“Гласајте за нас управо јер нисмо Немци”, поручивали су Аустријанци остатку дипломатског кора на Ист риверу, који је, на изненађење Берлина, одлучио да два места у Савету безбедности додели Бечу и Лисабону. Немци за “горак пораз” криве Русију и подршку коју пружају Израелу. Локални политичари у Немачкој траже да Берлин преиспита донације светској организацији.
Разочарани поразом у трци за два упражњена места у Савету безбедности Уједињених нација, лидери немачке покрајине Хесен затражили су да власти у Берлину преиспитају финансирање светске организације.
“Уколико тамо немамо утицај који нам припада, поставља се питање због чега би желели да инвестирамо толико новца у УН”, рекао је дневнику Билд министар спољних послова покрајине Хесен, Манфред Пенц.
Гласање у УН – 134, 131, 104
Према подацима немачког министарства иностраних послова, Немачка је четврти највећи донатор система УН, иза Сједињених Држава, Кине и Јапана.
Ипак, на гласању које је у среду одржано у Генералној скупштини, Немачка је добила поверење 104 државе, па су два упражњена места у Савету безбедности припала Португалу и Аустрији, који су добили 134, односно 131 глас.
Пораз у Њујорку жестоко је уздрмао позиције канцелара Фридриха Мерца, чија је влада уложила силан напор да убеди свет у неопходност немачког присуства у најмоћнијем телу Уједињених нација. Министар спољних послова Јохан Вадепхул данима агресивно је лобирао по Њујорку убеђујући дипломате да је Немачка бољи избор од Аустрије.
“Када је реч о светским кризама, Немачка жели да искористи утицај. То је једино одговарајуће за трећу најмоћнију светску економију”, говорио је немачки министар, кога је Фридрих Мерц послао у Њујорк, покушавајући да некако поврати део озбиљно уздрманог утицаја и популарности.
Мерц у невољи, Немачка срушила традицију
Немци су, како се чини, били убеђени у успех, јер је Берлин, по правилу сваких осам година успевао да заузме места несталних чланица Савета безбедности, које припада групи западноевропских држава.
Аутоматизам у “гурању” Берлина најчешће је објашњаван чињеницом да је Немачка, пре две деценије, била на корак да постане стална чланица овог тела, али је та иницијатива, временом, заборављена.
Славље Аустријанаца, после успеха у Генералној скупштини, резултат је кампање током које се ова земља представљала као “несврстана и неутрална”, па самим тим идеална за успостављање равнотеже међу свим чланицама, радије него пуно испуњавање жеља најмоћнијих.
Шеф немачке дипломатије је, непосредно пред гласање, изнео кључни аргумент рекавши да “свет не жели две мале земље у Савету безбедности”.
“Изаберите нас”, рекао је Вадепхул на крају дипломатске офанзиве која је, према речима сведока, укључивала повлачење за рукаве по ходницима здања у Њујорку, разноразна обећања и састанке са више од 80 министара и амбасадора држава чланица.
“Гласајте за нас управо јер нисмо Немци”, одговорили су Аустријанци.
Џез, сладолед и кобасице
Као завршни потез, Немачка је у седиште УН довела џез квартет, те госте засула сладоледом и кобасицама.
Поругалци, како се чини, нису били претерано забринути за исход гласања, јер осим чињенице да немају отворена питања у међународним односима, по аутоматизму рачунају на гласове држава у којима се говори шпански или португалски језик.
Истовремено, овај успех Лисабона само је наставак већ прилично дугог низа дипломатских победа, који укључују серију посредовања између европских држава и њихових некадашњих колонија, али и постављањем Поругалаца на кључна места у међународној дипломатији, јер је Антонио Гутереш шеф УН, док се Антонио Кошта налази на челу Европског савета.
Немачки званичници су, пак, за пораз окривили Русију, тврдећи да је Москва искористила утицај како би избегла да се суочи са “земљом која безрезервно подржава Украјину”.
Ове примедбе пале су на глуве уши, па је опозициони АФД Мерца оптужио за бламирање немачке дипломатије, док су коалициони партнери из СДУ-а неуспех у Њујорку назвали дебаклом.
Остала три места несталних чланица у УН попуниће представници Киргистана, Тринидада и Тобага и Зимбабвеа.