среда, 12.08.2026, 10:37 -> 16:07
Извор: РТС
Аутор: Александра Станковић
Надомак Пожаревца, археолози Музеја Војводине, први пут у Србији, ископавају једно римско село. Осим тога што ће се сазнати како су живели људи у селима у време Римског царства, нови налази могли би да промене перцепцију о варварима са друге стране Дунава.
Римски писани извори региструју углавном оне моменте када је држава угрожена. Када се живи мирно, тргује и ради, то нико не записује, осим земље. Зато сада археолози Музеја Војводине и Народног музеја у Пожаревцу ископавајући слојеве земље, по први пут у Србији откривају једно римско сеоско насеље на десној обали Дунава у близини Пожаревца.
За разлику од римских кућа у градовима које су зидане каменом и циглом, у селима се користила дрвена конструкција, али су темељни ровови ископавани и насипани ломљеном циглом, која је а тај начин имала секундарну примену.”
На локалитету постоје три фазе, од друге половине другог века до друге половине четвртог века, што значи да се овде живот одвијао око 200 година.
“Најмлађа фаза је добро датована на остацима безвредног римског новца у оно време била је велика инфлација, али нама јако значи, зато што тако можемо да определимо најпознији новац из седме деценије четвртог века. Ту почињу већ немирна времена, а можда је то и била судбина овог насеља, почиње велика сеоба а можда је баш тада баш и страдало”, каже Станко Трифуновић, археолог и музејски саветник Музеја Војводине.
Главни циљ ових археолошких ископавања је утврдити однос локалног сеоског становништва према варварима са леве обале Дунава, јер се сумња да је пре римске окупације и постављања чврсте границе постојала жива веза.
“Постоје основане претпоставке и сумње да је та граница поделила становништво које је једнородно, да је припадало једном народу све до првог века нове ере, када се Римска држава проширила на овај терен”, наводи Станко Трифуновић.
Иако ми данас романизацију доживљавамо као позитиван процес, за оне које су тада живели ипак је био потребан значајан период прилагођавања да би постали равноправни римски грађани. Јер на крају, и Римској држави били су потребни људи: порески обвезници, занатлије, трговци и они који су производили храну, али на њих списи често забораве.