среда, 08.07.2026, 11:05 -> 15:44
Извор: РТС
Аутор: Бранко Вукашиновић
У току су завршни конзерваторски радови на манастирском комплексу „Ђурине ћелије“ из 15. века, на планини Рудник, код Тополе. Радове финансира Министарство културе са пет милиона динара.
Планина Рудник крије тајне старе вековима. Једна од њих су и Ђурине ћелије. Захваљујући народним предањима, пронашао их је археолог Владан Миливојевић 2012. док је годину дана касније почело је истраживање тог манастирског комплекса, тада прекривеног гомилом камења.
„Откривен је већи део манастирског комплекса који је заснован негде крајем 14. или у 15. веку. Ту спада пре свега средњовековна црква. Док негде крајем 16. и 17. века подигнут је и велики конак. Источно и североисточно од цркве пронађени су мањи објекти који су били од дрвета, највероватније то и јесу биле ћелије по којима овај локалитет и носи назив“, објашњава Владан Миливојевић, истиче Народног музеја у Аранђеловцу.
И по Ђури, за ког се сматра да је био калуђер. У близини археолошког налазишта пронађено је и гробље.
„Међу гробовима истиче се један са натписом на надгробној плочи – то је плоча спахије Јована који се упокојио 1633. године. То је гробље световњака, можда управо породице тог човека, и оно се налази северно од цркве. Док се западно од конака, на једном мањем простору оивиченом оградним зидом, налази гробље где су сахрањени све мушкарци, и то нам јасно указује да се ради о монашкој некрополи“, појашњава Миливојевић.
У протеклих 13 година археолошка ископавања су прекидана и настављана. Сада су у завршној фази и ради се конзервација зидова под надзором крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.
Како објашњава Маријана Бец, конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе Kрагујевац, конзервација подразумева презиђивање делова зидова који су нестабилни, затим доградњу до нивоа за презентацију, односно до нивоа сигурне висине докле сигурно знамо шта се са зидовима дешавало.
Археолошки фрагменти пронађени у Ђуриним ћелијама чувају се у Народом музеју у Аранђеловцу.
„Сви они важни материјали који се проналазе на самом локалитету долазе у Народни музеј где буду обрађени и, оно што је најбитније, конзервирани и сачувани за генерације које долазе. Али наша жеља првенствено је да сви ти предмети једног дана буду враћени на своја оригинална места и управо овај део радова који се овде врши јесте да се једног дана оживи овај локалитет“, истиче Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.
Ускоро ће бити настављена археолошка истраживања на још два локалитета “Дворине” и “Мали Венчац”. На тај начин Народни музеј у Аранђеловцу пише нове странице историје.