НИС је добио нову америчку лиценцу и може нормално да послује до 30. октобра. Економиста Вељко Мијушковић каже за РТС да је продужење лиценце значајно, јер омогућава НИС-у да настави са увозом и прерадом сирове нафте, трансакцијама и продајом на тржишту. Ипак, наглашава да је реч само о додатном времену за тражење трајнијег решења.
“Ово је само једна врста предаха. Не очекује се ништа спектакуларно са наше стране, будући да смо ми већ све што је могло да се уради урадили. Ово је једна прилично незавидна ситуација где ми чекамо расплет туђих договора, конкретно руске и мађарске стране”, каже Мијушковић.
Јанаф “жила куцавица” снабдевања
За функционисање НИС-а, напомиње Мијушковић, подједнако је важно и продужење лиценце Јанафу, преко којег стиже највећи део сирове нафте. Због тога сматра да Србија, поред решавања питања НИС-а, мора да ради и на диверсификацији праваца снабдевања.
“То је, рекли бисмо, жила куцавица за процес снабдевања, с обзиром на то да гро сирове нафте управо долази преко Јанафа. Оно што је важно јесте да у периоду који следи, поред решења питања НИС-а, имамо додатни задатак – да диверсификујемо и руте снабдевања. Значи, да не само имамо алтернативне изворе, већ и алтернативне руте”, наглашава Мијушковић.
“Висок степен зависности, проблеми се решавају на кашичицу”
Говорећи о укупној енергетској позицији Србије, Мијушковић указује да снабдевање у великој мери зависи од одлука које се доносе ван земље. Као повољнију околност издваја продужење гасног аранжмана са Русијом до краја године, док питање НИС-а остаје отворено.
“Функционисање српске, али и руске нафтне компаније зависи од америчког регулатора. Ми чекамо решење преговора везано за НИС између руске и мађарске стране. Јанаф је у хрватским рукама. У том смислу прилично постоји зависност”, наводи Мијушковић.
Истиче да је ситуација са гасом тренутно извеснија, али да нова лиценца НИС-у не представља коначно решење.
“Питање НИС-а није решено. Ово је само један продужетак. Можемо рећи да постоји висок степен зависности, а решење ових проблема је некако на кашичицу, односно парцијално и дешава се корак по корак. Боља је ситуација по питању гаса, а и даље је нерешена ситуација по питању НИС-а”, објашњава Мијушковић.
Када ће бити решено питање НИС-а
Мијушковић не жели да прогнозира када би преговори о НИС-у могли да буду окончани. Указује да на њих утиче велики број фактора и да је ситуација додатно закомпликована политичким околностима.
“Одговор на то питање је веома тежак. У менаџменту би то било надахнуто нагађање, односно предвиђање које нема баш неких конкретних утемељења. Руска Федерација је присиљена да прода удео у НИС-у, што они свакако иницијално нису желели и вероватно и не постоји толика воља и спремност да се ово уради, колико год декларативно ти преговори текли”, каже Мијушковић.
Додаје да преговори формално и даље трају и да, због тога, не би било основано предвиђати њихов исход.
“Јасно је да је у питању комплексна ствар с обзиром на то да има доста ствари које треба да се дефинишу, а с друге стране је јасно да је прошло веома много времена и негде очекујемо расплет те ситуације. Заиста нам у овом моменту остаје само да пратимо. Било какво предвиђање, верујем, не би било тачно”, истиче Мијушковић.
“Више није реч само о психолошком фактору, већ о реалним несташицама дизела”
Иначе, у целом свету данас није питање колико је гориво скупо, већ колико је тесно постало тржиште дизела. У свету дизел поскупљује брже од сирове нафте. Русија је продужила ограничење извоза дизела до краја октобра. Истовремено се говори о могућем ограничавању америчког извоза.
Када је реч о дизелу, Мијушковић објашњава да се истовремено укрстило неколико неповољних фактора.
“Европа је од 2009. године значајно смањила своје рафинеријске капацитете. Од неких сто рафинерија, око 30 је затворено или пренамењено. То је значајно смањило количину сирове нафте која би могла да се прерађује у тим рафинеријама”, наводи Мијушковић и додаје да је у рату дошло до значајних оштећења инфраструктуре.
За разлику од ранијег периода кризе, када су цене расле пре свега због страха и реакција тржишта, сада је, упозорава, проблем и физичка доступност дизела.
“За разлику од прве фазе кризе, када је цена нафте на глобалном нивоу била дизана као последица психолошког фактора на берзама, сада већ говоримо о реалним физичким несташицама. Додатно имате ситуацију да одређене земље, попут Кине и Руске Федерације, а сада се и на нивоу САД разматра да ограниче или забране извоз дизела, што ће значајно смањити глобалну понуду”, упозорава Мијушковић.
Шта ако САД ограниче извоз дизела
Најаве да би Сједињене Америчке Државе могле да ограниче извоз дизела Мијушковић види као меру чије је спровођење неизвесно. Уколико би до забране ипак дошло, последице би, каже, осетило глобално тржиште.
“Уколико дође до забране, онда би то значајно лимитирало активности на глобалном нивоу… Не очекујем да ће доћи до неких озбиљнијих глобалних поремећаја. Ово су и даље само неке актуелне околности у различитим земљама”, каже Мијушковић.
Сматра да би последице ограничења на крају осетиле и саме Сједињене Државе, због међусобне повезаности светских тржишта.
“Чак и да се деси да Сједињене Америчке Државе донесу такву одлуку, негативне реперкусије те одлуке вратиле би се као бумеранг тржишту Сједињених Америчких Држава. Економија је глобално увезана”, наглашава Мијушковић.
Колико држава може да задржава цене горива
Говорећи о ценама горива на домаћим пумпама, Мијушковић истиче да држава различитим мерама може да ублажи преливање глобалних поскупљења на потрошаче. Међу тим мерама су пуштање дела резерви на тржиште, смањивање акциза и ограничавање маржи.
“На тај начин ви одређено време можете да омогућите релативно нижу цену. Међутим, то утиче на фискалне приходе државе. То што смо са једне стране лимитирали продајну цену значи да смо се одрекли дела средстава који иде у буџет и који ће даље бити коришћен за различите развојне пројекте”, објашњава Мијушковић.
Наглашава да такве мере имају своју цену, али и да су до сада могле да се примењују дуже него што се у почетку очекивало.
“Нема бесплатног ручка. Држава је за сада чак показала и већи степен могућности него што је иницијално било планирано. Све ове мере се и даље продужавају. Када је криза наступила у марту, било је речи да се може издржати највише шест месеци. Сада видимо да је степен издржљивости и виши”, закључује Мијушковић.