Предложени сет обухвата допуну Закона о избору председника Републике, измене и допуне Закона о локалним изборима, Законa о избору народних посланика и Законa о Уставном суду. Расправа је трајала нешто више од три сата.
Предлагач, посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић, навео је да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са посматрачком мисијом ОДИХР-а, а након парламентарних избора, одржаних у децембру 2023. године.
Како је објаснио, предложеним изменама и допунама Закона о избору народних посланика прописана је обавезна стандардизована обука за све чланове бирачких одбора у сталном и проширеном саставу, коју ће организовати Републичка изборна комисија (РИК).
Према његовим речима, РИК има обавезу да три месеца од ступања закона на снагу пропише начин како ће се изводити обука и како ће бити организована.
Бирачима омогућено да потписом подрже више листа
Петрашиновић је рекао да ће РИК водити регистар свих особа које су прошле обуку, као и да ће потврда важити три године након чега ће те особе поново морати да похађају обуку и унапреде своје знање, наводећи да је новина у закону и то што ће један бирач својим потписом моћи да подржи више изборних листа.
Навео је и да је допуном Закон о избору председника Републике прописано да чланови бирачких одбора морају да имају потврду да су прошли обуку.
Изменама Закона о Уставном суду прописује се рок од три дана да надлежни орган за спровођење избора достави том суду одговор и потребне изборне акте, односно документацију неопходну за вођење поступка по захтеву за одлучивање о изборном спору.
У предложеним изменама наводи се и да је “Уставни суд дужан да одлучи о захтеву за одлучивање у изборном спору у року од 20 дана од дана када је од надлежног органа за спровођење избора примио одговор и све потребне изборне акте, односно документацију”.
Петрашиновић је рекао да је продужен рок када је у питању понављање избора и да се по садашњем решењу поновљени избори одржавају у року до 10 дана ради спровођења страначких активности и кампање, а да је сада рок померан до 30 дана.
Замерке опозиције
Посланици опозиције били су делимично сагласни у замеркама и то – због чега се закони о којима се водило јавно слушање, односе на само неколико препорука ОДИХР-а.
Председавајућем Угљеши Мрдићу замерено је да је три сата било мало времена за јавно слушање, па су се чули захтеви да се расправа продужи.
Посланица Странке слободе и правде Ана Гођевац рекла је да је Србија добила 25 препорука ОДИХР-а, а да они расправљају о пет, које су “уведене на такав начин да помажу изборне махинације, а не решавају озбиљна питања”.
Како је истакла, ОДИХР је наложио свеобухватну измену законодавства, а власт предлаже да се мења само неколико одредби.
Када је у питању бирачки списак, подсетила је да је основана комисија за његову ревизију, али је, како тврди, у току опструкција њеног рада.
Министарка Снежана Пауновић рекла је да су члановима Комисије за ревизију бирачког списка доступни подаци из свих регистара који су саставни део бирачког списка.
“Посао није мали и ја вас молим да му се посветите. Онај ко је очекивао да ће посао ревизије бирачког списка са оволиким бројем становника Србије трајати кратко живео је у илузији”, поручила је ресорна министарка.
Предлагач законских измена Мирослав Петрашиновић рекао је да је Србија, откако има сарадњу са ОДИХР-ом, усвојила седамдесетак њихових препорука у вези са изборима.
“Једна Немачка је досад усвојила 35 препорука ОДИХР-а везаних за њихов изборни процес. Желимо да усвојимо све препоруке ОДИХР-а, да их имплементирамо. Тај процес смо и започели, а ово је само део тог процеса у циљу спровођења свих препорука које ОДИХР-а наложи”, напоменуо је Петрашиновић.
Најављена даља измена изборног законодавства
Петрашиновић тврди да ће Србија наставити измене изборног законодавства и испуњавање препорука ОДИХР-а у тој области.
“Ускоро нас очекују још две измене и допуне закона. Процес ће се наставити и ићи ћемо корак даље”, најавио је Петрашиновић, додајући да се иде ка пуној имплементацији свих препорука ОДИХР-а.
Петрашиновић је тако одговорио посланици Еколошког устанка Данијели Несторовић, која је претходно оценила да су предложене измене козметичке и упитала зашто су на ред дошле баш ове измене и шта се дешава са свеобухватним препорукама ОДИХР-а.
Посланик Странке демократске акције Санџака Ахмедин Шкријељ позвао је Петрашиновића да предложене измене повуче из скупштинске процедуре, додајући да би у широком кругу консултација требало да се усагласе сви и да Скупштина потом гласа једногласно, јер би то требало да буде општи друштвени интерес.
“У законима има пуно нејасноћа и формулација које могу да се тумаче на овај или онај начин”, оценио је Шкријељ током трочасовне расправе.
Шкријељ је рекао да би изборни закони требало да реше све проблеме изборног процеса, а не да се бира селективно, “по принципу шведског стола“. Посланик СДА је истакао и да предложеним изменама није спречена злоупотреба статуса изборне листе националне мањине.
Замерке стручњака
Извршна директора Центра за правосудна истраживања (Цеприс) Софија Мандић оценила је да се измене закона доносе под притиском из Европске уније, што је Петрашиновић одбацио.
Софија Мандић је истакла да је реч о нормативним, а не изменама које се тичу примене у пракси, па су оне и изабране.
Професор Правног факултета Танасије Маринковић оценио је да није реч о инкузивној јавној расправи о законским изменама, на чему инсистира ОДИХР.
Ту оцену професор Маринковић је поткрепио чињеницом да учесници јавне расправе имају по пет минута за укупно четири закона, што је оценио као недовољно за квалитетну и инклузивну јавну расправу. Затражио је и прилику за други круг обраћања, што му није било омогућено.
У јавној расправи учествовао је и извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић, који је истакао да је неопходно усвајање прописа према којима председник Србије не може да даје своје име и рејтинг било којој изборној листи.
У расправу се у завршници укључио и студент Правног факултета Петар Живковић, који је поручио да ништа не може променити неминовност, а то је да, како је навео, “студенти побеђују”.
Предлагач нових изборних прописа Мирослав Петрашиновић одговорио му је паролом СНС-а – “Србија побеђује”.
Одржавањем у Београду, после Ниша, Крагујевца и Новог Сада, завршена су јавна слушања о четири изборна закона, па се очекује да ти закони ускоро буду у скупштинској процедури.
