Принц Хектор, један је од четири коња терапеута, а као и Силвер годинама је помагао деци са инвалидитетом. Било их је 18 пре пожара, који је и њих, али кориснике оставио без простора за терапију. Изгорела је и содара, која је уз воду производила и сокове, па је и 30 младих са инвалидитетом остало без посла.
“Ја хоћу да идемо даље. Гореле су и манитири и цркве и разна здања, па су их људи обновили. Ја мислим да је ово добра прича, не зато што је моја, него ту се окупља преко 500 деце месечно, који пролазе кроз разне терапијске и радне задатке, хорске, драмске музичке. Мислим да је кључ вратити пажњу деци, скинути их са улице, довести их у неке сређене услове, дати им да бирају, да зараде да буду корисни и себи на првом месту и нама свима који живимо са њима”, каже Миша Близанац из Коњичког клуба “Филипус”.
“Филипус” постоји 12 година, реч је о породичном имању Мише Близанца, уметника и хуманитарца коју је ставио на располагање корисницима. Уз несебичну помоћ Малене, али и других мештана овог бачког салаша имање водио заједно са њима. Идеја је била да уз посао и редовна примања који је обзбеђивала младима са инвалидитетом, содара финансира и храну за животиње, терапијске програме и активности центра.
“Дванаест година изузетно напорног рада, труда, жеље, умећа, помоћи других људи, помоћи државе, све ј отишло у неких пола сата је нестало, али оно што није нестало је наша жеља и љубав. Ја знам да ћемо ми то поново обновити, баш због тих младих са инвалидитетом, јер када смо њих довели овде после неких месец и по дана, сви су се расплакали. Били су изузетно тужни, али су стали и рекли па ми ћемо поново ово направити”, каже Маја Дуновић из Коњичког клуба “Филипус”.
У пожару, чије околности нису разјашњене, изгорео је и готово завршен хостел, велика дневна соба и трпезарија, као и два стана, неколико месеци након што је требало да буде отворен јединствен регионални центар за едукацију, терапији, али и социјално предузетништво.
“Ми смо смилили да то буде потпуно другачије, да буду негде где ће да се друже, где ће имати радо- окупациону терапију, где ће имати терапију помоћу коња и где ће моћи да спавају, да остану на селу у природи, дата им је та могућност. Мислим да је и то било другачије у односу на неке друге програме и трајало је. Оно што је важно јесте да је трајало. Није било по пројекту месец дана и тако даље, ми смо трајали”, каже Маја Дуновић.
Иако три године траје прикупљање помоћи центар је далеко од обновљеног. Укључили су се многи, али посебно Национални инклузивни хор ИСОН, Школе за основно и средње образовање деце са сметњама у развоју „Милан Петровић” у Новом Саду, где Миша ради као професор и води хор. Имају више од 6000 наступа иза себе, а на последњихм наступима скупљау средства за обнову центра.
“Оно што нам је сада хитно потребно је сено, детелина, кукуруз мекиња, за наше коње да обезбедимо ову годину, да можемо да живимо до следеће године. А што се тиче обнове треба нам једна бетоњерка да би обновили ове плоче које су процуриле, пошто их морамо заменити и требало би да направимо једну мању халу, да би могли да направимо тај погон заједно са магацином у коме би могли да производимо и пунимо и да одатле носимо људима који би хтели а узму прозвод младих са инвалидитетом”, наводи Миша Близанац.
Ватра је за пола сата уништила оно што је стварано годинама, али није угасила идеју због које је “Филипус” настао. Да би се деци и младима са инвалидитетом вратило место за терапију, дружење и рад, потребна је помоћ свих нас. Рачун за донације доступан је на интернету