Укидање евра, иступање из Шенгена и затварање граница нека су од обећања копредседнице Алтернативе за Немачку Алис Вајдел уколико њена странка преузме власт. Прва прилика за проверу снаге АфД-а биће септембарски избори у три немачке савезне покрајине. Избори у Саксонији-Анхалту биће одржани почетком септембра, док се крајем месеца гласа у Мекленбургу–Западној Померанији и Берлину.
Анкете показују да је АФД у Саксонији-Анхалту близу освајања апсолутне већине, а на нивоу Немачке популарнија је од свих осталих политичких странака, укључујући владајућу Хришћанско-демократску унију.
Некадашњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић каже да су прогнозе у Немачкој прилично поуздане и да АФД има стабилно бирачко тело. Истиче да странка основана 2013. године има снажну комуникацију са млађом генерацијом посредством друштвених мрежа, попут Тиктока.
“Шокови су велики због могућности да једна странка као што је Алтернатива за Немачку, која је све време политички анатемисана и тражено је чак и њено судско укидање и тако даље, незадрживо прави неку врсту успона… Шок је заиста врло известан, да ће она имати апсолутну победу. Да ли ће имати и апсолутну већину, то је сада питање“, каже Стојановић.
Указује да такав резултат отвара питање односа осталих странака према АФД-у, који је до сада био политички изолован.
“Шта учинити са једном странком која добија толико гласача? Не можете игнорисати. И те идеје, рецимо, о њеном укидању, односно забрани, су биле веома проблематичне“, наводи Стојановић.
Ћурчић: Највише гласова не значи и власт
Изузев Берлина, покрајине у којима се избори одржавају у септембру су мале, али ће имати јак одјек, уколико се прогнозе за успех АФД-а на њима остваре.
Петар Ћурчић са Института за европске студије наглашава да, према немачком федералном систему, те покрајине имају мали број представника у Бундесрату, горњем дому немачког парламента, у који владајуће већине у покрајинама шаљу своје делегате.
Када је реч о истраживањима јавног мњења, Ћурчић наводи да Алтернатива за Немачку има од 40 до 43 одсто подршке у Саксонији-Анхалту, око 36 одсто у Мекленбургу–Западној Померанији и мање од 20 одсто у Берлину.
“Дакле, то није близу апсолутне већине. Дакле, то није 50 плус један посто“, наглашава Ћурчић.
Напомиње да је реч пре свега о изборима који се тичу политика на нивоу покрајина, подсећајући да је Немачка федерална држава у којој су надлежности подељене између федерације, покрајина и локалних средина.
“Ово су избори око комуналних политика, дакле комуналних политика на нивоу покрајине, јер Немачка је, немојмо то заборавити, федерална земља“, каже Ћурчић.
Додаје да на покрајинске изборе ипак утичу и шире европске теме.
“Наравно, постоје ове опште европске теме, попут ове око миграција, које, наравно, онда утичу и на саме покрајине“, наводи Ћурчић.
Какви су изгледи за коалицију
Ћурчић наводи да је важно како ће се после избора поставити остале партије и какве ће коалиције бити могуће.
Говорећи о могућности сарадње Хришћанско-демократске уније са АФД-ом, Ћурчић каже да не очекује промену досадашњег става.
“Не мислим да је ЦДУ у том смислу ревидирао став у погледу политике према Алтернативи за Немачку“, каже Ћурчић.
Како истиче, изборни резултат сам по себи није довољан за долазак на власт ако странка нема партнере са којима може да формира већину.
“То што имате највише гласова, у смислу тих 28 посто колико видим да по анкетама на савезном нивоу Немачке има Алтернатива за Немачку, то вам не значи ништа јер нико неће да коалира са вама. Дакле, немате коалициони капацитет да би се са вама коалирало“, наводи Ћурчић.
Излазак из еврозоне – “сањарска политика“
Једна од тема уочи избора јесте и став АФД-а према евру. Ћурчић указује на значај заједничке валуте за немачку економију, подсећајући да је Европа главно немачко тржиште и да се спољнотрговинска размена унутар Европе обрачунава у еврима.
“Имамо Немачку која је највећи, заправо, удеоник у Европској централној банци. Дакле, очекивати једну тако наивну политику да би Немачка могла да се повуче из еврозоне, то је просто, како бих рекао, једна сањарска политика“, оцењује Ћурчић.
Подсећа и да је копредседница АфД-а Алис Вајдел раније говорила да излазак Немачке из еврозоне није реалан.
“Којој онда Алис Вајдел веровати”, упитао је Ћурчић.
Слабљење традиционалних странака
Као један од проблема немачке политичке сцене, Мирослав Стојановић види слабљење странака које су деценијама биле њени главни ослонци – демохришћана и социјалдемократа.
“Тако да проблем сада настаје за те парламентарне демократије и у Француској и у Немачкој, што су ти стубови, некада важни, посустали“, каже Стојановић.
“За Немачку је срећна околност што, чак и ако Алтернатива за Немачку добије апсолутну већину, по том ротационом систему може да председава Бундесрату годину дана, али то је далеки термин. По распореду који сам видео, они би тек тридесет и неке године стигли на ред“, каже Стојановић.
Додаје да се због раста АФД-а већ разматрају различити сценарији, посебно када је реч о осетљивим областима.
“Тако да се сада праве сценарији како на неки начин обуздати АФД, поготово у неким осетљивим теренима као што су обавештајне службе, тајни подаци и тако даље“, наводи Стојановић.
Према његовим речима, АФД је током свог развоја преузимао теме које су значајне делу бирача – од противљења евру до миграција.
“Она је кренула као странка која је била против евра 2013., онда је уграбила ту мигрантску тему и на њој је профитирала“, наводи Стојановић.
Додаје да АФД за привлачење бирача користи теме о којима не може самостално да одлучује.
“То је, наравно, немогућа мисија око евра и тако то, јер они не одлучују о томе, али маме гласаче тим темама“, каже Стојановић.
Напомиње и да је реч о партији за коју се сматра да је блиска са Русијом, али која има и подршку САД.
Иако њихове теме попут миграција нису горући проблем у рецимо Саксонији-Анхалту, АФД, истиче Стојановић, рачуна на домино-ефекат.
“Да би, ако направе сада сјајан резултат, а сигурно ће направити у Саксонији добар резултат, то имало и неку за њих добру последицу, да и у другим покрајинама тај глас буде јачи”, рекао је Стојановић.
