Пољопривреда је фабрика на отвореном, а произвођачи стално гледају у небо. Колики ће им бити род и да ли ће зарадити увек је непознаница. Ипак, ове године кажу да је та неизвесност много већа. Влаге у земљишту је из године у годину све мање, а сукоба у свету је све више, па геополитичке прилике додатно компликују читаву ситуацију. Због тога, хтели или не, морају да прате дешавања како између Украјине и Русије, тако и на Блиском истоку.
“Знамо које смо имали осцилације у ценама када је кренуо рат у Украјини. Због рата на Блиском истоку поскупело је вештачко ђубриво, расте цена нафте. Постоји бојазан шта ће бити и како ће бити. Знамо да вештачка ђубрива у великој мери зависе од гаса. Сетву смо обавили, али у јуну долази вршидба јесењих култура, за то ће нам бити потребно гориво. На јесен ће нам опет требати ђубриво. Како је кренуло, ко зна какве ће тада бити цене”, каже Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.
Рат, каже, никоме добро није донео. И сада се нестабилност осећа у читавом свету. Питање је и шта ће бити са новом производњом, јер се и постојеће залихе слабо продају. Пшеницу и кукуруз готово да нико и не тражи. Домаћи млинови су добро снабдевени, а извоз тешко иде.
“Ако и неко тражи нешто, то је са дугим роковима плаћања, што нам није прихватљиво. Знамо да је Америка раније, када је имала проблема са нафтом, производила биоетанол од кукуруза. То је довело до померања тржишта, па је тада кукуруз достигао добру цену. Ако се настави рат на Блиском истоку, питање је шта ће бити са снабдевањем горивом. Можда ће Америка опет почети да откупљује кукуруз, па да он достигне неку реалну цену. Али, то су све нагађања”, објашњава.
Рат на Блиском истоку ће оставити много озбиљније последице на пољопривреду него сукоб Русије и Украјине
Тренутне прилике у свету сигурно ће погодити светско тржиште хране, каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар. Ипак, оно различито реагује сада у односу на период када је почео сукоб између Русије и Украјине.
“Пре четири године када је избио рат у Украјини све се дешавало врло брзо. Тржиште хране је веома бруно одреаговало. Цене хране драстично отишле горе. Сада је ситуација са благим одложеним дејством, које, по мом мишљењу, може бити чак дуготрајније и са далеко лошијим последицама на глобалном светском тржишту него што је то руско-украјински сукоб. Сада је на удару цена нафте, а знамо да нафта утиче на све остале цене”, наводи Галетин.
Најнепосредније цена нафте ће утицати на производњу хране, тако што без нафте нема пољопривредних радова. С друге стране, енергија је потребна за производњу минералних ђубрива, без којих, опет нема производње хране. Галетин подсећа да више од 30 одсто светске производње минералног ђубрива пролази кроз Ормуски мореуз.
“То се можда у овом тренутку и не осети толико колико ће се осетити, ако се ситуација не смири ускоро. Ми сада имамо раст цена горива, али далеко мање него што је то у свету. Знате да су неке земље предузеле рестриктивне мере како би сачувале тај енергент. Врло је ту ситуација напета. Ако то све потраје, а на основу најновијих дешавања, чини ми се да ће потрајати, то ће имати врло озбиљне последице по светско тржиште хране, а непосредно на светско тржиште базичних пољопривредних производа, житарице и уљарице”, истиче Галетин.
Тржиште реагује нервозно
Питање је и колико ће храна коштати, јер нафта и минерална ђубрива чине чак 60 процената произвођачке цене.
Србија је у додатном проблему, због санкција НИС-у и чињенице да се лиценца продужава готово од месеца до месеца.
“Замислите ситуацију да и НИС стане, да не може да функционише, ако му се не обнови лиценца. Поставља се питање техничке природе, како ће се точити гориво по повољнијим ценама за пољопривреднике, како ће се реализовати систем рефакције за дизел гориво, будући да је држава потписала партнерски уговор са НИС-ом. Милион питања која су довољна сама по себи, да се тржиште унервози до те мере да имате једну врло, врло неизвесну ситуацију”, каже Галетин.
Суша и даље велики проблем пољопривреде
Агроекономиста Милан Простран сматра да су највећи изазов произвођачима у Србији и даље климатске промене. Пре свега, због сувог земљишта и недостатка падавина.
“Постоји страх да би ово могла бити трећа заредом сушна година која би оставила трага на економски положај произвођача и на укупне билансе хране. И до децембра је недостајало између 100 и 150 литара влаге, а посебно је критично на дубини преко 70 центиметара земљишта. Нама су празни депои влаге у дубини. Те влаге нема последњих 15-ак година”, наводи Простран.
Инвестициона политика, каже, мора да се води у правцу стварања брана и акумулација воде. То је озбиљан новац, али само тако не бисмо у потпуности били зависни од неба.
“Морамо то што током зиме и у пролеће падне да акумулирамо негде како бисмо могли да наводњавамо. Не можемо дозволити да нам реке теку, али да их не укротимо. То не можемо да радимо на међународним рекама, али можемо на домаћим. Вода је кључно питање у сектору пољопривреде”, упозорава агроекономиста.
Храна ће поскупети, али је питање до које мере ће потрошачи то моћи да поднесу
Сматра да ће сигурно доћи до корекција цена основних пољопривредних производа, јер су додатни изазови високи трошкови производње и доступност тржишта.
“Питање је да ли ће произвођачи хране моћи да у конкурентским условима са другим земљама понуде своје производе. Питање је и како извести производе на тржишта која су у рату или у близини ратних дејстава. Знамо да држава даје субвенције до 100 хектара, али шта је са онима који имају површине које су изнад тих 100 хектара. Њихови трошкови на тим површинама се не амортизују кроз субвенције и они ће сигурно вршити притисак на тржиште и на цене хране”, каже Простран.
Ипак, треба знати да је раст цена хране двосекли мач, јер су потрошачи ограничени примањима.
“Ако идете на тај скок цена, са намером да донекле испеглате трошкове производње, а то расте до нивоа који потрошач не може да поднесе, онда он редуцира потрошњу. Тада произвођачу остају велике залихе, а потрошач смањује квалитет хране коју конзумира”, објашњава агроекономиста.
Нико не зна колико ће криза у свету да траје, али се сви надају да тренутне прилике нису улазак у нови светски рат. Оно што је сигурно јесте да ниједна држава која има аграрне услове у оваквој ситуацији не би смела да дозволи да не користи тај ресурс, јер је једино тако може да очува прехрамбену сигурност.
