Шестомесечни еурибор, цена новца која најчешће служи за обрачун индексираних кредита у еврима, после две године стабилизације поново расте и достигла је 3 одсто. Те камате озбиљно повећавају рате за стамбене кредите са варијабилном каматном стопом. У Народној банци не очекују драматичне промене.
Таман су се дужници за стамбене кредите опоравили од шока због наглог повећања камата које су се пре четири године дуплирале, а Европска централна банка, због нафтног шока, поново подиже основну камату. Она се преноси на дужнике који имају уговорену варијабилну каматну стопу.
Народна банка Србије пре три године донела је мораторијум у отплати и зауставила потенцијално повећање проблематичних кредита – пре свега доношењем Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Тада су креирани кровни механизми да тај нагли, брзи раст не може трајно да онеспособи клијенте да враћају кредите.
“Уведена су ограничења. Та ограничења на сваких шест месеци Народна банка Србије (усклађује) у односу на просечну пондерисану каматну стопу – дозвољено је да у наредних шест месеци раст каматне стопе не пређе више од двадесет посто у односу на просечну пондерисану каматну стопу која се утврђује двапут годишње”, објашњава Дарко Стаменковић, директор Сектора контроле банака НБС.
Док се чека ново усклађивање камата у децембру, стручњаци сматрају да укупан дуг на стамбене кредите не би требало да поскупи више од 6 одсто, а рата за петину.
Инфлација у ЕУ требало би да се врати у циљани оквир
Препорука је сачекати да се ствари смире, јер пројекције говоре да би инфлација у Европској унији требало да се врати у циљани оквир.
“Ово су привремени разлози екстерне природе – енергетски шок, такозвани скок цена нафте, екстерни шок. Значи, нешто на шта централне банке не могу да утичу, али који је ипак исцрпљив”, указује декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић.
Ипак, то стрпљење није било могуће пре три године, када је каматни шок био неупоредиво јачи.
“Ограничили смо каматне стопе 2023. и рате обухваћених кредита снижене су од 10 до више од 25 процената. Просечна (каматна) стопа на нове стамбене кредите снижена је са 6,4 одсто у септембру 2023. на 4,5 одсто у јуну 2026. На кредит чија је рата била 518 евра, то је 76 евра мање сваког месеца”, напомиње гувренер НБС Јоргованка Табаковић.
Најављено доношење закона о финансијским саветницима
Народна банка је паралелним мерама уштедела клијентима 5,12 милијарди динара кроз враћање једнострано повећаних камата. Још око 700 милиона динара кроз отпис дуга по неактивним текућим рачунима на основу притужби грађана или контроле.
На основу уједначења курса при узимању и враћању кредита грађани су у уштедели још 52 милиона евра.
У Народној банци најављују и доношење закона о финансијским саветницима, на основу којег би клијентима који желе да се задуже морали да се предоче сви ризици током отплате.
Такође, морала би да им се покаже и симулација различитих сценарија и план отплате, посебно дугорочних стамбених кредита.
