Три деценије од ратова на простору бивше Југославије, стамбено збрињавање и интеграција избеглица из деведесетих, таласи миграната крајем двехиљадитих и на крају азиланти који су нашли свој дом у Србији – и даље су питања која захтевају ангажман и институција и невладиних сектора. Уочи Светског дана избеглица, РТС је проверавао како држава решава та питања, али и како одговара на савремене миграције и процесе инклузије људи који у Србији траже нови дом.
У потрази за бољим животом, кубански сликар Владимир Кастиљо Гамбоа напустио је родну Кубу и дошао у Србију. Почео је од сликања на дрвеним гајбама у прихватном центру у Прешеву, а данас има свој атеље у Београду.
Владимир Кастиљо Гамбоа, сликар из Кубе, каже да је у Србији осетио слободу и топлину коју је тражио када је напустио родну Кубу.
“Од првог дана, па све до данас, у Београду нисам имао ниједан проблем”, истиче Гамбоа.
Владимир је један од ретких који је успео. За осамнаест година, колико постоји азилни систем у Србији, азил је добило тек нешто више од 260 људи.
Проблеми остају и после добијања држављанства
Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, наводи да је по добијању азила људима веома тешко да остваре интеграцију и укључе се у локалну средину.
“Проблеми постоје са остваривањем здравствене заштите, проблеми постоје и са личним исправама које нису биометријске него су картонске, што повећава ризик да ти људи буду и дискриминисани у свакодневном животу и угрожени”, указује Ђуровић.
Сличну судбину деле и они који су избегли из ратова деведесетих. Према подацима центра Веритас, у Србији има 24 хиљаде људи са статусом избеглице, највише из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине. Упућени указују на проблеме који настају чак и након добијања држављанства.
Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра Веритас, истиче да постоји правни апсурд јер избеглица добије држављанство, а изгуби статус избеглице.
“Нема много разлике док је био јуче избеглица и док је данас држављанин Србије, он и даље има исте проблеме, али сада овамо губи привилегије које је имао као избеглица”, сматра Штрбац.
Све мање породица чека на стамбено збрињавање
Поред решавања статусних питања, држава ради и на стамбеном збрињавању тих људи. Кроз различите програме, према подацима Комесаријата, дом је добило око тридесет хиљада избегличких породица.
Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Републике Србије, каже да је 2022. године први пут урађена озбиљна анализа колико је избегличких породица у Србији којима је потребна помоћ и подршка.
“Тај број је тада био 8.996. Са поносом могу да кажем после три и по године да је данас тај број испод седам хиљада”, наводи Станисављевићева.
А кров над главом у Србији за многе, а посебно оне који су избегли из Хрватске, једино је решење. Поред имовинског питања, упућени кажу да је повратак у Хрватску отежан због потерница за наводне ратне злочине и судских процеса.
Потернице и судски поступци отежавају повратак
Саво Штрбац указује да се многи поступци квалификују као ратни злочини.
“Све се буквално подводи под квалификацију ратни злочин јер то не застарева, и онда за људима расписују потернице”, каже Штрбац.
“Око 4.000 има особа до сада процесуираних пред хрватским правосудним органима, само је три процента међу њима припадника оружаних снага Хрватске”, додаје Штрбац.
Званични подаци показују да је кроз систем у Србији, од деведесетих до данас, прошло више од милион избеглих и расељених лица.
