Професионална управница Емилија Божо каже за РТС да живот у стамбеним зградама функционише, да је закон добар, али да га треба спроводити и исправно тумачити.
“У пракси још нисам дошла до тога да не постоји закон за неку ситуацију, тако да мислим да закон постоји и добро функционише”, истиче Божо.
На питање ко боље обавља посао – професионални управници или комшије које прихвате да ту улогу преузму на себе, Божо каже да и једна и друга ситуација има својих предности.
“Добро је када је управник из редова станара. Његова предност је што је он стално у згради, али има ту доста и мана – он није обучен за то, нема систем иза себе, није одговоран, не може да наплати од свих станара на начин као што може то професионални управник. Тако да ја мислим, и станари су то показали, да се више тражи професионални управник”, објашњава Божо.
Да ли је добро да једна фирма комплетно одржава зграду
Све је више фирми које нуде комплетно одржавање зграде, укључујући и послове управника. Божо каже да је то решење готово за све зграде, изузев изузетно малих стамбених заједница.
“За све зграде је то решење. Једино за оне мале зграде од четири или пет станова, то баш и није тако повољно, али за све друге зграде – да. Јер када се понуде све услуге – одржавање, чишћење, управљање, онда је то пакет који је повољнији и организација на једном месту боље функционише”, додаје Божо.
Објашњава да су трошкови исти, односно и даље плаћате чишћење зграде, одржавање зграде, управника.
“Трошкови су исти, само што су усмерени на једну фирму и лакше је организовати све послове. Боља је контрола над свим пословима”, наводи Божо.
Шта се додатно наплаћује станарима
Када је реч о услугама које се додатно наплаћују, истиче да су то оне услуге које станари додатно траже, а као пример наводи дезинсекцију зграде или проверу противпожарних апарата.
Напомиње и да је важно да станари могу добро да контролишу где иде њихов новац уколико све послове повере једној фирми.
“Јако могу добро да контролишу. Рецимо, сада професионални управници станарима дају могућност да на дневном нивоу контролишу рад управника са њиховим новцем и то тако треба и да буде. Значи, на дневном нивоу уђу на портал стамбене заједнице и могу све да прате. На месечном нивоу управник може да шаље извештај колико станари имају средстава на рачуну. На крају године, управник шаље финансијски извештај свим станарима колико се у току године потрошило, који су то били трошкови”, објашњава Божо.
Без учешћа станара нема доброг управљања
Говорећи о томе да ли су дефинитивно прошла времена хаузмајстора, односно она времена када смо мислили да је то нечији други посао, Божо каже да сада сви станари треба да буду укључени у живот зграде.
“Најбољи начин управљања је да станари долазе на скупштине станара, јер на тај начин дају своје мишљење, дају свој глас, доносе одлуке, а управник онда те одлуке извршава”, поручује Божо.
Ипак, редак је случај да заиста сви станари долазе на скупштине станара.
“Не долазе баш у свим зградама, али у неким зградама има и више од 50 одсто људи који долазе. Све зависи од људи који живе у тој згради и шта се дешава у згради. Ако су неки велики проблеми, онда људи дођу. А проблем је ако не долазе и нису обавештени, када им се наметне неки трошак, онда су у проблему, не знају шта се дешава, зашто је то тако. Зато је јако битно да сви долазе на састанак. Састанак не траје дуго, он траје сат времена максимално”, каже Божо.
За крај, навела је са којим проблемом се управници најчешће суочавају.
“Станари немају поверење у управнике још увек. Ми се трудимо највише да будемо транспарентни и да добију поверење у управника и његов рад”, закључила је Божо.
