Француски премијер Себастијан Лекорни овластио је градоначелнике да уведу делимични полицијски час како би заштитили грађане и спречили даље уништавање имовине. Сукоби демонстраната и полиције, пљачке, запаљени јавни објекти и стотине повређених забележени су и у другим европским државама, а у Албанији је дошло и до напада на Апелациони суд у Тирани.
У исто време, инциденти и у цивилном ваздушном саобраћају који скрећу пажњу на другу димензију безбедности. Авион компаније “Аустријан ерлајнес”, на лету од Тел Авива до Беча, преусмерен је због дојаве о бомби, а путнички авион изнад Хрватске послао је сигнал за отмицу због чега га је хрватски борбени авион “рафал” пресрео.
Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да дешавања у Француској показују колико су социјалне тензије у Европи порасле, али и колико су безбедносни системи изложени новим изазовима.
“Размере ових догађаја у Француској говоре нам да је безбедносна ситуација у Европи последњих година заиста угрожена и да су те социјалне тензије достигле енормни ниво. Имајући у виду и одређена политичка дешавања, пре свега на француској сцени, радикализација широких маса је у порасту”, истиче Лазић.
Према његовим речима, узроке актуелних немира треба посматрати и кроз последице мигрантске кризе 2015. године, пандемије коронавируса и рата у Украјини, али и растуће инфлације, незапослености и високих трошкова становања.
“Европска унија и цела западна Европа у безбедносном смислу су у једном озбиљном проблему. Треба сагледати и узроке и последице”, наглашава Лазић, додајући да безбедносни системи нису спремни да се одупру свим изазовима који су пред њима.
“Превенција кључна за заштиту државних институција”
Говорећи о употреби силе током демонстрација, Лазић објашњава да је неопходно поштовати принцип сразмерности, али да је у ситуацијама масовног нарушавања јавног реда и мира тешко одредити границу између минималне употребе силе и заштите грађана и институција.
Посебно указује на значај превентивног деловања безбедносних служби, наводећи да су напади на институције у Француској и Албанији показали недостатке у њиховој заштити.
“Безбедносно-обавештајне службе имају превентивни карактер, да уоче одређене опасности по интересе националне безбедности и да својим информацијама обезбеде највише политичке одлучиоце”, објашњава Лазић.
Оцењује да најављене законске мере којима би учесници нереда били обавезани да надокнаде причињену штету могу имати превентивни ефекат, иако је идентификација изгредника отежана.
“Имајући у виду савремена техничка средства, да је већи део таквих објеката обезбеђен одређеним врстама камера, у сваком случају даје много већу могућност да се и таква лица идентификују и касније процесуирају”, наводи Лазић.
Војиновић: Лажне дојаве не значе да је авио-саобраћај мање безбедан
Говорећи о недавном преусмеравању авиона због дојаве о бомби, као и другим инцидентима у ваздушном саобраћају, Петар Војиновић сматра да је реч пре свега о појачаној медијској пажњи, а не о доказу погоршања безбедносне ситуације.
Истиче да су процедуре контроле путника и пртљага, као и сарадња безбедносних служби, значајно смањиле могућност уношења експлозивних направа у авионе.
“Оно што и даље имамо као чињеницу, као историјски преседан, јесте да неколико десетина година нисмо имали успешан, гласан и толико велики терористички напад. У Африци јесмо. У Европи, која нас највише занима, нисмо. Дакле, пре свега због прилично ефективних правила обезбеђивања аеродрома, рада безбедносних служби”, каже Војиновић.
Подсећа и на бројне лажне дојаве о бомбама на летовима “Ер Србије” за Русију након почетка рата у Украјини, истичући значај координације авио-компанија и надлежних служби.
“Оно што људи треба да знају јесте да све оно што мислите да вас злостављају на аеродрому, када се и ручни пртљаг контролише, није бесмислено и непотребно”, наглашава Војиновић, објашњавајући да су строге контроле уведене због конкретних безбедносних претњи.
Ловачка авијација дежура 24 часа
Војиновић указује и на значај војне авијације у заштити ваздушног простора, посебно у ситуацијама када путнички авион изгуби комуникацију са контролом летења или постоји сумња на безбедносни инцидент.
Наводи да Србија и даље располаже ловачком авијацијом која непрекидно дежура и може да реагује у таквим случајевима.
“Употреба ловачке авијације је да они дођу до тог путничког авиона физички, да га извиде, да помогну у комуникацији по међународним правилима коју сваки пилот који управља тим авионом зна”, објашњава Војиновић.
Додаје да борбени авиони у таквим ситуацијама најчешће асистирају посади и помажу у успостављању комуникације, док у екстремним случајевима могу да усмере летелицу на слетање на први расположиви аеродром.
Војиновић закључује да су техничке мере заштите ваздушног саобраћаја на високом нивоу, али да људски фактор, укључујући непредвидиво понашање појединаца, остаје један од безбедносних изазова.