субота, 13.06.2026, 20:00 -> 20:12
Извор: РТС
Актуелни дипломатски контакти око Украјине не представљају прави мировни процес, већ припрему терена за могући модел прекида ватре. У разговору за РТС, аустријско-бугарска експерткиња за геостратешке анализе Велина Чакарова, оцењује да Европа убрзано преузима већу одговорност за сопствену безбедност, док се свет креће ка новом облику хладног рата у којем ће главно поприште бити технологија, економија и хибридни сукоби.
Дипломатске иницијативе које су последњих недеља покренуте поводом рата у Украјини, укључујући размену порука између Москве и Кијева и посредничке канале комуникације, не треба посматрати као почетак истинског мировног процеса, сматра једна од најпознатијих европских геополитичких аналитичарки Велина Чакарова.
“Оно што сада видимо није истински мировни процес. То је пре потрага за моделом примирја сличном оном који смо видели током Корејског рата, уз тестирање црвених линија, формирање савезништава и припрему могућих линија прекида ватре”, истиче Чакарова у разговору за емисију Свет.Уживо РТС-а.
Она додаје да би управо економски фактор могао да одигра пресудну улогу у евентуалном напретку преговора, подсећајући да је и руски председник Владимир Путин признао да санкције остављају последице по руску економију.
Европа улази у фазу поновног наоружавања
Док је политичка пажња Вашингтона у великој мери усмерена на Блиски исток, европске престонице све активније покушавају да преузму дипломатску и безбедносну иницијативу. Према оцени Чакарове, европски лидери све јасније схватају да се исход рата у Украјини директно одражава на будући безбедносни поредак на континенту.
“Европа све више схвата да се не ради само о Украјини, већ о будућем безбедносном поретку. Моја процена је да Европа улази у процес поновног наоружавања и да мора да преузме много већу улогу у сопственој безбедности”, наглашава Чакарова.
Истовремено, упозорава да би евентуални договор између Сједињених Држава и Ирана могао да има значајне економске последице по Европу. Како каже, наставак нестабилности на Блиском истоку могао би да продуби инфлаторне притиске, додатно оптерети Европску централну банку и појача негативне ефекте које је већ изазвао рат у Украјини.
Говорећи о односу Москве и Пекинга, Чакарова сматра да Русија данас не би могла да води рат истим интензитетом без кинеске технолошке, финансијске и економске подршке.
“Русија никада не би покренула потпуни напад на Украјину да се није ослањала на технолошку, финансијску и економску помоћ Кине. Данас видимо другу фазу те стратешке координације, коју описујем као стратешко партнерство Русије и Кине”, наводи Чакарова.
НАТО се припрема за дугорочно стратешко надметање
На питање да ли НАТО улази у највећу трансформацију од краја Хладног рата, Чакарова одговара потврдно и истиче да се Алијанса све више прилагођава свету који обликује системско надметање великих сила.
“НАТО се не припрема само кроз јачање војних капацитета, већ и за дугорочно стратешко надметање. То је вероватно једина институција која је тренутно заиста спремна за нови хладни рат и има механизме за идеолошко, економско и технолошко геополитичко такмичење”, оцењује Чакарова.
Ипак, додаје да је идеја о потпуној европској стратешкој аутономији за сада више политички наратив него реалност.
“За изградњу стварне стратешке аутономије потребно је десет до петнаест година припрема, како у економском и технолошком, тако и у војном домену. Поздрављам ту амбицију, али морамо бити реални”, истиче Чакарова.
Према њеном мишљењу, свет већ улази у еру “Хладног рата 2.0”, који ће се суштински разликовати од конфронтације САД и Совјетског Савеза. Уместо директног војног сукоба великих сила, главна обележја новог периода биће хибридно надметање, технолошка трка, употреба економске међузависности као оружја и ширење прокси сукоба.
Политичари ће морати да изаберу страну
Говорећи о позицији Западног Балкана, Чакарова упозорава да ће политика стратешке неодређености постајати све тежа за одржавање.
“На Западном Балкану постоји тежња да се сарађује са свим великим актерима, али таква стратегија има своју цену. Политичари ће морати да изаберу страну, јер ће стратешка аутономија у 21. веку бити најскупља стратегија за оне који нису способни да постану део једне јасне геополитичке архитектуре”, закључује у разговору за Свет. Уживо Велина Чакарова.
