Жељко Марковић, стручњак за енергетику из Савеза енергетичара Србије наводи да су просечне цене електричне енергије прошле године у региону и на берзама у западној Европи биле између 70 и 80 евра по мегават-сату. Ове године су у Западној Европи достигле око 100 евра, а у првих 15 дана августа 120 евра. На регионалним берзама цене су, због ниског водостаја Дунава и суше, достизале и 150 евра.
“Тако да у овом региону недостаје скоро четири гигавата производње из нуклеарних електрана. Румунија је морала да угаси и други реактор у својој нуклеарној електрани. Пакш такође не ради, тако да је ситуација далеко комплекснија, што је, у суштини, резултовало већим ценама”, наводи Марковић.
Иако су цене више, Марковић каже да тренутно нема несташице струје. “Немамо проблема са несташицама, али су свакако цене далеко веће него што би требало да буду у овом периоду, ако гледамо прошли август”, додаје гост Јутарњег дневника.
Посебан проблем представљају вечерњи пикови, када због повећане потрошње цене нагло расту. “Наравно, цене у вечерњим пиковима су неретко достизале 300 и 500 евра и код нас, па чак и више од 700 евра. То је обично око 20 часова увече, односно између 19 и 21 час, када је тај вечерњи врх”, наводи Марковић.
С друге стране, током подневних сати, када је производња из соларних електрана велика, цене у Западној Европи могу да буду близу нуле.
У Србији су, каже, због мање производње из хидроелектрана и проблема са нуклеарним капацитетима у региону, и у тим периодима цене око 80 до 100 евра.
Бугарска има вишкове за извоз
Бугарска је тренутно у повољнијој позицији од осталих земаља у региону и има вишкове електричне енергије за извоз. Према речима Жељка Марковића, Бугарска има на располагању око 30 гигават-сати дневно, што је приближно трећина потрошње Србије. “То је, рецимо, трећина потрошње Србије, тако да Бугарска има значајне количине електричне енергије за извоз”, додаје он.
Предност Бугарске је, објашњава Марковић, пре свега у великим соларним капацитетима. Та земља има око шест гигавата инсталисаних соларних електрана, док Србија знатно заостаје у развоју те врсте производње.
Поред соларних електрана, Бугарска је изградила и значајне капацитете за складиштење електричне енергије. “Имају изграђено преко три гигавата батеријских капацитета за складиштење електричне енергије, тако да могу да је складиште и извозе у оним сатима када је струја најскупља”, објашњава Марковић.
Бајина Башта важна за стабилност система
Србија се и даље у великој мери ослања на термоелектране, док су хидроелектране због суше и ниских водостаја значајно смањиле производњу. У таквим условима, важну улогу има реверзибилна хидроелектрана “Бајина Башта”, која омогућава складиштење воде у периодима када је електрична енергија јефтинија и њено коришћење за производњу струје када је потрошња највећа.
Када је цена електричне енергије нижа, углавном током ноћи и у подневним сатима, вода се пумпа у акумулацију. У вечерњим сатима, када цене расту, вода се користи за производњу електричне енергије.
“Дакле, спас нам је управо у пумпању. Реверзибилна хидроелектрана ‘Бајина Башта’ у овим тренуцима када је цена, да кажемо, нижа, значи то су неки ноћни сати и подневни сати, пумпа воду у акумулацију, а онда се у вечерњим сатима од те воде поново производи електрична енергија”, додаје он.
Марковић истиче да је реверзибилна хидроелектрана “Бајина Башта” један од значајнијих ресурса српског електроенергетског система.
Гас готово двоструко скупљи – зашто је Србија у повољнијој позицији
Цена природног гаса на европском тржишту тренутно је нешто изнад 60 евра по мегават-сату, што је готово двоструко више него у истом периоду прошле године. На кретање цена утичу геополитичке околности, проблеми са транспортом и промењена структура снабдевања Европе.
Марковић наводи да је учешће руског гаса у увозу Европе значајно смањено.
“Некада је Европа трошила преко четрдесет посто гаса из увоза из Русије. Сада је то спало на дванаест, тринаест процената”, наводи он.
Европа се све више ослања на друге добављаче, пре свега Норвешку и Сједињене Америчке Државе, али и на нове изворе снабдевања. Иако је снабдевање тренутно стабилно, трошкови транспорта и логистике су већи због геополитичких ризика.
Када је реч о припремама за зиму, европска складишта гаса тренутно су попуњена око 58 одсто, што је испод петогодишњег минимума. Због тога је Европска унија ублажила захтев за попуњеност складишта до 1. новембра са 90 на 80 одсто.
Марковић оцењује да би, уколико зима буде блага, Европа са попуњеношћу складишта од 80 одсто могла да прође без већих проблема, али да би хладна зима повећала ризик од поремећаја у снабдевању.
Када је реч о Србији, Марковић оцењује да је ситуација повољнија него у већем делу Европе, јер Србија има другачију структуру снабдевања и даље користи руски гас.
Док европске земље смањују зависност од руског гаса и покушавају да обезбеде алтернативне изворе, Србија се не суочава са истим ризицима.
“Ми узимамо и руски гас. Имамо другачије испоруке, тако да што се нас тиче, не делимо судбину Европе”, указује Марковић.
Цена нафте зависи од геополитичке ситуације
Цена нафте приближила се нивоу од 89 долара за барел. Марковић каже да су раније прогнозе предвиђале пад цена до краја године, али да ће све зависити од решавања геополитичких проблема и нормализације транспорта.
“Међутим, ми видимо да и даље ту постоје проблеми, да и даље нема, нема решења, тако да ће и то зависити. Дакле, и те цене ће зависити управо од, од решења овог геополитичког проблема”, указује он.
Додатни притисак представља раст цена готових нафтних деривата, посебно дизела. На цене утичу веће рафинеријске премије, транспорт и осигурање, али и смањена доступност дела рафинеријских капацитета у Русији.
За Србију је важно да рафинерија ради
Марковић истиче да је за Србију од посебног значаја рад Рафинерије нафте у Панчеву, јер домаћа производња смањује зависност од увоза деривата. “Оно што је за нас битно јесте да НИС, односно да рафинерија у Панчеву ради, прерађује и прави деривате и ту видимо ону неку нашу стабилност по питању деривата”, указује он.
Дозвола за рад НИС-а важи до 28. августа. Марковић каже да за сада нема званичних информација о даљем статусу, али очекује наставак разговора и могућност продужења дозволе.
“Ја се надам да ће се радити и даље на том решењу и да ће се евентуално можда добити и још које продужење за рад рафинерије, јер то је за нас стварно круцијалан ресурс”, закључио је Марковић.
Европа пред зиму са све мање гаса – Србија и даље рачуна на увоз из Русије
Бензин је појефтинио за два динара, док ће дизел у наредних недељу дана бити скупљи. Иако је тржиште енергената у Србији за сада стабилно, на глобалном тржишту расту притисци због мањка нафте, геополитичких сукоба и проблема у снабдевању. Посебно је неизвесна ситуација са гасом – европска складишта су на историјски ниским нивоима, а смањен је и доток руског гаса.
За Србију је, према оцени саговорника Јутарњег програма, значајно то што није чланица Европске уније и што и даље има могућност снабдевања руским гасом преко гасовода, док би Европа пред зиму могла да се суочи са вишим ценама и већим ризицима у снабдевању.
“Европа је значајно смањила увоз руског гаса гасоводима, док су складишта сада на историјски ниским нивоима. Додатни притисак стварају повећана летња потрошња гаса за хлађење, мања производња из нуклеарних електрана и проблеми са снабдевањем течним природним гасом. Све то повећава ризик за европско тржиште пред зиму”, рекао је доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић.
Председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић оцењује да Србија не би требало да има већих проблема са снабдевањем гасом, јер није чланица Европске уније и и даље може да увози руски гас. Наводи да течни природни гас не може у потпуности да надомести гас који је Европи стизао гасоводима, јер га на светском тржишту нема довољно, а због већих трошкова производње и транспорта његова цена је виша.