Стручњаци из подунавских земаља у Београду су представили резултате пројекта који треба да помогне у суочавању са сушама, поплавама и последицама климатских промена.
На завршној конференцији поводом реализације пројекта “Водни биланс Дунава“ представљени су резултати пројекта који је покренут пре више од 30 месеци, са циљем да се развије јединствени и хармонизовани систем слива Дунава.
Историјски најнижи водостај Дунава, оправдао је забринутост свих 19 држава које се ослањају на његов слив. Питања научника о количини и расположивости воде, као и пројекат који тражи решење за све чешће суше, поплаве и друге екстремне хидролошке појава, допринели су развоју усклађеног система за рационално коришћење површинских и подземних вода.
“То је модел на коме смо радили три године, који треба да нам покаже колико воде имамо у сливу Дунава, како се та вода мења кроз време и шта можемо очекивати од климатских промена које су сада већ дебело дошле. Тај јединствени модел ће нам омогућити да заједно радимо и развијамо све наше активности у сливу Дунава“, каже Горан Пузовић, директор “Србијавода“:
Изграђена је стручна основа за будуће планирање водопривредне инфраструктуре, управљање сушама и поплавама као и дугорочна сигурност водних ресурса.
“Суочавамо се са веома озбиљним проблемима са водом, видели смо то током овог лета, када је Дунав био на историјском минимуму. То није утицало само на сектор вода већ и на све друге области, енергетику и индустрију. Ми смо дефинисали заједничку методологију коју могу примењивати све подунавске земље“, напомиње директор “Генералне дирекције за управљање водама Мађарске”, Петер Ковач.
Резултати досадашњег рада, наглашавају упућени, допринеће већој сарадњи на коришћењу и очувању воде у сливу Дунава.
“Веома је важно да што пре схватимо доступност воде, али и количине воде у Дунаву. Овај пројекат развио је важан оквир за податке, као и стратегију која ће се морати убудуће користити у подунавским земљама. Морамо да наставимо да радимо на очувању Дунава“, наглашава Биргит Фогел, извршна секретарка Међународне комисије за заштиту Дунава.
После рекордно ниских водостаја забележених током лета 2026. у целом региону ситуација са Дунавом се стабилизује, бележи се благи пораст, али комбинација системских улагања држава и одговорног понашања појединаца једини је сигуран начин да се дугорочно ублаже последице климатских промена и заштите залихе воде.