Да се срцем најбоље види, сведочи прича тринаестогодишњег слабовидог дечака Давида Тркуље из Руме. Иако је рођен са аномалијом очних јабучица, Давид постиже одличне резултате у школи, бави се спортом и свира два инструмента.
На часу географије, уз помоћ друга Гаврила, Давид на карти показује одељењу знање о земљама Азије. Иако слабовид од рођења, Давид је одличан ђак са широким интересовањима и, као такав, велика мотивација за цео колектив.
“Са Давидом је увек занимљиво, јер поред тога што учи исто као и ми, увек пронађе неке занимљивости и боље нам дочара градиво”, каже Дуња Митровић, Давидова другарица.
У школи кажу да их је за рад са Давидом припремио његов учитељ и да су, заједно са стручним тимом за инклузију, пронашли методе које му у раду највише одговарају.
“Показао се у петом разреду као изузетно свестран и даровит ученик. Друга чула су му изоштрена, има дара за рецитовање и руски језик. Давид је учесник и Церског марша, вози бицикл и воли куглање”, прича Анита Топаловић, Давидова одељењска старешина у Основној школи “Вељко Дугошевић” у Руми.
Давид каже да ужива у пробама школске глуме и да је увек добро расположен.
“Ово је трећа сезона у којој остварује улоге. Редован је на пробама и веома подстицајно утиче на остале“” наводи Золтан Фридман, редитељ Градског позоришта у Руми.
Наруквица која омогућава самосталност
Давид воли да пева, свира клавир и бубњеве и упознаје талентоване људе. Често разговара са Зијахом Соколовићем и Прљавим инспектором Блажом. Не штеди лепе речи, а највише времена проводи са мајком и баком.
“Волим да се дружим са другарима, али највише са баком, јер ми она доноси толико среће”, истиче Давид.
Давидова мајка Горица Тркуља каже да има тренутака када су уморни и Давид и супруг и она, али да све превазилазе јер виде да напретка има. Како би Давид имао све што му је потребно, његов отац ради цео дан.
Следећи важан корак је куповина специјалне наруквице која би Давиду омогућила самостално кретање без пратње, а која је, како кажу, прилично скупа.
И поред веселог духа, овај посебан дечак открио нам је да понекад пише и поезију.
“Толико је понекад тешко, зато имам само једну жељу – да у моје око упадне честица сјаја, најсјајније звезде, и да блештава светлост донесе дивну вест. Нека чују сви – Давид постаје добровид!”, написао је Давид.