На општим изборима у Босни и Херцеговини, заказаним за 4. октобар, бира се готово све – од чланова Председништва Босне и Херцеговине, државног парламента, до избора Скупштине и председника Републике Српске.
Трка за председника РС – опозиција уједињена у подршци Блануши, Минић рачуна на континуитет
Као најозбиљнији кандидати за председника Републике Српске издвајају се Саво Минић, тренутни премијер и кадар СНСД-а, и Бранко Блануша, универзитетски професор и кандидат СДС-а.
Ванредни професор Факултета политичких наука Деспот Ковачевић као главни адут Минића види заједничку посету њега и Милорада Додика Руској Федерацији и сусрет са председником Владимиром Путином, али напомиње да ће трка бити неизвесна.
“Неизвесна је трка јер Блануша носи непартијски ауторитет, видели смо то и када је и поражен од господина Карана и покушано је све да се његова репутација уруши“, рекао је Ковачевић и напоменуо да се за њега “не лепе афере“, због чега га је упоредио са Здравком Кривокапићем у Црној Гори и Војиславом Коштуницом у Србији.
За Минића каже да је познат не само по томе што је тренутно премијер, већ и по томе што је кум породице Додик.
“Постоји једна врста лојалних људи који су покушај Милорада Додика да задржи свој утицај… Чини се да је СНСД покушао сада да игра на то – ако су Блануша и Каран на претходним изборима били слични кандидати – миран тон, другачији потпуно политички профил, Минић је потпуно другачији у односу на Бланушу“, рекао је Ковачевић.
На овим изборима СНСД, каже, има две кључне поруке.
“Континуитет и то да у опозицији нема слоге, што није тешко да покажу у многим ситуацијама“, рекао је Ковачевић.
Напомиње, међутим, да Блануша има подршку целе опозиције и да је једини кандидат који има реалне шансе да победи кандидата СНСД-а.
Напомиње да ће, како на председничким, тако и на парламентарним изборима у РС, победити “они чији људи буду мању штету направили“, уз оцену да појединци из обе странке тренутно праве више штете него користи својим странкама.
Ко сигурно улази у парламент РС
Једна од кључних трка водиће се за 83 места у Народној скупштини Републике Српске, а Ковачевић указује на то да, због специфичности изборног система, није извесно ко ће се све наћи у парламенту.
Објашњава да се 83 посланичка места распоређују кроз пропорционални систем – 63 посланика бирају се директно у девет изборних јединица, док се преосталих 20 места додељује преко компензационих листа. Бирачи гласају за листу, али могу да дају и предност одређеном кандидату са те листе.
“Отворене листе нам дају могућност да изаберемо сами кандидата са листе“, објашњава Ковачевић.
Компензациони мандати омогућавају странкама које пређу цензус од три одсто на нивоу Републике Српске, али у некој изборној јединици не успеју да освоје директан мандат, да до посланичког места дођу преко компензационе листе. Због тога коначан број посланика не зависи само од укупног процента освојених гласова.
“Оно што је сигурно: цензус прелази СНСД – узима мандате директно, СДС и Покрет Сигурна Српска. Сви остали у истраживањима имају неке проценте који – питање је да ли ће донети директне мандате или ће донети компензационе“, каже Ковачевић.
СНСД је, према његовој процени, фаворит за највећи број мандата, док су СДС и Покрет Сигурна Српска две највеће опозиционе опције.
Посебно ће бити важно, истиче Ковачевић, да ли ће збир гласова СДС-а и Покрета Сигурна Српска бити већи од резултата СНСД-а. Међутим, указује на то да проценти сами по себи не показују коначни однос снага у парламенту.
“Ти проценти и даље не значе ништа док се то не претвори у мандате“, истиче Ковачевић.
Ко би могао до места премијера
Иако се премијер не бира директно, Ковачевић оцењује да су се у кампањи издвојила два имена. Драшко Станивуковић је кандидатуру практично истакао слоганом “сигурно премијер“, док као потенцијалног кандидата СНСД-а Ковачевић види Игора Додика, сина Милорада Додика и, како каже, неформалног лидера партије.
“Чини ми се да имамо два кандидата за премијера. Дакле, за њих се не гласа директно… Бираће их већина у парламенту“, каже Ковачевић.
Коначна расподела мандата зато ће бити важнија од самих процената освојених гласова, а додатну тежину имају избори за председника Републике Српске, пошто изабрани председник даје мандат за састав Владе.
Ковачевић не искључује ни могућност кохабитације уколико председник и парламентарна већина буду из различитих политичких блокова.
“То би можда грађанима било напорно, али би било занимљиво како би функционисало“, наводи Ковачевић.
Жељка Цвијановић фаворит за српског члана Председништва
Када је реч о Председништву БиХ, бирају се српски члан из Републике Српске, као и бошњачки и хрватски члан из Федерације БиХ.
Ковачевић указује на то да је опозиција у Републици Српској на изборе за српског члана Председништва БиХ изашла без заједничког кандидата. Противкандидати Жељки Цвијановић су Маринко Божовић из СДС-а и председник Листе за правду и ред Небојша Вукановић.
Подељеност опозиције, оцењује Ковачевић, иде у прилог актуелној чланици Председништва, те се Жељка Цвијановић и издваја као фаворит.
Избор хрватског члана Председништва поново упитан
Посебна пажња, као и до сада, усмерена је на избор хрватског члана Председништва БиХ, због специфичности изборног система који омогућава да на избор кандидата утичу и гласови бошњачких бирача.
Жељко Комшић, који је у четири мандата био хрватски члан Председништва, више нема право да се кандидује. Демократски фронт је зато кандидовао Славена Ковачевића, који се раније изјашњавао као “остали”, док се сада изјашњава као Хрват. Његова противкандидаткиња је Даријана Филиповић из ХДЗ-а БиХ.
“Питање је: да ли би требало да човек који је изабран буде одређене националности, или га одређена националност бира? Односно, да ли Хрвати треба да изаберу свог члана, или тај члан треба да буде Хрват, или обоје?“, каже Ковачевић.
Оцењује да је трка неизвесна и да ће много зависити од тога да ли ће Славен Ковачевић успети да привуче гласове бирача који су раније подржавали Комшића.
“Та трка јесте неизвесна, али ако буде изабрана госпођа из ХДЗ-а, чини ми се да ће један део проблема бити решен у Босни и Херцеговини“, наводи Ковачевић.
Бошњачки члан Председништва – Бећировић фаворит, али трка теснија
Када је реч о избору бошњачког члана Председништва БиХ, Ковачевић као најозбиљнијег фаворита види актуелног члана Дениса Бећировића. Његов главни противкандидат поново је Бакир Изетбеговић, док су у трци и Семир Ефендић и Фахрудин Радончић.
Иако је Бећировић на претходним изборима убедљиво победио Изетбеговића, Ковачевић сматра да је сада ситуација другачија и да би трка могла да буде знатно теснија. На исход, како указује, може да утиче и то да ли ће део бошњачких бирача гласати за Славена Ковачевића у трци за хрватског члана Председништва.
“Не бих рекао да је тако баш изразит фаворит Денис Бећировић у односу на господина Изетбеговића, али наравно… опет је питање изборног система, питање односа међу бошњачким гласачима, да ли ће гласати за Славена Ковачевића или ће гласати за свог члана Председништва. Тако да, биће занимљива трка“, закључује Ковачевић.
Ковачевић указује и на то да ће на овим изборима бити примењен нови начин гласања са скенирањем, за који остаје да се види да ли ће отклонити недостатке изборног система у БиХ.