Србија стари, број становника се смањује, а млади, иако желе породицу и децу, често не могу да остваре своје планове. Са конференције “Србија по мери породице” поручено је да је демографски развој један од кључних изазова државе и да су за промену негативних трендова неопходне дугорочне мере подршке породицама. У припреми је и нова, десетогодишња стратегија за унапређење демографске слике Србије.
Србија међу најстаријим земљама Европе – како зауставити негативне демографске трендове
Србија је демографски једна од најстаријих земаља у Европи, али није једина држава чије становништво убрзано стари. Таква демографска слика тешко се поправља у земљама где се рађањем не обезбеђује ни проста репродукција.
“Млади људи у Србији, али у источној Европи и централној Азији, оптимистично размишљају о својој будућности. Они цене породицу, цене родитељство. У источној Европи, на пример, жељени број деце код жена је 2,6, а код мушкараца 2,9. У многим случајевима они не могу у потпуности да испуне своје жеље и планове, зато што услови нису увек онаки какви треба да буду”, каже Фабио Лоса, регионални саветник популационог фонда УН за источну Европу и централну Азију.
На одлуку о заснивању породице утичу и посао, дом, доступне услуге и сигурна будућност. А када родитељи с бебом дођу кући, очекују да имају коме да се обрате за савет и помоћ.
“Претходних година око 60 одсто патронажних сестара обучено је за ту нову улогу, у којој се брину о породици, не само о здрављу и исхрани, већ и о односу родитеља и детета што је кључно за развој детета, о укључивању очева у бригу о деци, о менталном здрављу родитеља које је кључно као окружење за развој детета”, истиче Јелена Зајегановић Јаковљевић, из Програма за здравље и рани развој деце Уницефа.
На проблем демографског старења, држава, поред осталог, одговара финансијским давањима породицама и субвенцијама за решење стамбеног питања, а у припреми је и нова стратегија демографског развоја.
“Десетогодишња стратегија демографског развоја Србије даје одличну прилику да различите мере повежемо у дугорочан и доследан приступ и да скројимо Србију која управо одговара по мери сваке породице. Стратегија нам пружа прилику да националне циљеве претворимо у резултате које људи осећају у свакодневном животу”, наглашава Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију у техничком мандату.
То се не односи само на подстицај рађања, већ и на стварање услова за живот породице – од здравства и образовања преко запошљавања и становања до доступних услуга подршке родитељима и деци, где год да живе у Србији.