Генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова Борис Ћоровић је, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“, рекао да је период кризе у време короне дефинитивно иза нас.
“На ниво из 2019. не да смо се вратили, него смо га и претекли. Ја могу да поменем само као једну информацију за увод: ми смо у оном ранијем периоду, 2006–2007, кад смо имали домаћу производњу ‘заставе 10’, односно ‘пунта’, достизали цифре од чак 50.000 нових возила. Причамо о продаји, односно о првим регистрацијама“, наводи Ћоровић.
Додаје да српско тржиште нових путничких и лаких комерцијалних возила константно расте од 2023. године, а у претходне две године остварује двоцифрени раст.
Према најсвежијим подацима за три квартала, тржиште бележи раст од 23 одсто у односу на исти период претходне године, при чему је први пут регистровано 29.517 путничких возила и 3.931 лако комерцијално возило.
Поређења ради, на нивоу Европске уније, према подацима Европске асоцијације произвођача моторних возила са становишта података до 31. августа, остварен је раст од 5,3 одсто, што указује на то да је српско тржиште расло знатно брже.
Доминација хибрида, бензин на другом месту, дизел у паду
Када је реч о структури погонског горива, на српском тржишту нових возила доминирају хибриди, који су већ од другог квартала претекли бензинце.
“Тржишни удео хибрида у овим возилима које смо поменули, у овим првим регистрацијама је чак 44,76 одсто. Кад кажемо хибриди, овде мислимо и на plug-in хибриде и такозване благе mild хибриде. Возила на бензин 41 одсто, и оно што је посебно интересантно, погон на дизел, када говоримо о новим возилима, је у паду и сада износи 9,3 одсто“, објашњава генерални секретар Асоцијације.
Када је реч о електричним аутомобилима, иако су у апсолутним износима и даље на симболичном нивоу, они су достигли четири одсто тржишта, за разлику од прошле године када је то било два одсто, пратећи европске трендове.
Офанзива кинеских брендова и развој инфраструктуре
На тржишту се бележи и све већа понуда и присуство брендова из Кине, који су међу првима препознали интересовање за хибридна возила.
Према речима Бориса Ћоровића, од свих брендова који се налазе на евиденцији првих регистрација, чак 23 бренда су кинеска, док је 34 традиционалних са простора Европске уније, Јапана и Јужне Кореје. На овогодишњем Београдском сајму аутомобила више од пола изложених брендова били су управо кинески.
Говорећи о потпуно електричним возилима, Ћоровић напомиње да раст продаје не прати у потпуности развој инфраструктуре и броја пуњача.
Са два главна оператера, мрежом на бензинским станицама и капацитетима јавног предузећа “Путеви Србије”, у земљи се процењује да постоји око 250 јавних пуњача, док је у Србији регистровано око 7.000 електричних возила.
“Ми морамо да мало убрзамо развој те инфраструктуре за пуњење и измене неке законске регулативе везано за електрична возила, имајући у виду и чињеницу да смо ми транзитна земља, да све већи број путника из западне Европе пролази кроз Србију, иде у Турску, Грчку, обрнуто. Имамо следеће године и Eкспо, очекује се да ће један број посетилаца можда доћи електричним возилима“, упозорава Ћоровић, додајући да је летос усвојен нацрт закона о алтернативним горивима који прати европску регулативу.
Идеална инфраструктура, према његовим речима, подразумева покривање главних путних праваца и коридора брзим ДЦ пуњачима на сваких 60 километара, у складу са правилима Европске комисије, уз ширење мреже на регионалне путеве и веће градове.
Стање на тржишту лаких комерцијалних возила и планови за луксузне брендове
Тржиште лаких комерцијалних возила бележи опоравак, мада са знатно мањим растом у односу на путничка возила. За девет месеци ове године регистровано је 3.931 лако комерцијално возило, што је раст од 3,69 одсто у односу на исти период прошле године.
Као потврду тренда доласка луксузних возила, уз повратак бренда Лексус, Ћоровић најављује и долазак нових светских и луксузних брендова са кинеског тржишта чије се званичне презентације и продаја ускоро очекују.
