субота, 16.05.2026, 07:49 -> 08:29
Извор: РТС
У другом по реду извештају невладине организације “CASA” из северног дела Косовске Митровице наводи се да у имплементацији Закона о странцима на Косову и Метохији, постоје озбиљне правне и административне препреке које утичу на приступ цивилној регистрацији, регулисању боравка, личним документима и процедурама за стицање држављанства, посебно за припаднике српске и других невећинских заједница.
Невладина организација “CASA”, која надгледа примену Закона о странцима, односно додатних мера које се тичу српске заједнице ради обезбеђивања боравишних дозвола за запослене и студенте, наводи у извештају да је једно од питања која највише забрињавају – недостатак уједначене административне праксе између општина.
“Подносиоци захтева често добијају контрадикторне информације у вези са потребном документацијом и процедурама, док се захтеви за документацију често разликују од званичних смерница које је објавило Министарство унутрашњих послова. Становници су такође пријавили прекомерна административна оптерећења, укључујући поновљене захтеве за апостиле оверама и нотарском овером документације која није формално прописана законом, што доводи до значајних финансијских трошкова и продужених процедура”, наводи се у извештају.
Истиче се да је посебна забринутост изражена у вези са лицима рођеним ван Косова и Метохије, чији родитељи поседују тзв. косовска документа.
Према извештају, многа лица старија од 18 година и даље се суочавају са озбиљним потешкоћама у приступу цивилној регистрацији и процедурама за стицање држављанства, упркос континуираном боравку на Косову и Метохији и породичном пореклу повезаном са држављанима КиМ. У пракси, многа од њих се упућују на знатно рестриктивније процедуре натурализације странаца због места рођења и касне регистрације након пунолетства.
Континуитет држављаства за бивше држављане
Извештај подсећа да је “CASA” раније указивала да такве праксе нису биле у потпуности у складу са претходним Законом о држављанству, посебно чланом 32, који је гарантовао континуитет држављанства за бивше држављане СРЈ са пребивалиштем на КиМ и њихове директне потомке, без прописивања експлицитних старосних ограничења.
“Међутим, недавно усвојени нови Закон о држављанству, који ступа на снагу за мање од недељу дана, сада изричито уводи правило према којем лица рођена ван Косова губе могућност стицања држављанства по пореклу након навршених 18 година уколико то право претходно нису остварила”, пише у извештају.
“CASA” изражава забринутост да нови правни оквир може несразмерно погодити одређене заједнице, посебно лица која због политичких, административних или практичних препрека нису била у могућности да током детињства заврше поступке регистрације.
Извештај такође указује на растућу забринутост међу становницима због кратких прелазних рокова успостављених за процедуре цивилне регистрације и регулисања боравка. Према наводима становника, општинске канцеларије су већ преоптерећене, док подносиоци захтева често не добијају писане потврде или званичне писане одлуке, чиме им се онемогућава приступ делотворним правним лековима и судској заштити.
Српске личне карте
Извештај додатно упозорава да најављено престајање признавања српских личних карата (15. март 2027. године) издатих становницима на Косову и Метохији може изазвати озбиљне практичне последице, укључујући ризике повезане са приступом здравственој заштити, социјалној заштити и законитом боравишном статусу.
Посебна пажња посвећена је супружницима који аплицирају кроз процедуре спајања породице.
Правно мишљење невладине организације “CASA” укључено у извештај аргументује да се трајање брака за потребе стицања држављанства мора рачунати од дана законитог закључења брака, а не од дана његове накнадне регистрације пред косовским институцијама.
Извештај даље указује да ригидно инсистирање на додатном једногодишњем периоду привременог боравка у случајевима дуготрајних бракова и стварног породичног живота може представљати несразмерну и претерано формалистичку препреку остваривању грађанског статуса.
“CASA” позива институције у Приштини и на локалу да усагласе административне праксе између општина, да продуже прелазне рокове, успоставе јасне процедуре за лица рођена у иностранству чији бар један родитељ поседује тзв. косовска документа, да обезбеде писане одлуке и делотворна правна средства, омогуће непосредно подношење захтева за држављанство супружницима који већ испуњавају суштинске законске услове у вези са трајањем брака и породичним животом.