Лука Чаушић је, гостујући у Јутарњем програму, захвалио председнику Србије и држави на одликовању, истичући да је за припаднике Сектора највећа обавеза да свој посао обављају још преданије.
“И потпуно сам искрен када кажем да тај орден припада свим припадницима Сектора за ванредне ситуације који се свакодневно боре са ванредним догађајима”, рекао је Чаушић.
Навео је да припадници Сектора током године имају десетине хиљада интервенција и да спасавају на хиљаде људи.
“Ватрогасци и спасиоци су тихи хероји који сваки дан заслужују поштовање и пажњу”, истакао је Чаушић.
Делиблатска пешчара – најтежа интервенција
Говорећи о пожарима током лета, Чаушић је рекао да је интервенција у Делиблатској пешчари била најтежа, не само ове сезоне већ, како је навео, вероватно и у каријерама многих искусних ватрогасаца-спасилаца.
“Капацитети су били веома напрегнути, људи исцрпљени, а опрема је отказивала”, рекао је Чаушић, описујући услове у којима су припадници Сектора радили током тешке пожарне сезоне.
Посебно је истакао неприступачност терена у Делиблатској пешчари, где је песак отежавао употребу возила и радних машина.
“Апсолутно неприступачност пожару. Дакле, не само зато што је густа вегетација, већ зато што је то буквално песак као у пустињи”, рекао је Чаушић.
“Ниједно возило не може да приђе. Не можете да нападнете пожар, да кажем, радним машинама па да му приђете да га гасите”, навео је Чаушић.
Према његовим речима, припадници Сектора покушали су да примене све познате тактике гашења пожара.
“Дакле, све познате тактике и све што су знали и колеге из Европе и ми, ми смо покушали да применимо и, на крају смо успели да сачувамо насеља и људске животе”, рекао је Чаушић.
Стотине подземних пожара после локализације
Указао је на то да су се у појединим тренуцима појављивали нови подземни пожари, док је ветар мењао правац.
“Када видите да у тренутку када је готово локализован пожар избија по сто четрдесет, сто педесет малих подземних пожара које наши људи гасе. Када видите да ветар буквално у неколико десетина метара мења свој правац, онда вам је јасно да се сусрећемо са нечим са чим се нико није сусрео у нашој земљи”, рекао је Чаушић.
Ипак, како је истакао, најважније је да су сачувана насеља и људски животи и да није било теже повређених.
“Дакле, заиста једно искуство које ћемо сви ми памтити дуго, али са друге стране насеља су сачувана, а што је најважније, нема теже повређених”, рекао је Чаушић.
Објаснио је и да је у Делиблатској пешчари проблем представљало ширење подземних пожара кроз растресити песак и коренски систем вегетације.
“Песак је растресит, коренски систем је раширен по читавој Делиблатској пешчари и онда ви имате ситуацију када нама дођу колеге из Румуније и кажу: ‘Ово сигурно неко подмеће пожаре зато што се иза леђа буквално где нема никаквог трага пожара одједном једно дрво запали под утицајем ветра, оно оде у, у, у такозвани крунски пожар и добијете ситуацију где морате да водите рачуна прво да и те људе склоните, да нам вам нико не страда'”, рекао је Чаушић.
Пожарна олуја окружила тројицу ватрогасаца
Подсетио је да су на почетку интервенције три ватрогасца-спасиоца била окружена пожаром.
“Подсетићу, на почетку интервенције ми смо имали ситуацију да три наша ватрогасца спасиоца фактички буду окружена и да та пожарна олуја у том моменту прође, да кажем, преко њих. Захваљујући њиховој обучености и опреми, они су се снашли и склонили се, могло је да дође до трагедије која би засенила све ово о чему ми причамо”, рекао је Чаушић.
Све више ванредних догађаја
Чаушић је указао и на све већи број ванредних догађаја, наводећи да је Сектор прошле године имао 39.757 интервенција, што је рекорд.
“Управо тако. Дакле, ви имате један константан раст интервенција. Ми смо прошле године имали тридесет девет хиљада седамсто педесет седам интервенција, што је рекорд”, рекао је Чаушић.
Навео је да су све чешћи екстремни временски услови, како када су у питању поплаве, тако и пожари на отвореном.
“Може да се деси некада неке године одступање, али тренд је заиста раста и екстремног пораста свих ванредних догађаја”, рекао је Чаушић.
Према његовим речима, Сектор за ванредне ситуације последњих година повећава капацитете.
“Последњих година смо набавили и нове камионе. Набавили смо хеликоптере. Имамо преко хиљаду ватрогасаца спасилаца више него што смо имали пре само пет година”, навео је Чаушић.
Ипак, додао је да ће за све екстремније услове бити потребно да се припрема читаво друштво.
“Међутим, оно што нас чека, а бојим се да ће то бити све екстремнији услови, говори нам да читаво друштво мора још више да се труди, не само по питању опремања Сектора за ванредне ситуације, већ и едукације и спремности свих да спремно дочекамо оно што нас, нажалост, чека”, рекао је Чаушић.
После Обреновца промењен приступ
Као важну прекретницу издвојио је поплаве у Обреновцу 2014. године, после којих је, како је навео, значајно унапређена комуникација и координација надлежних институција.
“Републички штаб за ванредне ситуације је преко једне оперативне групе коју смо ми направили одговарао на наше захтеве са терена у року од двадесет, тридесет минута. Пре 2014. године то би било пар дана, а можда не би ни одговорили, надлежне институције”, рекао је Чаушић.
Навео је да је током пожара у Делиблатској пешчари у свега неколико дана пробијено 85 километара противпожарних пресека ширине веће од 100 метара.
“Осамдесет пет километара у свега неколико дана пресека ширине преко сто метара, што су нам омогућили и систем ЕПС-а и Србијаводе и преко Војводинашума што су људи дошли, руковаоци, многи од њих су одликовани и ја сам заиста срећан и честитам им”, рекао је Чаушић.
Према његовим речима, ти пресечени појасеви били су од великог значаја за спречавање ширења пожара и заштиту насеља.
“Ватра је пребацила и чак те пресеке, али да они нису били направљени, ја мислим да бисмо сада говорили о принудно расељеним лицима, о спаљеној, потпуно спаљеној Делиблатској пешчари и евентуалним жртвама”, рекао је Чаушић.
Већи капацитети за поплаве и снег
Говорећи о предстојећој сезони киша и зимским условима, Чаушић је навео да Сектор има повећане капацитете за спасавање на води. Број тимова за спасавање и рад на води повећан је са шест, колико их је било 2014. године, на 27.
“Међутим, ми сада имамо двадесет седам тимова за спасавање и рад на води. 2014. смо их имали свега шест”, навео је Чаушић.
Упозорио је да се током снежне сезоне очекује велики број спасавања и евакуација, посебно на неприступачним планинским подручјима.
“Па не неколико, него ми и током снежне сезоне десетине и стотине спасавања и евакуација наших грађана, нарочито оних који живе на неприступачним деловима планина на којима снег зна да западне и по неколико метара”, рекао је Чаушић.
“Једноставно, нисам оптимиста по питању оног што нас чека, али сам оптимиста да ће наша земља да се спрема што боље за то”, рекао је Чаушић.
Приоритети – људи, опрема и едукација
Говорећи о будућим приоритетима, Чаушић је навео да ће фокус бити на људима, опреми, едукацији и јачању добровољног ватрогаства.
На Дан Сектора за ванредне ситуације подсетио је да је од његовог формирања до дана гостовања било готово 560.000 интервенција, током којих је спасено 33.897 људи.
“Желим да честитам и славу Свету Богородицу Неопаљенку купину ватрогасцима спасиоцима, и да само напоменем да од формирања Сектора за ванредне ситуације до са јучерашњим даном ми смо имали готово петсто шездесет хиљада интервенција и спашено је тридесет три хиљаде осамсто деведесет седам људи”, рекао је Чаушић.
“То је један град и ми морамо, радујем се и најави председника државе да ће да се значајније још улаже у, јер опреме вам никад доста, дакле у нова возила, у нове и хеликоптере, потенцијално и авионе”, навео је Чаушић.
Истакао је и значај добровољних ватрогасаца, који се укључују у интервенције и своје слободно време стављају на располагање Сектору.
“Јачање добровољног ватрогаства, такође, захвалан сам сјајним добровољним ватрогасцима. То су људи који своје слободно време користе да би, да би дошли, рецимо, конкретно у Делиблатску пешчару или на друге интервенције, или на Столове, Суву планину, где год”, рекао је Чаушић.
“Људи, опрема, едукација, то је оно што ће нас учинити нешто безбеднијим у будућности од свега овога што се дешава”, закључио је Чаушић.
