Јовица Живановић из Бегаљице бави се производњом јагоде. Пре две недеље посадио је нове саднице како би на пролеће имао род. Међутим, тренутне временске прилике, као и ситуација са водостајем Дунава му никако не иду на руку, чак прете да остане без уложеног новца и могућности да на пролеће уопште има јагоде.
“Тренутно имам два хекатара под јагодом које наводњавам из овог система који је затворен. Ми немамо други начин да заливамо. Размишљам да купим неку цистерну, камион, па да пробам да вучем воду. Ако не будемо заливали 10 дана, све ће да се осуши и да пропадне. Морам некако то да сачувам, јер смо до сада у производњу уложили око 30.000 евра”, каже овај пољопривредник.
У Бегаљици је, каже, под јагодом најмање 30 хектара, а укупно се са система који је затворен наводњава око 200. Улагања у системе за заливање нису мала, али је проблем што сада они не могу да се користе.
“Ја имам три прикључка за наводњавање која сам платио по 300.000 динара. Плус што сам вукао црева. Та три прикључка су ме укупно коштала око 12.000.-13.000 евра. Уложио сам да бих могао да наводњавам, да могу да радим и од свог рада живим. Кажем, ако ово стане, све пропада“, наводи Живановић.
Ништа боља ситуација није ни са произвођачима који имају бунаре.
“Имам другара који има бунар из ког је претходних година наводњавао. Ове године је и бунар пресушио, нема воде. Не знам како да дођемо до воде. Нема шансе да се кишница прикупља. Ми нисмо добили кишу више од месец дана”, објашњава.
Проблем је што су падавине неравномерно распоређене
У РХМЗ-у кажу да се последњих година Србија све чешће суочава са дужим периодима без значајнијих падавина и неравномерним распоредом кише током године.
Иако годишња количина падавина не мора увек бити значајно мања од вишегодишњег просека, све већи проблем представља њихова расподела.
“Падавине су концентрисане у мањем броју дана, при чему се повећава број догађаја са умереним и јаким падавинама, док истовремено периоди без кише постају дужи, а високе температуре повећавају испаравање, што додатно продубљује сушне услове. Према Програму прилагођавања на измењене климатске услове, нарочито забрињава негативан тренд летњих падавина, за које се очекује да до средине века буду мање за око 20 посто”, кажу у РХМЗ-у.
Најизраженији недостатак влаге током летњих месеци најчешће се јавља у Војводини, Поморављу, источним и југоисточним деловима Србије, као и у нижим пределима централне Србије.
“У Београду, делу централне Србије, а нарочито на северу Бачке и Баната током јула осмотрено је мање од 10 мм падавина. Истовремено, за разлику од претходна два лета, југоисточна и југозападна Србија су током досадашњег дела лета забележиле довољне количине падавина. Само током јула у нижим пределима осмотрено је између 40 и 80 мм, а на планинама од 80 до 160 мм, при чему је највећа месечна количина забележена на метеоролошкој станици Сјеница”, наводе у РХМЗ-у.
Недостатак падавина угрожава пољопривредну производњу
Недостатак падавина свакако угрожава пољопривредну производњу. Најосетљивије су ратарске културе током летњег периода, пре свега кукуруз, соја и сунцокрет, нарочито у критичним фазама развоја.
Значајне последице трпе и повртарска производња, воћарство и сточарство. Највећи ризик имају усеви који се гаје без система за наводњавање.
Међутим, актуелна ситуација на Дунаву и хидросистему Дунав–Тиса–Дунав отежава и угрожава наводњавање и на подручјима где инфраструктура за наводњавање постоји.
“За побољшање стања влаге у земљишту нису довољни једнократни локални пљускови. Потребне су умерене и равномерно распоређене падавине током више дана или недеља, како би вода могла постепено да се инфилтрира у дубље слојеве земљишта. За значајнији опоравак водостаја неопходне су падавине на ширем сливном подручју, реда величине 100–200 мм, распоређене током дужег временског периода”, кажу у РХМЗ-у.
Незабележно ниски водостај Дунава и канала ДТД
Агроекономиста Милан Простран каже да овакво стање на Дунаву, као и на систему Дунав-Тиса-Дунав никада раније није забележено. Подсећа да је систем ДТД, некада првенствено имао улогу у одводњавању.
“Ми смо се у протеклом веку више бринули због високих водостаја, него због ниских. Дунав је 1965. претио да потопи читаву Војводини и тада је око 800.000 људи у Војводини ангажовано у одбрани од поплава. Канал ДТД је изграђен да би направио одређену релаксацију Дунава протичући од Бездана до Беле Цркве”, присећа се.
Како спречити отицање воде у бесповрат
Последњих година, под утицајем климатских промена, све више се прича о потреби наводњавања у производњи хране. Простран упозорава да не би било добро да постојеће системе, због недостатка воде сада ставимо ван функције. Због тога је неопходно да се што пре донесу мере и пронађу начини за боље чување воде и рационалнију употребе овог ресурса.
“Ми чекамо воде које ће се евентуално догодити на Западу, али потребно је да изградимо бране, регулације како бисмо предупредили отицање вода у бесповрат. Морају се радити велике акумулације када су кишни дани, када постоје добри услови за сакупљање воде. Да се стварају одређени депои воде који ће у кризним данима моћи да задовоље потребе и човека и животиња и биљака. Врло брзо се на томе мора радити. То је велики инвестициони захват”, објашњава.
Дунав, подсећа, због изградње хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2 има извесна успоравања због чега се на одређеним локацијама јављају велике количине шљунка или песка којима се корито Дунава смањује.
“Због свега што се дешава стручњаци ће морати да изнађу решења на питање како извришити продубљивања корита како би Дунав имао одређену сталну количину воде. Систем ДТД је прилично запуштен. Већ годинама се говорило о измуљавању и уређивању обала система, који је озбиљно зарастао у врбаке и друго растиње”, наводи.
Битка за воду је све озбиљнија
Србија је, подсећају у РХМЗ-у, у великој мери зависна од падавина ван својих граница, јер више од 90 одсто вода које протичу нашим највећим рекама долази из узводних сливова у другим државама. Због тога количина падавина у сливовима Дунава, Саве, Дрине, Тисе и других река значајно утиче на водостаје у Србији.
“Ми морамо боље да газдујемо нашим водотоцима, пре свега, сливом Велике Мораве. То су воде које се могу сакупљати заједно са водама које долазе са планина. Битка за воду ће све више да се заоштрава, првенствено са становишта опстанка човека. И вода ће морати рационалније да се користи”, каже Простран и додаје да је много више забринут какве ћемо услове имати пред почетак нове пољопривредне године, већ на јесен, од тога какве ће бити последице по пољопривредне културе које су још на парцелама.
У системе за наводњавање уложено на стотине милиона евра
У ресорном министарству кажу да је Србија у последњој деценији уложила на стотине милиона евра у развој система за наводњавање и водопривредну инфраструктуру у циљу повећања продуктивности и ефикасности у сектору пољопривреде.
“Средствима зајма Фонда за развој Абу Дабија, у износу од око 97 милиона америчких долара, стварају се услови за наводњавање више од 122.400 хектара пољопривреднихповршина на подручју Бачке, Баната и Срема, Шапца, Чачка, Панчевачког рита, Тополе и Параћина. Реализацијом пројеката који се финансирају из средстава зајма Европске банке за обнову и развој, у износу од 48 милиона евра, обезбеђују се услови за наводњавање 1.910 хектара пољопривредних површина у Свилајнцу и Неготину, као и за наводњавање 3.500 хектара воћњака и винограда у Руми и Сремској Митровици”, наводе.
Из средстава зајма Фонда за развој Саудијске Арабије, у износу од 75 милиона долара, предвиђена је изградња водних објеката за наводњавање, и то: подсистема Нови Сланкамен – II фаза, подсистема Стари Сланкамен, хидромелирационог система “Сурчинско Доње поље”, дистрибутивне мреже система за наводњавање Јасеничке капи (II фаза) у Тополи, чијом изградњом се стварају техничке могућности за наводњавање 8.750 хектара пољопривредних површина.
“Важно је напоменути да повећање површина које се могу наводњавати обезбеђује већу сигурност пољопривредне производње. Али системи за наводњавање зависе од расположивих водних ресурса. Када су суше дуготрајне и када су водостаји изузетно ниски, могућности захватања воде су ограничене. Управо зато се паралелно са изградњом система за наводњавање ради и на повећању капацитета за задржавање воде – изградњи акумулација”, додају.
У Србији се тренутно гради неколико великих акумулација
Тренутно је у изградњи акумулација “Ариље” на профилу “Сврачково”, чијом ће се изградњом обезбедити снабдевање водом око 300.000 становника у граду Чачку и општинама Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац, а у даљој перспективи ка Аранђеловцу, Тополи, Љигу и Београду.
Поред водоснабдевања акумулација ће имати улогу и за производњу хидроенергије, побољшање квалитета вода, одбрану од поплава, повећања гарантованог минимума испод бране у маловођу.
“Финансира се и изградња бране са акумулацијом ‘Селова’, захваљујући чему ће се обезбедити потребне количине воде за водоснабдевање преко 400.000 становника Куршумлије, Блаца, Прокупља, Житорађе, Мерошине, Дољевца и појединих насеља на територији града Ниша. Поред водоснабдевања брана са акумулацијом ће обезбедити заштиту од поплава, заустављање наноса, производњу хидроенергије, узгој риба, туризам, привођење култури спрудова у кориту реке Топлице и наводњавање пољопривредних површина I и II класе низводно од преграде укупне површине око 3.500 хектара”, кажу у Министарству пољопривреде.
Из зајма Европске банке за обнову и развој ускоро почиње и изградња бране са акумулацијом “Памбуковица”.
“Основна идеја изградње бране је формирање акумулације ради прихватања поплавног таласа. Поред основне улоге, потребно је обезбедити воду и за остале области водопривреде, тако да будућа акумулација има вишенаменски карактер и користиће се за заштиту од поплава, наводњавање око 2.225 хектара пољопривредних површина, као и за оплемењивање малих вода”, кажу.
Периоди суше које имамо последњих година представљају једну од најзначајнијих последица климатских промена у нашем региону. Очекује се да ће топлотни таласи бити чешћи и интензивнији, а сушни периоди дужи, што додатно повећава ризик за пољопривреду, водне ресурсе, енергетику и опасност од пожара на отвореном простору.
Због тога су прилагођавање климатским променама, развој система за наводњавање, рационално управљање водним ресурсима и благовремено упозоравање од кључног значаја за ублажавање последица оваквих екстремних временских прилика.
