уторак, 07.04.2026, 10:58 -> 11:26
Извор: РТС
Аутор: Душан Милетић
Новосађанин Слободан Шушњевић, готово две деценије, сваког 6. априла, по граду прави мобилне библиотеке са књигама, у знак сећања на дан када је бомбардована Народна библиотека Србије 1941. године. Књига је временом проналазила нове полице у јавном простору, али је за њега значај књиге остао исти, а циљ да овај дан постане Национални празник даривања књиге.
Елзеар Буфије, мењао је свет садњом дрвећа, док Шушњевић то ради књигом. Јутром наставља своју дугогдишњу традицију потпуно тихо. Ту су књиге, полица и радознали погледи. Његова је радост када људи крену ка полици, макар и питањем.
„Пролазим ту и видим шестоаприлска библиотека и тог тренутка се сетим заправо страшног бомбрадовања шестоаприлског Београда 1941. године, када је онаква библиотека града Београда са онако ретким књигама и оноликом количином знања уништена, и сматрам да је ово, када сам видела… какав невероватан начин да се људи едукују и да не забораве књигу“, одушевљено каже Јелена Букуров, из Новог Сада.
Ђорђе Вучинић из Требиња истиче: „У ово време када готово нико не чита, ништа мимо наслова, камоли неко озбиљније штиво, а не неку поезију или прозу, мислим да је то један диван гест и свакако га подржавам“.
Идеја је настала у студентским данима, када је са друштвом договорио да ће сваког шестог априла куповати књиге, као омаж на страдалу библиотеку.
“Ја не знам да ли то ти другари још увек раде, али ја сам пре петнаестак година дошао на идеју да направим библиотеку коју ћу ставити у говорнице, јер су говорнице безбедно место, не закишњавају. И то је била једна полица у којој сам ја стављао књиге са идејом да људи узимају и враћају књиге. Наравно да се није баш испоставило да ће да враћају, али сам се баш радовао томе да људи узимају књиге”, истиче Слободан Шушњевић, стваралац Шестоаприлске библиотеке.
Како говорница више нема, књиге су пронашле нови простор у близини Српског народног позоришта, на месту где пролазници могу изнајмити бицикл као услугу паркинг сервиса.
„Имају ту један аутомат на који таман стане библиотека, и одлично му је место, неће киснути, на видљивом је месту, а и бициклисти и књига су у некој доброј вези“, каже Слободан Шушњевић, стваралац Шестоаприлске библиотеке.
За многе његова акција, још један је подсетник на национално благо које је нестало испод нацистичких бомби.
Историчар Дарјуш Самии објашњава: “6. април је постао симбол највећег културног страдања и једна тачка прекида писане речи, пошто је у Народној библиотеци током бомбардовања нестао највећи део писаних докумената српске средњовековне историје, и велики део осамнаестовековне и деветнаестовековне писане грађе. Нешто од тога је до тада већ било сачувано и преписано, али пуно тога је отишло у неповрат, тако да је то дан опомена и дан када морамо да схватимо да је чување књиге и писане речи један процес који никада не сме да престане”.
Моћ књиге је, каже Шушњевић таква, да у потпуности може обликовати човека, зато је много важно да је дарујемо себи или другима. Ове су посебне, јер се у њима, осим знања и лепоте, налази и посвета аутора акције, односно још један апел како помоћи његовој колегиници Бранки Павковић, која води животну борбу.