понедељак, 03.08.2026, 21:00 -> 22:28
Извор: Радио Београд
Нови закон о туристичким водичима, који је почео да се примењује 1. августа, изазвао је оштре реакције Српске православне цркве, историчара и стручњака за туризам, који упозоравају да би његове последице могле да превазиђу област туризма и захвате питања културног наслеђа и историјског наратива.
Од 1. августа на Косову и Метохији почела је примена закона којим се прописује да све организоване туристичке групе морају бити у пратњи лиценцираних туристичких водича чије дозволе издају институције у Приштини. Закон предвиђа новчане казне за стране туристичке агенције, организаторе путовања и појединце који услуге пружају без одговарајуће лиценце, а до сада је издато свега дванаест лиценци.
Према наводима приштинских медија, циљ закона је уређење области туризма и увођење реда у рад туристичких водича. Међутим, у српској јавности ова мера изазвала је бројне критике, уз оцене да је реч о потезу који има и шири политички и идентитетски контекст.
Ходочашћа нису туристичке туре
Епархија рашко-призренска саопштила је да поклоничка путовања не могу бити изједначена са комерцијалним туристичким турама, јер су манастири Српске православне цркве пре свега жива места богослужења, молитве и монашког живота.
У саопштењу се истиче да већина посетилаца долази из верских, а не туристичких разлога, због чега би ходочасничка путовања требало изузети из прописа који регулишу туристичку делатност.
Исти став дели и туризмолог Марија Јовичић из Научног пословног центра „World“, која сматра да присуство лиценцираног туристичког водича није неопходно током верских путовања, јер су на њима већ присутна свештена лица која воде поклонике.
Она наглашава да је неопходно пронаћи механизме који ће омогућити српским туристичким водичима да несметано обављају свој посао на класичним туристичким турама, али и да се јасно раздвоје комерцијални туристички обиласци од верских ходочашћа.
Закон као део ширег спора о културном наслеђу
Историчар Александар Гуџић оцењује да је нови закон само један сегмент ширег процеса који, како тврди, подразумева ревизију историје и покушај присвајања српског културно-историјског наслеђа на Косову и Метохији.
Он указује да се на појединим званичним интернет страницама институција у Приштини српски средњовековни манастири и историјски локалитети представљају као део косовског, односно албанског културног наслеђа. Према његовим речима, циљ је да у будућности лиценцирани водичи посетиоцима представљају историју у складу са званичним наративом Приштине.
Гуџић сматра да је део истог процеса и иницијатива за промену топонима словенског порекла, наводећи као пример настојања да се назив Урошевац замени именом Феризај. Истиче да велики број географских назива на Косову и Метохији има словенско порекло, због чега би евентуалне измене представљале озбиљно идентитетско питање.
Истовремено, он позива наставнике историје у српским срединама да аплицирају за косовске лиценце како би, како наводи, у законским оквирима могли да супротставе научно утемељене чињенице ревизионистичким тумачењима прошлости.
Критике поводом примене закона стигле су и из иностранства. Посланица немачког Бундестага Жаклин Настић оценила је да ходочасници нису туристи и поручила да се ограничењима верских посета доводи у питање право на слободу вероисповести.
Како јавља дописник Радио Београда Иван Миљковић, међу Србима на Косову и Метохији преовладава уверење да ће нове мере додатно отежати организовање екскурзија и поклоничких путовања из централне Србије.
Истовремено, путници који планирају пут ка Косову и Метохији упозоравају се на дужа задржавања на административним прелазима, посебно на Белој Земљи и Мердару, где се тренутно чека између 80 и 90 минута, па се препоручује додатно стрпљење и довољне количине воде током путовања.
