У америчким и израелским нападима на Иран оштећене су најмање четири културне и историјске знаменитости, укључујући палате и древну џамију, упозорава Унеско. Ипак, објекти од културног и верског значаја нису поштеђени ни у миру – о томе сведоче бројни напади на српско културно наслеђе на Косову и Метохији. Председник Националне комисије за сарадњу са Унеском оцењује да је ситуација упозоравајућа.
Током последњих годину дана Министарство културе забележило је готово 30 напада на вернике, објекте и гробља СПЦ на Косову и Метохији. То није смањило интересовање посетилаца јер су поједини манастири, према речима председника Националне комисије за сарадњу са Унеском, имали и до 1000 посета дневно.
“Онда имате албанске водиче који кажу то је албанска црква или то је илирска црква. Показују фреске на којима видите фреске хришћанских светаца, видите ћирилчно писмо, имате јасан доказ да је то српско благо, а неко каже то је илирско или то је албанско“, каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском др Горан Милашиновић.
Да је манастир Грачаница, задужбина краља Милутина, никао на месту албанске цркве, дезинформација је коју шире бројни косовски портали.
На једној од страница која се бави туристичком промоцијом је податак да српски средњовековни град Ново Брдо припада Албанцима, као и да су темељи цркве Светог Николе заправо остаци Артанске катедрале. Историјски ревизионизам косовских Албанаца, према речима историчара из Грачанице почива на неколико стубова.
“Први стуб је римокатолички идентитет косовских Албанаца, према том стубу Албанци су у прошлости били католици па су у неком тренутку дошли српски окупатори предвођени династијом Немањића и градили своје цркве и манастире. Други стуб ревизионизма је илирско – дардански идентитет Албанаца. Они су Илири – Дарданци, а Срби се појављују као окупатори“, каже историчар Александар Гуџић.
Паралелно са процесом присвајања спрског културног наслеђа, не престаје његово физичко уништавање. Један од последњих примера је поткопавање темеља испоснице Светог Петра Коришког крај Призрена. Светињу грађену од 12. до 14. века, Албанци сматрају косовским наслеђем.
“Већина Албанаца нема одговоран однос према споменичком наслеђу и негде приватно те наше цркве и манастире не доживљава као своје“, напоменуо је Гуџић.
Четири манастира на Листи светске баштине у опасности
Стратегија одбране наслеђа је информисање светске јавности о свему што се дешава на КиМ, каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском. Подсећа да је приказивањем филма о мартовском погрому спречило чланство Приштине у тој организацији.
“Ми смо приказали као филм 2015. и велики број државица је променио мишљење у вези за чласнством Унеска и реаговао на наш захтев позитивно, а негативно за Косово“, истакао је Милашиновић.
На Косову и Метохији налази се 1.500 православних манастира, цркава и испосница. Четири средњовековна манастира су на Листи светске баштине у опасности.