Србија је постигла договор са МОЛ-ом. Панчевачка рафинерија наставиће да ради у најмање истом обиму као и досад. Србија ће купити још пет одсто акција у НИС-у и стећи већа управљачка права. Предуслов је да “Гаспромњефт” пристане да прода НИС мађарској компанији, као и да америчка канцеларија ОФАК одобри ту трансакцију.
Обреновић је указао да су први пут у јавности представљени конкретнији детаљи разговора Србије и МОЛ-а, али да остаје најважније питање – да ли ће “Гаспромњефт” прихватити да прода свој удео мађарској компанији.
“Било је неколико отворених питања када је реч о преговорима између српске стране и МОЛ-а као потенцијалног купца. Међутим, и даље стоји отворено питање како теку преговори између самог ‘Гаспромњефта’ и МОЛ-а, с обзиром да је то спорно питање”, навео је Обреновић.
Подсетио је да је МОЛ као потенцијални купац препознат још почетком године и да је то било једно од полазишта за издавање лиценци које су омогућиле наставак рада НИС-а и увоза сирове нафте.
“Уколико до трансакције дође, она ће уредити односе са купцем који је био предвиђен још од јануара, на основу чега је издата лиценца која је омогућила да рафинерија након периода ‘тихог рада’ и даље функционише и да наставимо да увозимо сирову нафту преко ЈАНАФ-а”, истакао је Обреновић.
Континуитет рада рафинерије од кључног значаја
Говорећи о значају панчевачке рафинерије, Обреновић је нагласио да је њен континуирани рад један од предуслова стабилног снабдевања домаћег тржишта.
Према његовим речима, у претходном периоду постојале су различите опције око којих су се ломили преговори, укључујући и могућност да постројење ради смањеним капацитетом.
“Питање је да ли би рафинерија била затворена или би радила смањеним капацитетом, нарочито ако говоримо о потенцијалном купцу МОЛ-у који у свом портфолију већ има неколико рафинерија”, рекао је Обреновић.
Подсетио је да је панчевачка рафинерија модернизована и да може да прерађује различите типове нафте.
“Од 2022. године практично немамо могућност да увозимо сирову нафту из Русије, што нас је усмерило на друге изворе снабдевања. Чини ми се да сада највећи удео у структури увоза има нафта из Казахстана, док је раније то био Ирак”, навео је Обреновић.
Како је додао, то је посебно важно у условима нестабилности на глобалном тржишту енергената и неизвесности због кризе на Блиском истоку.
“Ситуација на Блиском истоку и даље није добила свој епилог и зато је важно што Србија има могућност да прерађује различите врсте нафте и обезбеђује алтернативне правце снабдевања“, оценио је Обреновић.
Зашто још нема договора Гаспромњефта и МОЛ-а
Говорећи о томе зашто још нема договора између руске стране и МОЛ-а, Обреновић каже да је Русија на неки начин добила флексибилност од америчке стране, што се види и кроз серију изузетака за руску сирову нафту која је већ била на танкерима на отвореном мору како би се ситуација на глобалном нафтном тржишту ублажила.
“Тако да се трећи пут продужавало и то изузеће, иако је било критика унутар самих Сједињених Америчких Држава, укључујући пре свега демократске представнике, али било је, рецимо, и гласова из републиканског табора попут државног секретара Рубија који је такође хтео да се убрза тај процес поновног санкционисања руске нафте и сматрао је да такве флексибилности доприносе руским напорима да остварују профите на тржишту које бележи рекордне цене”, додаје Обреновић.
Додатних пет одсто не значи аутоматски и пресудан утицај
Коментаришући најаву да би Србија могла да повећа свој власнички удео у НИС-у за пет одсто, Обреновић сматра да би значај таквог потеза пре свега зависио од конкретног уговорног аранжмана.
“То би зависило од уговорног аранжмана који ми постигнемо. У упоредној пракси познати су модели такозване ‘златне акције’, којима државе могу да спрече доношење неких кључних одлука које нису у јавном интересу”, објаснио је Обреновић.
Подсетио је и на искуства Мађарске и односе МОЛ-а и ИНЕ, указујући да је праг од “50 плус једне акције” од суштинског значаја за контролу компаније.
“Што већи удео имате у некој компанији, то се пропорционално повећава и значај вашег гласа приликом доношења одлука. Ипак, мислим да постоји та могућност права прече куповине. Видећемо да ли ћемо је искористити. С обзиром да је то уговорно загарантовано и свакако да би руски партнер у том случају морао да понуду упути и нашој страни”, навео је Обреновић.
Најизвеснији сценарио – ново продужење лиценце
Према оцени Обреновића, не треба очекивати да ће до истека актуелне лиценце бити постигнут коначан договор о продаји.
“Мени се чини да је изгледнији сценарио да ћемо поново на неки начин пословати орочено са лиценцама које ће се продужавати. Тешко је у овако кратком периоду постићи коначан купопродајни уговор“, рекао је Обреновић.
Сматра да руској страни тренутно не одговара журба, указујући на то да су поједине руске енергетске компаније већ добиле одређене изузетке на другим тржиштима.
“Не видим интерес руске стране да то учини у овако кратком периоду. Рецимо, Немци су успели да испреговарају изузеће на неодређено када је реч о уделу ‘Росњефта’ у појединим рафинеријама, док је ‘Лукоил’ добио флексибилност до краја октобра“, подсетио је Обреновић.
Ипак, наглашава да договор Србије и МОЛ-а представља важан сигнал.
“То ће бити значајно када дође до начелног пробоја између руске и мађарске стране“, оценио је Обеновић.
Будућност “Петрохемије”
Осврћући се на будућност НИС-ове малопродајне мреже и компаније “Петрохемија”, Обреновић је рекао да не очекује значајније промене уколико буде обезбеђен континуитет снабдевања сировом нафтом.
“Ако се обезбеди доток сирове нафте и ако рафинерија буде пословала, самим тим НИС задржава своје присуство на малопродајном тржишту. Не видим да ће ту доћи до неких већих промена“, навео је Обреновић.
Када је реч о “Петрохемији”, очекује наставак испуњавања преузетих обавеза и даља улагања.
“Очекујем да ће се наставити испуњавање обавеза које су преузете у претходном периоду, односно да ће се наставити улагања и пословање ‘Петрохемије’, врло извесно уз руско власништво у краткорочном периоду”, закључио је Обреновић
