put, jer suštinski se Kongres SAD ne pita ko će biti član NATO-a – istakao je Vujinović.

Ko u NATO ne priznaje Kosovo?

Govoreći o članicama NATO-a koje ne priznaju Kosovo, Vujinović je rekao da Španija ima čvrst stav po tom pitanju, dok u Grčkoj postoje različita mišljenja.

– Znamo da su Španija i Slovačka strogo protiv Kosova. Rumunija, zahvaljujući svojim sve specifičnijim odnosima sa SAD oko vojnih baza i njenog mesta pri ukrajinskom sukobu, ima malo mekši stav, ali još uvek izuzetno protiv nezavisnosti Kosova. Grčka je najproblematičnija, jer vidimo da je bilo određenih kalkulacija, da se razmišlja o priznanju kosovske nezavisnosti. Grčka, recimo, u sportskim savezima, daje punu podršku kosovskih savezima da uđu. Sa druge strane, još uvek nisu to formalno priznali, jer očigledno postoje neke trzavice u odnosima između Albanije, Edija Rame, i grčke vlade oko njihovih međusobnih problema – naveo je Vujinović.

Vujinović je ukazao i da bi eventualno članstvo Kosova u NATO-u bilo pogubno za bezbednost regiona i Srbije.

– Ako se to desi, Srbija će biti ograničena u postupcima prema Kosovu kao delu svoje teritorije i to bi bio konačan kraj naših odnosa sa kolektivnim Zapadom, sa SAD, jer mi ne možemo da prihvatimo da je deo naše teritorije okupiran. U ovom trenutku, kad se on nalazi ni na nebu, ni na zemlji, to nekako i možemo da ’svarimo’. Kada bi to bila formalno urađena stvar, kada bi Kosovo sedelo na sastancima NATO-a i za njih važio Član 5 Vašingtonskog sporazuma, to bi bilo izuzetno pogubno za bezbednost regiona i Srbije, zato što bi trpeljivost, koju pripisujem Srbiji i srpskom narodu u ovom trenutku u regionu, postala besmislena i onda bismo ušli u kalkulacije koje nam nisu potrebne – rekao je Vujinović.

“Nema mnogo prostora za proširenje NATO-a”

Viši savetnik Heritidž fondacije i američki stručnjak za bezbednost Džejms Karafano rekao je da za sada nema mnogo prostora za proširenje NATO-a što, napominje, nije ključno za napredak Kosova.

– Kao neko ko je dugo podržavao proširenje NATO – a, mislim da danas nema mnogo apetita za proširenje. Da budem potpuno iskren, ne smatram da je proširenje NATO – a ključno za buduću sigurnost i rast Kosova – kazao je Karafano.

Zato smatra da bi Kosovo trebalo da se fokusira na pitanja regionalnog priznanja i poboljšanja odnosa sa SAD, podsećajući da vlada Aljbina Kurtija nije imala dobru saradnju sa Vašingtonom.

– Ne mislim da (kosovska) vlada dobro sarađuje sa SAD, ali kada bi ta saradnja bila snažnija, SAD bi mogle da budu bolji zagovarač i jače bi uticale, posebno na Grčku, Kipar i Rumuniju, koji su jaki američki saveznici. SAD imaju mnogo uticaja i mislim da su to zemlje koje bi mogle da se dovedu za pregovarački sto kada je u pitanju priznanje Kosova“, procenio je Karafano.

Napominje da bi Priština trebalo da bude bolji partner SAD, jer je to u interesu naroda na Kosovu.

– Mislim da pitanje ne treba da bude “kako da uđemo u NATO” ili “kako da uđemo u EU”, pitanje treba da bude ‘kako da unapredimo bezbednost, stabilnost, ekonomiju’. Treba se fokusirati na te stvari i ne brinuti o drugim. Te druge stvari su upletene u geopolitička dešavanja, koja se možda nikada neće poravnati s interesima zemalja regiona. Kao neko ko je dugo podržavao proširenje NATOa, mislim da danas nema mnogo apetita za proširenje. Da budem potpuno iskren, ne smatram da je proširenje NATOa ključno za buduću sigurnost i rast Kosova – kazao je Karafano.

“Rezolucija signal iz Kongresa SAD o značaju integracije Zapadnog Balkana”

Direktor za nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku u Centru za američki progres u Vašingtonu Robert Benson rekao je da je rezolucija signal iz Kongresa SAD o značaju integracije Zapadnog Balkana, posebno Kosova, u transatlantski okvir, ali da nema veliku težinu.

Benson je pojasnio da time Kongres, s obzirom da američka administracija nije naročito naklonjena evroatlantskim integracijama, pokušava da pokaže snagu i pruži otpor, ali da to realno nema veliku težinu.

– Kada je reč o političkoj realnosti, to nema veliku težinu. To trenutno ne vodi nikuda. Mogu da objasnim i razloge za to. Čini se da je Zapadni Balkan pre svega političko pitanje, što znači da pojedine zemlje u NATO – u, van Sjedinjenih Država, još uvek ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Zemlje poput Španije i Slovačke. To mora da se reši unutar Brisela pre nego što može doći do bilo kakvog napretka u suštinskoj integraciji u EU. A kada je reč o NATOu, obe ove zemlje su i članice Alijanse, što predstavlja dodatnu prepreku za članstvo Kosova u NATO – u – rekao je Benson.

“Najbolji primer – Hrvatska i Srbija”

Napominje da ne bi trebalo očekivati napredak u skorije vreme, budući da administracija u Vašingtonu nema Zapadni Balkan u fokusu kada razmišlja o odnosima sa Evropskom unijom ili o odnosima sa NATO – m.

– Neozbiljno shvatanje potrebe da Zapadni Balkan postane deo evropske porodice, deo transatlantske bezbednosne zajednice, izlaže region različitim vrstama malignog uticaja Rusije, Kine, pa čak i kapitala iz zemalja Zaliva. To mora da se shvati veoma ozbiljno. U odsustvu američkog angažmana na Zapadnom Balkanu, može doći do bezbednosnog vakuuma. Zato je važno da naši evropski partneri ozbiljno pristupe integraciji Zapadnog Balkana. Postoji mnogo prostora za napredak. Godinama se postižu samo minimalni pomaci. Vašington bi trebalo jasno da stavi do znanja da je to neprihvatljivo. Ali problem je što administracija nema Zapadni Balkan u fokusu kada razmišlja o odnosima sa Evropskom unijom ili o odnosima sa NATO – m. Zbog toga ne treba očekivati napredak u skorije vreme – ocenio je Benson.

Ipak, vojnopolitički analitičar Fadilj Kajtazi veruje da će predlog rezolucije o podršci članstvu Kosova u NATO – u uroditi plodom, jer je, kako kaže, svaki cilj Sjedinjenih Američkih Država u vezi za Balkanom, počevši od 1989. godine, proistekao iz inicijative Kongresa te zemlje.

– Inicijativa američkih kongresmena za pitanja koja se tiču spoljne politike SAD obično podrazumeva proceduru preko koje Stejt department hoće da postigne neki cilj u spoljnoj politici. Ako uzimamo u obzir period od 1989. do 1999, vreme od kada je počela da se dekomponuje bivša Jugoslavija, sve što su Amerikanci hteli da postignu na ovim prostorima počelo je u vidu rezolucija u Kongresu – rekao je Kajtazi.

Zato smatra da je rezolucija o podršci integraciji Kosova u NATO deo procedure koja bi mogla da odvede do tog cilja.

– Najbolji primer da neprijateljstva prestaju jeste primer vojne ravnoteže između Hrvatske i Srbije, gde je politika Srbije prestala da bude agresivna prema jačoj strani i okrenula se prema slabijoj strani – Kosovu. Zbog ove logike, i zbog velikih promena na nivou globalne politike, mislim da će inicijativa američkih kongresmena uroditi plodom – zaključio je Kajtazi.

(Kosovo onlajn)